Jure Divić - PRIČE

nedjelja, 25.01.2009.

PREDIZBORNI KAMPANJA




Vrime predizbirne kampanje je uvik neko stanje općeg ludila di svi nastoje bit ozbiljni i pametni, učinkoviti i simpatični a ispada uvik suprotno i neprimjenjivo u praksi, jer cilo to vrime ispade da su svi ludi, i oni za koje bi tribalo glasat i oni šta bi tribali glasat. Ko neko stanje kolektivnog ludila koje ima za ulogu bit kolektivna terapija na kojoj se ispoljavaju svi problemi i grintavluci sakupljeni u protekle četri godine, kada su svi tili to ili ne nešto grintavi na ove šta vladaju i ljuti na ove šta su oporba. A svi oni zajedno probaju pridobit sve te grintave ljude da glasaju za njih, jer upravo su oni koji će rješit sve te probleme u naredne četri godine, jer, oni imaju plan. Oni imaju ideje. Oni imaju zamisli. Oni imaju analize. Stručne. Očekivanja. Predviđanja. Priviđanja. Proročanstva i prostranstva. Samo još fale oni da stisnu botun. I onda će krenit. Blagostanje. Dok ne postane sranje. I tako dok uživan u ovom ludilo gledam ovu mlađariju koja lipi plakate i one koji su na plakatima. Svi su sigurni da baš oni imaju ideju kako potaknit ljude da glasaju za njih. Jedni su za idealizam, a drugi ipak malo za materijalizam. Dat ćemo mi njima nešto pa će oni za nas. Malo predizborni skup, a onda zatim neformalno druženje uz mezu. Malo sira i salame. Jača stranka malo i pršuta. I kozjeg sira. I vina i Radenske. Vino je u bocama od 0,7. Jer to je kao kvalitetnije. A iza pozornice dva mulca s bidonom i livkom. Nadolivaju. Normalno, vino je iz vinarije. Ono iz refuže. Samo kad se stavi na stol ide prigodna priča kako je to specijalno dobro vino jednog našeg vrhunskog vinara šta to izvozi vani, nema to za običan narod. To je samo za izvoz. I za našu stranku, normalno. Jer je on baš u nama prepozna genijalce, i tako dalje i tako dalje…kako idu svi razgovori ugodni uz jelo i piće, koje se na kraju pretvori u razgovore u piće, jer obično nestane kruva po stolovima a sir i pršut se upekli na sunce da se svakome više gadi uzet. A narod ko narod, skloniji je piću nego iću. A to i je cilj svake stranke. Da su više na piću. Jer ako su normalni, ono mislim išta normalni di bi glasali baš za ove. Ili one. I tako trefin se ja u razgovoru ugodnom, uz crno s dva-tri starija čovika, onako priprosta ali lucidna tri tipa sa Stilja, mog omiljenog sela, u kojem nikad ne znaš, čiji su su i za koga će glast. I priča mi jedan onako, ispod brkova i između gutljaja.
-Dobro je ovo danas bilo. Lip skup, znaš. Dobija san kapu, a uzeja sam i kemisku i privjesak. Dobro je ovo. Neki dan san bija na skupu onih seljaka. Dilili su masline. Uzeja san lipo četri sadnice maslina. A obeća mi je oni šta je predsjednik da će mi dat još dvi. Donit će on to meni kući.
-Kako si moga uzet i od ovih i onih, upita ga kumašin njegov s krajnjih Stilja.
-Uzeja san, bogati, kad davaju. Bija san ja na svin skupovima. Bija san neki dan i na HDZ-u u dvorani. Bogami su mi dali šuškavac. Lipi plavi, kad oden u lov, odličan. Ne propušta kišu.
Onda san se počeja smijat.
-Pa za koga ćeš glasat, onda kad si od svakog uzeja ponešto upitan ja. -Neću za nikoga.
-Kako nećeš za nikoga?
-Jebi ga kad glasanje uvik bude nediljon.
-?
-Ja ti nediljon iđen na balote.

- 00:00 - Komentari (3) - Isprintaj - #

nedjelja, 11.01.2009.

IDEMO DALJE


Evo, završili su svi božićni i novogodišnji blagdani i uplovili smo u novu, 2009. godinu. I sad «idemo dalje»! Kako je dr. Ivo i najavija na ovin prošlin izborima, i to «petom brzinom». U međuvremenu se je dr. Ivo opet malo pojavljiva na dragom nam ekranu HTV-a di nan je rekao kako malo moramo stegnit kaiše. Sad, ne znan je li to u programu «idemo dalje» ili u programu «petom brzinom», samo znan da ne mogu dalje stegnit kaiš jer san i ovako mršav.
Za razliku od proteklih godina, kada te od oni predbožićnih dana počmu obasipat poklonima, ove godine nema ništa. Prije di god sidneš na kavu daju ti upaljač, ovi iz osiguranja odma ti pošalju kalendar, poslovni partneri šalju ti lipe kemijske olovke i rokovnike, a članovi Gradskog vijeća, prije nego što odu na božićni ručak, dobiju lipo jednu kesu s poklonim ko gradske glavonje, u kojoj ima svega, od lipe kravate Croata do rokovnika s grbon grada. Firma u kojoj radiš 10 ili 20 godina da ti sat jer si bija vridan i vjeran firmi. I onda mi triba sve to raspakirat i slagat do Tri kralja. Tek tada možeš počet funkcionirat.
A vidiš kako nam je sad lipo ove godine. Kojih smo mi samo briga oslobođeni! Nisan iša na božićni ručak jer je dr. Ivo svojin HDZ-ovcima naredija da nema ića ni pića. Kako su ovi su to ozbiljno svatili nije bilo ni za one koji nisu HDZ. Automatski se nisan priždera niti san se opija. Znači, nisan mora u apoteku po Rupurut ili Gastal. Odma san uštedija nešto kuna koje nisan da za tablete. Nisan se opija, tako da me sutra nije bolila glava, niti san mora slušat ženu kako mi objašnjava da nije alkohol za svakoga, i da ko oporbeni političar i neman pravo na prižderavanje i opijanje, jer je to samo za vladajuće. Što se vidi i na TV-u jer samo oni imaju podvoljak, i stalno su zamantani.
Kako nisan dobija sat, ne moran stalno gledat u njega i stalno negdi žurit jer kasnin. Ovako uopće neman pojma koja su doba i da kasnin. Nisan uopće svjestan da kasnin jer neman sata. Svi poslovi su ležerni jer ništa nisan planira niti zapisa u rokovnik. Niti iman kemijske niti rokovnika, pa ni rokova.
I napokon, ne moran nosit kravatu, jer san onu lanjsku fleka pečenom janjetinon, a novu nisan dobija. I još sad, kad je ovo uvelo da se ne radi nediljon, mogu odmarat koliko god oću. A ne onako svaku nedilju u crkvu snimat neko krštenje. Sada će valjda i te mise bit ponediljkon. Na HTV-u. U sedan i po.

- 11:01 - Komentari (5) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se