Just nothing

Kada se sjetite svega u zivotu sto ste prosli,
je li vam zao,
mislim svi zbog necega zalimo,
male ili velike stvari, ali
je li vam stvarno zao?
Meni nije pa i zbog stvari koje me sada muce
i zbog velikih gluposti koje sam radila u zivotu
nije mi zao.

Jer to me je sve definiralo, odredilo mene, ovo sto sam sada pa kakva god da jesam.
Jedino zbog cega zalim u zivotu su stvari koje nisam napravila, koje se nisam usudila,
mozda sam mislila da ne mogu, mozda sam mislila da mogu, ali nemam sanse ili da mi drugi nece pruziti sansu,
pih jedino kaj sam naucila iz toga je da nije vazno ako nemam sanse ili ako mi je netko nece pruziti,
moram probati, jer odustajanje je jedino za cime zalim u zivotu.

Zar se ne probudite ponekad ili ne zastanete usred dana zamisleci se nad nepostojecim pitanjima
nad stvarima koje ste mogli napraviti, nad nepostojecim sadasnjostima i buducnostima,
ja da.
Stoga nemojte se sramiti onoga sto jeste, ne bojte se stvari koje ste napravili jer ste naucili toliko iz njih,
pa cak i ako su zavrsile katastrofalno to bar znate i ne pitate se a sto bi bilo da sam...

Ne zalite za stvarima koje ste napravili, ne pitajte se bi li bilo bolje da ih niste radili.
Ovdje smo da bi pokusavali i grijesili,
ovdje smo da zivimo.

Nemojte strahovati i prepustite se strasnoj nepoznanici sutrasnjeg dana, pokusavajuci.

:)