Ususret vikendu
Nešto smo ispali iz štosa po pitanju pisanja. Ovo nam nikako nije bilo neko povoljno razdoblje, ali definitivno ide na bolje. Za početak, jučer smo kaparili auto. Ovaj put je opel u igri jer nekako mi je kia ostavila gorak okus, a minus na računu će se tek saznati.
Majstora ipak nisam ubila, poslala mu mahere da ga zatuku, uništila imovinu ili bilo što slično. Dogovorila sam se sa njegovom ženom. Izgleda da će nam na kraju ipak platiti neku lovu. Moji živci konačno nekako dolaze na svoje i više me razgovor o bilo čijem autu ne izbezumljuje, a bome se veselim i ovom vikendu. Nakon 3 tjedna sam konačno u Zagrebu i već sam si dogovorila više kava nego što ih mogu popiti. I baš me briga. Fale mi ljudi, fali mi buka, fali mi ubrzani tempo života i bircevi u kojima ne deru narodnjaci a interijer nije ispao iz nostalično-komunističke bajke.
Fali mi žensko društvo. Moje babe koje same zarađuju i same plaćaju svoje piće, a isto znaju i skuhati i opeglati. Fali mi moji frendovi kojima ne pada na pamet da sa svojim curama/ženama žive kod bilo čijih roditelja i kukaju o tome kako im je život u banani. Fali mi i neki dobri izlazak i izgovor da se dotjeram, ili čak nabacim nešto žbuke.
I da, odlučila sam prestati piti yasmin.
)