utorak, 19.09.2017.

Od Salomona do salamuna

Kaže sin, između ostalog, da ide do Siti-ja, jerbo su mu se raspale patike za balun.
- a e, moga si kupit i materi jedne, evo ti u Intersporta ima sniženje od 20 do 40 posto...

Pa nakon obostranog smija, svi junaci mukom zamukoše... ostadoše moje patike visit u zraku, kad eto ti, zove sin iz Siti-ja...
- šta tebi ono triba, majko?...
- kako šta mi triba... tribaju mi patike... tila bi konačno kupit nike prave i poštene... dosta mi je više ovih plastičnih kineskih... cili život kupujen patike za bagatelu...
- staniii, slušaj me... ja san sebi naša patike u Hervisa, a kako još do sutra imaju akciju "platiš tri, dobi'š dva"... a je, baš tako mi reče prija, koja radi u drugon dućanu, pa smo oboje zavarili od smija... dunkve, kad to obrneš, kužiš... dobi'š tri, platiš dva... je si me razumila...
- a šta san ti ja... ebete... naravski da san razumila... ma se mislin...
- aj, smisli se odma'... triban znat šta ću... ako bi ti našla patike za sebe i oca, najjeftinije su nan mukte, a ja ti dan keš za svoje... to ti se isplati...

Hmm, da... vidin ja da me svrbe pete... a vidin ja i da bi se mogla lako uvalit u trošak... e sad, potrebni ili nepotrebni, ko će još i o tome mislit... pa oću-neću...
- ma ko van to daje mukte, samo vas navlače na lipak... ma kome vi virujete... upada, ka' ono, glas razuma... ma ga ništo slabo obadaju...
- a triba vidit, nikad se ne zna, a e... u tebe je uvik sve crno...
- ni to crno, nego ti je tako... slušaj mene ludoga...

Ma kako bilo da bilo, dogovorimo se nas dvoje za popodne, napravit dar-mar po Hervisu, pa kom' patike, kom' plastike... kom' kritike, kom' gimnastike...

I na koncu ove patik-balade, ipak pade trojac... gospođa planinarka je dobila najskuplje plaćene patike do sad, dunkve snižene za više od trista kunića, onda možete zamislit, koliko mi se zavrtilo u glavi od njihove "prave" cijene... a možda samo nisan u trendu, a e... dragi je dobio patike na neviđeno, skroz dobre, ako ništa barenko su nove, ali... 'ko još gleda poklonjenom konju u zube... pa u konačnici, kom' stilistika, kom' sintetika, u prosjeku smo gulaš, pardon, jednaki...




I tako, došli mi doma nasmijani, puni kesa i škatula, pa se hvalimo dobrom trgovinom... vidiš, mužu, kako san dobro prošla... dobila san dva para patika i tristatrideset kuna keša, ma di to ima... a onih devesto i nešto kunića troška, dalo mi na osan rata, to neću ni osjetit...

Eto tako je završila štorija s mojin Salomonkama, koje san zaljubljeno prošetala po gradu, koga briga šta mi je bilo vruće, glavno da su udobne. I eno ih, čekaju spremno prvo laganije izletarenje, jer su mi deboto ka' i gojzerice. Ako nisan u zabludi, a e.

A štorija o salamunu je posve jedna druga priča, koja nema ama baš nikakve veze sa patikama. Salamun se reče, barenko mi dalmatinci tako rečemo, za nikoga ko je puno pametan i pripametan, a baš takvi jedan informatički salamun, spasija je... čujete li, spaaasiiijaaa miii jeee... cilih 20 gigabajtića podataka sa onega moga staroga diska, koji je, navodno, skroz porebambija, da ne rečen, krepa. Još nisu došli doma oti moji gigabajtići, ali jutros se odnija dovoljno veliki usb, da se sve to lipo prikobaci iz salamunovoga kompjutera na moj usb-eić... a dalje ćemo lako, a e.

Dunkve, razveselilo me jako ovo salamunsko rješenje, eto... pa nekako mislin, dobro je na dobro krenulo, hvala dragom Bogu... pa nekako kontam, sve je dobro šta se dobro svrši... a nema pornića, neeema... belj... zubo... kiss... mah...


Oznake: Salomon, salamun, patike, pamet, laptop, disk

- 12:18 - Komentari (17) - Isprintaj - #

utorak, 22.08.2017.

Idemo iz početka

Nije svijet stao, koliko god da je nisko pao. Istina, ne bi ni njemu škodilo iz početka, kad od puste (mu) znanosti sve manje ima pameti.
Nisam ni ja ona od jučer, ali još se ne da glava, koliko god da je okrugla ili ravna.
Šest dana s glavom na ramenu, a obezglavljena.
U najkraćim crtama, to bi bilo to.

Od uvečer do ujutro, od šatiranja do statiranja, pardon, od šatdauniranja do startapiranja, "crk'o maršal". Eto.
Od uvečer do ujutro, sav nikakav, komatozan, više mrtav nego živ, štatigajaznam, samo (se) vrti u krug i ponavlja:
... windows is loading files...
... start up repair is checking your system for problems...


Daj učitaj se više, pliiiz... repariraj se, kvragu... digni se već jednom, eeej... ne budali, slikica mi mojih, pa zapisa, dopisa, čegasvegane... svih recepata novih, nove li mene... sjeti'ću se ja još koječega, znam...

Zovi mama doktora, da ga rastavi i sastavi, u dušu mu zaviri, ako triba i na aparate skopča, al' krpice mi moje spasi.

Pa prođe dan, prođu i dva... kvraguc i tava i jaja, šta mu je... pa sam i kuću uglancala, pa sam i knjige nešto brzo pročitala i zamjenila novima, pa sam se svačim nečim bavila u stvarnosti...

A onda se, trećeg dana, konačno oglasio doktor/meštar od informatike... žao mi je, ne mogu spasit' podatke, otiša' mu je posve mozak/disk, sve mu se u glavi/ploči pomišalo, ne da se ništa (iš)čitat'... ne znam koliko vam je vridno velikoga plaćanja, ima ih šta se bave i takvim spašavanjem, pa rastave cijeli disk na proste faktore, izvade mu i dušu i tilo/"gramofonske ploč(ic)e", pa ga tako nekako, "na silu", pod prijetnjom pištoljem, valjda, pročitaju... ne reče usput i koliko velikoga, ma nisam ni pitala...

Sve u svemu, za malo mu plaćanje ugradio polovni, zamjenski, disk, podigao windowse, isprobao sve skupa, vratio mi stari disk, za uspomenu i dugo sjećanje, pa sam od jutros sva u korisničkim imenima, lozinkama, brojevima, adresama, spremanjima (sva sreća pa je to bar na svome mjestu, u jednoj tekici)...

I evo, malo po malo se dižem ja, kad već ne htjede on, na nogice lagane, početničke...

Iskreno, nema totalne štete, jer, kad je zadnji put poblesavio i polupao lončiće, izvadila sam mu sve iz "glave" i prebacila na vanjski disk, ali fali... svašta (mi) nešta fali... svako malo se, prekapajući po moždanim ćelijama, nečega sjetim, šta je... jučer bilo, danas se spominjalo... otišlo u nepovrat... ili ipak nije!?... ima sin nekog znalca, pa kaže, uzmi stari disk, možda bude spasa. Slamka spasa, kad se vrati, možda...

Svemu dođe kraj, pitanje je (samo) vremena. Izdurao je sa mnom punih šest godina, a da ne bi i duže, da ga svojevremeno nisam svojski, k'o najljućeg neprijatelja, zalila sokom, vjerojatno bi. Valja meni štagod novoga, a dotle... za prvu će pomoć durat i ovi stari, a e... đekna još nije umrla, a ka'će ne znamo...

Danas je tako kako je, a sutra je novi dan, ne vrijedi plakati...



Jacques Houdek - Ne vrijedi plakati

Oznake: tehnička, informatika, laptop, prozor u svijet, #novi početak

- 21:31 - Komentari (18) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se