kako_ti_kupus

subota, 30.07.2016.

snoviđenje


kako je ovo misec putovanja tako se i naše vrle blogerice Mela i Zvonka pripremaju na put duž jadranske obale. kuda će ih put povest tj. odvest odnosno dovest to ne znaju ni one same. jedino je poznato da su naumile u dalmaciju di je drača vrtna biljka a poskok domaća životinja. e da tu su i oni galebi šta vataju plavu ribu u letu, sriča nji'ova da su crvene ka trlje o' kamena, a za take ribe triba malo boja eška.

30.07.2016. u 17:44 • 8 KomentaraPrint#

utorak, 19.07.2016.

vrućina3

da se oma razumimo na početku! meko ć u riječi vručina je samo zato da ne padnen godinu.

dakle, sad kad smo razjasnili pravila pravopisa mogu nastavit dalje. prije par godina zvoni telefon:
- dobra večer, ovdje policija.
- e, recite šta tribate?
- eto su nan javili da tu neki na rivi baca stolice u more.
- e!? i šta ćemo sad? najbolje da pošaljete temeljce da ga pokupe.
prođe tako jedno 5-10 min kad ope zvoni telefon:
- dobra večer, opet policija, oni šta je baca stolice je skočija u more kad je vidija policiju.
- dobro, i šta ćemo sad?
- pa triba ga nekako izvuč iz mora kako bi ga ovi naši mogli privest.
- ok, nešto ćemo rješit.
skupilo se već svita koji gledaju zašto se toliko svita skupilo na jedno misto. ode moj kolega tamo di se skupila šaka raje i kaže onom u moru:
- aj izađi vanka.
- neću
- aj molin te, nemoj nan stvarat probleme, viš da te svi gledaju.
- šta me brige.
- dobro, ako tebe nije brige, mene je brige da ti se nešto ne dogodi.
- šta tebe ima bit brige kad nikog drugog nije brige.
u tom momentu dođe neka žena, onako.... vidi se oma da je neka osjetljiva duša, umjetnička, i kaže:
- znate, tamo, u moru se kupa neki čovik.
- je gospođo, znamo, pokušavamo ga izvuć na obalu.
- a dobro,...nego...da se ne razboli, znate, ne znam je li more ovde čisto ?
- gospođo draga, nije njemu čisto u glavi, tako da mu neće bit ništa rolleyes (ma da zaplačeš).
uto čujem kolegu kako pita onog u moru.
- jesi gladan?
- jesan.
- oš sendvič
- može
- aj, evo te čeka sendvič sa pršuton kad izađeš.
dopliva čovik do obale, izađe vanka, skupi ga policija i sobom ponese sendvič.

19.07.2016. u 19:58 • 15 KomentaraPrint#

ponedjeljak, 18.07.2016.

emajl

ne, ne mislin na oni emajl šta služi kao zaštita na tečama i kadama nego na ovi suvremeni, virtualni. od kada se pojavija ništa više nemoš zaštitit sve uvati ruzina pa san ja onda odlučija da je puno bolje da njega uvati ruzina nego mene.

naime slušan ove moje prijatelje šta radi prirode posla moraju baratat emajlom. jebate koja je to jebada, prime do pedeset emajla dnevno. prvo mu je, ujutro kad otvori oči, vidit ko ga je emajlira e onda do marende čita te emajle, a poslin marende mora dat glazuru na svaki, ako kojin nesretnim slučajem nekom ne odgovori eto ti sutra oma novi emajl sa protestnom notom, i tako uglavnom potroše dvi/trečine radnog vrimena na emajliranje a da ni kurca nisu riješili, jer oni sa druge strane nije razumija ni šta triba pitat a kamo li da će razumit šta mu je ovi odgovorija.

iman tako jednog kolegu kojeg san zva telefunkenom da nešto provjeri a on meni da me ne čuje dobro i da mu pošaljem emajl. pošaljem ja njemu emajl a on odgovori u roku oma da nije opremljen za provođenje tog zahtjeva. jebote, mislin se, jesi to oma moga reč a ne da me jebeš sa emajliranjem, normalno da san ga oma zva na telefunken i reka da mu više neću slat emajle, a ako šta triba da me zove jer neću čitat ni emajl. i to tako funkcionira.

nekidan sa isto tako posla jedan emajl, jer druge mogućnosti nije bilo, i to sa službenog emajla pošto oni moj privatni ne radi, u stvari radi kad šaljem ali ništa ne prima, biće ga ovi u tekomu zbog neaktivnosti isključili. i sa bi se ja ka triba zajebavat zašto mi ne stižu emajli, ae moš mislit šta san se nasekira, ko me triba može me dobit na telefunken a ni na to se ne javljam ako je broj nepoznat, tj. ako mi nije u imeniku. eni vej, poslin par dana čitan poruku "pa jel ti ikad čitaš emajl"? nisan, reka san ti da ja to ne otvaran, a i kad otvorin onda je hrpa onih službenih pa ne vidin privatni. u principu brišen sve starije od tri dana jer me uvik obavještava da mi sandučić pun pa se može dogodit da obrišen i one privatne.

di su ona lipa vrimena kad su ljudi pisali pisma, pa ono iščekivanje dok ti pismo stigne, pa onda smišljanje štaš odgovorit, a kad počneš popiješ guc kave i napraviš đir po boravku, usput štako i pojiš jer znaš da imaš vrimena pošto će oni tamo to tvoje pismo dobit tek za pet dana, u najbolju ruku, a dok odgovori proč će još misec, a ne ovi emajl.

ne kažen da ne triba ić u korak sa vrimenon, al bogami ne tribaju nas te novotarije ni prigazit. uostalom ako toliko vrimena trošin na emajliranje neću se imat vrimena kad otuširat jer dok sasuši ja ću zagorit.

18.07.2016. u 18:27 • 15 KomentaraPrint#

subota, 16.07.2016.

brahma putra

svako malo čitam o tome kako ljudi sa oduševljenjem počmu priču kada se spomene indija. e da ta indija je nekad davno bila velika kultura, na kraju krajeva oni su izmislili nulu i decimalni zarez kojeg su u današnjem svijetu najviše iskoristili bankari jer decimalni zarez pruža nevjerojatne mogućnosti kada su u pitanju kamate. isto tako je bilo i drugih drevnih kultura kao npr. perzijska, egipatska, grčka, rimska itd. ali su od njih ostale samo ruševine, valjda zato šta nisu poznavali decimalni zarez.

najpoznatija građevina u indiji, osim onih hramova i pagoda u kojima obitavaju majmuni, je taj mahal kojeg je neki ludo zaljubljeni maharađa izgradija u spomen na svoju rano preminulu ženu. toliko je para spiska u tu građevinu da je ispraznija državnu riznicu jer nije poznava kamatni račun i onda kad se odlučija napravit svoje vječno počivalište sa druge strane rijeke nije ima novaca pa poveja neki rat kako bi namirija manjak al' jebiga ciknija prije nego šta je dovršija svoje zdanje. da nije postojale bi dvi znamenite građevine u indiji.

onda su došli englezi, koji su usput naučili kamatni račun i izmuzli indiju ka svetu kravu, digli svoje carstvo na čaju, mirodijama i drogi a indijce ko jebe ionako su sjebani. poslin se pojavija oni gandi šta se nije tija svađat sa englezima pa narod popija batine, e al se zato svadija sa onin šta je poslin osnova državu pakistan i napravija pravi egzodus.

onda dođu ovi sa zapada šta se furaju na svetu rijku što je zovu ganges i okupaju se u njoj, samo nisu skužili da je zovu svetom samo oni šta nisu pokupili neku bolešćinu. a tih svetih ljudi u indiji ima ko i krava. kad krava stane nasrid ceste stane i sav promet, a kad sveti čovjek objavi svoj zavjet onda ga svi darivaju sa hranom jer su zavjeti obično takvi da se zbog njega ne može maknit sa mista. ka jedan šta se zavjetova da će 40 godina držat nogu u zraku. dašta da se zbog zavjeta ne može micat, jerbo bi mora spustit nogu a time bi prekršija zavit i onda ga ovi iz nižih kasta šta nikad nisu naučili kamatni račun obilato darivaju.

što se smrada tiče, eeeeee to ljudi moji u svom životu niste doživili. smrad se širi oko indijskog podkontinenta u krugu 20 nm, biće su tako i oni englezi nanjušili indiju, ko strvinari. pa da bi se obranili od tog smrada smislili mirišljave štapiće raznih vela, oš sandalovinu, oš šafran, oš jasmin, oš kanabis, nema kojih nema sve prema afinitetima. al đaba, sa mirišljavim štapićima ili ne, ne mogu se obranit od ameba pa onda jedu jako, jako ljutu spizu kako bi ih ubili, al dok je pojedeš jedva izvučeš živu glavu, a ako te ne dokrajče amebe kamatni račun sigurno hoće.

eni vej ako idete u indiju ponesite gas-masku cry

16.07.2016. u 17:35 • 11 KomentaraPrint#

srijeda, 13.07.2016.

vručina2



13.07.2016. u 11:54 • 11 KomentaraPrint#

ponedjeljak, 11.07.2016.

jutro poslije

jutros san se probudija cili znojan. ne, nisam ima noćne more sa sexualnim aluzijama o neprikladnim mjestima za sex, čak ni testosteron u tome nije odigra neku značajniju ulogu tako da ona teorija od anči-bonči baš i ne drži vodu. nisu me čak napale ni blogerice iz prošlog posta mada ne znam zašto se ona marionetta ofendila iako joj nisam dava nikakve savjete o sexu, a bogami ni šefika nije bila zahtjevna. biće san se ispotija zato šta noću nema cvrčaka pa nisan zna da je tolika vrućina. eni vej većeras ću upalit ventilator a šefiku poslat u drugu posteju, za svaki slučaj.

11.07.2016. u 09:20 • 6 KomentaraPrint#

nedjelja, 10.07.2016.

preporuka


da van nije palo na pamet! ne, ne i ne! rofl

10.07.2016. u 13:47 • 13 KomentaraPrint#

četvrtak, 07.07.2016.

u spomen na mog starog



07.07.2016. u 22:13 • 12 KomentaraPrint#

srijeda, 06.07.2016.

arhaizam

u kojem stoljeću mi živimo? to i nije puno bitno jer je isto bilo i onom prošlom pa i onom prije toga.
arhaizam je po definiciji "(grč. archaios = drevan) riječi su koje su postale dijelom pasivnog leksika zbog unutarjezičnih razloga. Treba ih razlikovati od zastarjelica koje još nisu dio pasivnog leksika." šta oče reč da su se održale u upotrebi usprkos protoku vremena, samo mi nije jasno koje su "zastarjelice" (očito neka hrvatska novosklepnica) jer meni su iste, nemoš razumit ni jedne ni druge.

kako bilo da bilo, to su riči koje su se zadržale u upotrebi od strane ljudi koji se ka furaju na neku tradiciju koje zovem arhaičarima. e pa kako je izumra arhaični grčki tako će izumrit i ovi naši arhaičari koji se još služe ričima koje su bile u upotrebi od stoljeća sedmog (il' devetog, isti kurac). eno nan dica uče marulića u izvornoj riči da bi prošli maturu pa ni kurca ne razume šta je čovik tija reč, al moraju jer ih tiraju ovi arhaični, i kako ćemo mi onda naprid, nikako, kad nan one na kojima počiva budućnost vračaju u daleku prošlost. sva sriča da su ova današnja dica pametna pa znaju da je to samo odrađivanje koje in koristi za daljnji uspjeh inače bi me jeza uvatila.

ima jedna prelipa pisma koja je puna arhaizma, kad je slušaš milo zvuči al' bogami 75% ljudi ne razumi o čemu piva i to među onima odakle je potekla a kako će je tek razumit oni sa strane, nikako, tribaju prijevod. al' bilo sa prijevodom ili ne meni se od ovih arhaičnih, kad ih čujem, diže kosa na glavi, koje ionako nemam, sva srića, pa me onda ni drugi ne gledaju čudno inače bi me stavili u isti koš. al šta jes, jes, pisma je baš lipa, naročito kad je moš razumit :)

06.07.2016. u 19:48 • 11 KomentaraPrint#

ponedjeljak, 04.07.2016.

vručina

sidin ispod odrine u debeloj ladovini, pijen pivo i slušam cvrčkov ditiramb, milina.
kad li u nekom trenutku šefika postavi pitanje:
- koliko crčak živi?
- jedan dan.
- samo!
- da, samo, a do tada kao ličinka zna provest i do 15 godina u zemlji.
- stvarno! i onda nakon 15 godina kao ličinka izađe da bi čvrčio samo jedan dan!?
- da!
- pa koja je onda njegova svrha?
- da te obavijesti kada ćeš pobić u ladovinu jer cvrči tek kad temperatura zraka dosegne 27°C, ispod toga ne cvrči.
- ozbiljno!?
- najozbiljnije.
- a jebate svrhe???
- e! a koja je svrha tonča huljića?
- ???.....

04.07.2016. u 20:03 • 19 KomentaraPrint#

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< srpanj, 2016 >
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Ožujak 2017 (3)
Veljača 2017 (10)
Siječanj 2017 (7)
Prosinac 2016 (5)
Studeni 2016 (6)
Listopad 2016 (8)
Rujan 2016 (7)
Kolovoz 2016 (7)
Srpanj 2016 (10)
Lipanj 2016 (4)
Svibanj 2016 (8)
Travanj 2016 (3)
Ožujak 2016 (8)
Veljača 2016 (8)
Siječanj 2016 (8)

Opis bloga

svekolike konteplacije o smješnoj strani povijesti i inim stvarima

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se