PREDIZBORNI KAMPANJA

Vrime predizbirne kampanje je uvik neko stanje općeg ludila di svi nastoje bit ozbiljni i pametni, učinkoviti i simpatični a ispada uvik suprotno i neprimjenjivo u praksi, jer cilo to vrime ispade da su svi ludi, i oni za koje bi tribalo glasat i oni šta bi tribali glasat. Ko neko stanje kolektivnog ludila koje ima za ulogu bit kolektivna terapija na kojoj se ispoljavaju svi problemi i grintavluci sakupljeni u protekle četri godine, kada su svi tili to ili ne nešto grintavi na ove šta vladaju i ljuti na ove šta su oporba. A svi oni zajedno probaju pridobit sve te grintave ljude da glasaju za njih, jer upravo su oni koji će rješit sve te probleme u naredne četri godine, jer, oni imaju plan. Oni imaju ideje. Oni imaju zamisli. Oni imaju analize. Stručne. Očekivanja. Predviđanja. Priviđanja. Proročanstva i prostranstva. Samo još fale oni da stisnu botun. I onda će krenit. Blagostanje. Dok ne postane sranje. I tako dok uživan u ovom ludilo gledam ovu mlađariju koja lipi plakate i one koji su na plakatima. Svi su sigurni da baš oni imaju ideju kako potaknit ljude da glasaju za njih. Jedni su za idealizam, a drugi ipak malo za materijalizam. Dat ćemo mi njima nešto pa će oni za nas. Malo predizborni skup, a onda zatim neformalno druženje uz mezu. Malo sira i salame. Jača stranka malo i pršuta. I kozjeg sira. I vina i Radenske. Vino je u bocama od 0,7. Jer to je kao kvalitetnije. A iza pozornice dva mulca s bidonom i livkom. Nadolivaju. Normalno, vino je iz vinarije. Ono iz refuže. Samo kad se stavi na stol ide prigodna priča kako je to specijalno dobro vino jednog našeg vrhunskog vinara šta to izvozi vani, nema to za običan narod. To je samo za izvoz. I za našu stranku, normalno. Jer je on baš u nama prepozna genijalce, i tako dalje i tako dalje…kako idu svi razgovori ugodni uz jelo i piće, koje se na kraju pretvori u razgovore u piće, jer obično nestane kruva po stolovima a sir i pršut se upekli na sunce da se svakome više gadi uzet. A narod ko narod, skloniji je piću nego iću. A to i je cilj svake stranke. Da su više na piću. Jer ako su normalni, ono mislim išta normalni di bi glasali baš za ove. Ili one. I tako trefin se ja u razgovoru ugodnom, uz crno s dva-tri starija čovika, onako priprosta ali lucidna tri tipa sa Stilja, mog omiljenog sela, u kojem nikad ne znaš, čiji su su i za koga će glast. I priča mi jedan onako, ispod brkova i između gutljaja.
-Dobro je ovo danas bilo. Lip skup, znaš. Dobija san kapu, a uzeja sam i kemisku i privjesak. Dobro je ovo. Neki dan san bija na skupu onih seljaka. Dilili su masline. Uzeja san lipo četri sadnice maslina. A obeća mi je oni šta je predsjednik da će mi dat još dvi. Donit će on to meni kući.
-Kako si moga uzet i od ovih i onih, upita ga kumašin njegov s krajnjih Stilja.
-Uzeja san, bogati, kad davaju. Bija san ja na svin skupovima. Bija san neki dan i na HDZ-u u dvorani. Bogami su mi dali šuškavac. Lipi plavi, kad oden u lov, odličan. Ne propušta kišu.
Onda san se počeja smijat.
-Pa za koga ćeš glasat, onda kad si od svakog uzeja ponešto upitan ja. -Neću za nikoga.
-Kako nećeš za nikoga?
-Jebi ga kad glasanje uvik bude nediljon.
-?
-Ja ti nediljon iđen na balote.