disco queen u 25m2 na Petrovoj od 10-18 godine
Ležim doma u krevetu šmrkavog nosa. Mali na poslu (neka i njega malo ;)), laptop na krilu. slušam 80-te i eto ti inspiracije za blog. Kada kažem 80-te ja tu nekako najprije svrstavam Depeche Mode, Cure, Smithse, ali evo me sad slušam Wham, tko zna kaj bu slijedeće izronilo ali nekako mi je to sve dječje-komercijalno-popičastu mjuza, stavlja osmijeh na lice, baca u osnovnjak, gali srce i sjeća me na one dane kad bi se oblačila u neke kratke suknjičke i topić s tekme i plesala po sobi jer tada naravno nisam bila ni približno tako hrabra kao sad da bi si dozvolila da takva izađem u javnost. Da mi je tada bila ovdašnja pamet, a ponešto i od ovih novaca, izašla bi van, baš s tim stavom i bila si mrak. Da mi je sad tadašnje tijelo bez celulita jebo me pas ako ne bi gola prođirala po cesti 
Fala bogu i na nekim propuštenim prilikama 
Ma baš mi opet dođe skakati i plesati i zapravo sam shvatila da još uvijek sa svojih 29 godina uživam prekobicnuti se u nešto kratko što smatram da mi ne pristaje dovoljno dobro da bi se u tome pojavila u javnosti, ali soba je milostiva po pitanju estetike, i plešem, skačem, i srce mi se uzlupa kao da sam se neke droge najela i onda se sva uzbuđena bacim na krevet i smijem ili čekam da me prođe raspoloženje.
A era disco queen mi isto malo fali, ali više nije zabavno kad ne možeš uz to i flertati. A ja sam rijetko kad flertala u prazno 
I zato opet skačem po sobi, jer možda od sutra više neću moći. I drma Carrie od Europe, onako tugaljivo, da vrištiš skupa s njima, što naravno i činim dok ovo pišem, i pomalo gledam u ormar u kaj da se maskiram 
Današnje klince diraju u srce narodnjaci, mene pop 80-ih. ali bitno je da imamo srca da nas nešto u tom predjelu drmne a da nije infarkt
Lijepi moji blogičari, nostalgičari, paraplegičari, svi ostali čari i oni bez čari uživajte u današnjem danu, zaplešite malo u 4 zida svoje sobe, dozvolite si malo ludila.
Ja sigurno hoću
Kisi kisi
