24.12.2004., petak

Za jednu... ...zenu,koja se dugo pretvarala da ne vidi,kako sam jebeno neozbiljan. Cekala je misleci da cu uraditi nesto,ali ja sam bio nepopravljiv... Kada je jednoga dana,pocela da pakuje svoje stvari,nisam imao snage da je pitam bilo sta.Imao sam snage samo da lazem sebe da mozda ide na nekakav put. Kada je ispred mene stavila kljuc od stana i rekla:"Odlazim,ali zauvek", nista nisam rekao,jer sam osetio takav bol da sam bio paralizovan. Nedugo posto je otisla poceo sam da placem,jer sam napokon shvatio da nje u mom zivotu,vise biti nece. Sledecih dana trazio sam je svuda.Jurcao kolima,sati su prolazili, a nje nije bilo.Postojala je samo u meni.To sada znam,ali tada zelja je preovladala ono sto se moze nazvati svest i nagonila me da je trazim.Mogao sam provesti sate trazeci je,ali sam odjednom shvatio da je bilo nemoguce naci je.Ipak ostajem bez svoje polovine,opet nece postojati JA,J ce stajati bez A,do sledeceg trazenja... Kao svaki slabic,utehu sam trazio u porocima... "..do grla u zivom blatu,mislio sam koliko si me volela, kleo sam se u obe ruke,narocito desnu, da te nisam voleo..."M.B. Zasto sam sve ovo napisao? Zato sto sam je danas sreo posle duzeg vremena.U korektnim smo odnosima,ali ja i posle par godina od kada me je ostavila,jos uvek zadrhtim kada je sretnem.

- 18:20 - Komentari (10) - Isprintaj - #