Danas u Vladi:
----------------------
31.10.2036
Ame mako. Boli glava. Ono nije rakija, ono je otrov za štakore, zacičao je Božo kad smo se jutros probudili u autu na savskom nasipu. Kako i zašto smo se tamo našli, ko bi ga zna... molimo poštene građane da nam jave šta smo sinoć radili...

----------------------
30.10.2036
...Oće kua, nije bilo signala na Sljemenu, pa me nisu mogli dobit, a šef je mora ić u Rim. Je ne znam šta se on ima derat tako na mene ka da se taj neki europski Ustav potpisuje samo danas i nikad više... a sekundu, čekaj, čekaj... a vidi precjednika šta je šesan... predaje nekakvo pismo onom talijancu... pari mi se da je cili važan među njima... Božo, vadi onu rakiju...

----------------------
29.10.2036
Danas sam iša s malom nećakinjom na Sljeme i baš nam je bilo lipo... Malo smo hodali, malo jeli graha i kestene... Ma sam cilo vrime misilija da sam nešto zaboravija... I mislim ja tako cilo jutro šta sam to zaboravija, kad mi u po bota sine da sam zaboravija otić na posal... A jesam bena... Neka, ako im tribam dobit će me na mobitel...

----------------------
28.10.2036
Danaske je bilo lipo i milo vrime, a kad je tako stvarno je grčka tragedija ostat u kući. A mi cili dan uprli radit ka crnci. Kad kažem mi, mislim oni. Jerbo sam se ja sakrija u zadnju klupu i nakon par partija tetrisa ubija oko... Digli su me tek kad smo išli na ručak... Poslin nam se nije dalo vraćat nazad na posal...

----------------------
27.10.2036
Danas smo vam vrlo radili. Uredba na uredbu, dopis na dopis. Puno smo vam lipih stvari danas napravili, ma me recnilo u srcu kad smo pisali brzojav za našega Zdenka, legendu i vrhunskog meštra od dalmatinske pisme... Ovi dan ide u šaku suza, a ne u vriću smija...

----------------------
26.10.2036
Naš Beriša je nešto tužan ovih dana. Da mu se svi smiju kad je reka da nam je vojska u odličnom stanju. Je brate Bero ko moj fićo iz šezdesetsedme. Poslin smo mu Božo i ja pričali viceve, a on je mrgodno sidija. Ne bi ga nasmija ni rebalans proračuna...

----------------------
25.10.2036
Danas nam je jedna članica Vlade slavila četrestosmi rođendan, a mi smo se pravili da joj je 25. Pa smo puvali svićice, jeli tortu, pili šampanj. Onda smo onako veseli malo štipkali slavljenicu, a ona je samo cupkala i vikala iiiiiiijuuuuujuuuu... Jedini naš mali Dragan, naš dragi, inače ne pije pa je nakon jedne čaše malo radija nerede i psova nam majku. Ništa strašno. Nakon što je precjednikovu majku stavija u istu rečenicu s pasom, zaštitari su postupili po naređenju... Ništa strašno. Kažu da slomljena rebra brzo zarastu...

----------------------
24.10.2036
Ko je vidija na svetu nedilju radit išta drugo osim onoga šta se jučera radilo. Gušterice su vrhunac evolucije.

----------------------
23.10.2036
I subotom nekad zna bolit glavuša. U takvim situacijama je najbolje glumit guštericu. Bože fala zubatog sunca.

----------------------
22.10.2036
Ovo je neugodan dan. Pred vikend. Malo smo se gledali ka ekipa u špageti vesternima. Oštro uz znakovitu muziku. Sve je na kraju završilo lišo, jerbo ti nismo mi ljudi od karaktera. Da jesmo ne bi bili političari. A i ekipa HRT-a je otišla pa nije više bilo potribe za glumom...

----------------------
21.10.2036
Srića da pape ima velik vinograd, jerbo smo se oko osme demejane dobro zamislili kamo sve to vodi. Na Božin prijedlog sve je to vodilo u konobu od onog malog Mikičinog di uvik neka tambura dira srce do rano u zoru... tako je bilo i ovaj put... ako ne virujete meni pitajte precjednika...

----------------------
20.10.2036
I tako ti mi nastavili dovršavat drugu demejanu misnog šta mi ga je pape posla, sve dok nije precjednik naletija. Undan smo prešli na treću...

----------------------
19.10.2036
Danaske je u našem establišmentu zavladala atmosfera nerada i nediscipline, tako da smo za razliku od inače prekinili sa svim aktivnostima. Čak je i naš dragan Dragan načas zastao sa radom. Jedino smo Božo i ja brižljivo i predano dovršavali demejanu mladog misnog šta mi ga je pape posla...

----------------------
18.10.2036
Ajme, druže precjedniče ne za to uvo, stradalo mi je u ratu... Maaa nemojte šalija sam se... nisam moga doći jerbo sam nešto bija kh, kh bolestan ... dobro, dobro idem u kut, uz oštar prosvjed...

----------------------
17.10.2036
E danas su svi došli, a ja nisam jerbo me boli kua za Vladu. Kad me lipo pismeno zamole da se vratim vratit ću se...

----------------------
16.10.2036
Danas me vratar Marko vratija sa ulaza. Da danas ne radimo. A koji sam se kua diza. Jebavanpasćaću brezobraznu dabili brezobraznu. Jeste li mi mogli reć...

----------------------
15.10.2036
Božo je danas bija u elementu. Baca je seksualne baze, a onda bi se Jadre i Kolinda kesile, pa bi precjednik pizdija. A onda bi se tek počeli svi kesit. Ja sam oboriva rekord u tetrisu i kesija se šoto voće u zadnjoj klupi... baš nam je bilo lipo danas...

----------------------
14.10.2036
Mi u našem malemu kolektivu volijemo terenski rad. Volijemo puno. Jerbo se uvik ka u vrtiću uvatimo za špag i idemo di nas odvedu... Undan mašemo ekipi pa otvaramo nike autoceste pa odemo u krčmu i sve im pojedemo. I popijemo... jerbo nas naš narod voli...

----------------------
13.10.2036
...oću kua, demejana je pala na oltar domovine prije doručka. Poslin smo se natakali onim finim vrancuskim šampanjom šta ga je Mijomir naš mileni donija iz bilog svita. Pa je Marjan počeja izvikivat parole da živija naš samoupravni socijalizam... pa smo mu mi rekli da je ovo dvi tisuće trijesšesta... pa je on vika da onda živija kapitalizam... isti kua...

----------------------
12.10.2036
Svi znamo...hik... da je precjednik veliki čovik. Točka. No on to jopet nami svako malo dokaže. Majko mila, ja u životu...hik... taki pršut nisam ija. Eve san mora gaće odbotunat (ajde Kolinda šta se sramiš, ka da ga nisi već prije vidila)... a tek...hik... ovo vrgoračko čudo... ovaj, crno... sakrit ću ja lipo jednu demejanu za teške dane...

----------------------
11.10.2036
Danas se sve vratilo u normalu. red zajebancije, red onega lipega viskija šta ga je Miomir donije iz englandije. A već sam skoro zaboravija zajebanciju kad se ove naše kokoši napiju ka tuke. A je ih lipo bilo vidit kako se koturaju po kabinetu... Krešendo je bija kad je okošbokošica išla dobavit "Filozofiju prava" s najviše police biblioteke, kako bi nam dokazala da je država nastala ugovorom svih građana (ka da nas je zanimalo, mi smo samo tili proćirit ispod šosića). Pa je opleušila naglavačke. Stručnjaci kažu da njoj nije ništa, ali da pod neće preživit...

----------------------
10.10.2036
...nema kua, evo nas i na ovi sveti dan jašemo od jutra. Da imam dite sad bi propustija najlišpe trenutke sa njim. Eve, evo i suze u oku... Kurbin sin, šta nam to čini... Eeeee, evala precjedniče, ma nije to o vami, nego jedna mustra mi dvi godine duguje nike pare, a znate kako je...

----------------------
9.10.2036
Iako je subota evo vam se javljam oko pola četri uvečer. Nisam prije stiga. Dok vam ovo pišem iza mene radni kolektiv piva onu našu pismu potlačenih... Ustaaajteee preeezreeniii naaa svijetuuuu.... Sve ori od pisme junaka. Od sada smo i službeno u štrajku... Sviraj gnjurcu precjedniče, nema više rađe...

----------------------
8.10.2036
Dvi riči. Strahovlada. Eno Bože sakriva se od precjednika u prostoriji za čistačice, a Marijan i Dragan biže van kroz prozor. Ka imaju službenog posla. Ženskima se gaće tresu pa su stale kuco ka tuke i postrojile se isprid precjednika. Ja san od kuće donija pljoskicu domaće loze, sija se u zadnji red i sve mi to izgleda nekako smišno...

----------------------
7.10.2036
Jel vam ja ličim na lipicanca. E pa, drugu precjedniku očito ličim, jerbo nam je ima dva dana zajaha na leđa i evo ga još i danas galopira prerijom. Ajde, ja sam baremko dvaput uspija pobić. Ka iša sam na WC, i evo baš... aaaaa zdravo druže precjedniče... je, je, radi se... ma baš sam vas tija pitat jel može u ovi prijedlog zakon ić i ovo drugo... [njiiiihaaaa...]

----------------------
6.10.2036
A ljudi moji šta ću vam poć pričat. Precjednik je popizdija. Evo van drugi dan u nizu ne dižemo glave iz spisa. Nervoza se uvlači u radni kolektiv. Ne znam koliko ćemo ovo moć izdurat. Evo se i Božo drugi počeja trest ka šiba na vitru... a mi smo zapivali onu Tompsonovu...

----------------------
5.10.2036
Moram van priznat da sam se danas naradija. To van je judi moji iskustvo koje želim odma zaboravit.

----------------------
4.10.2036
Pam-pam-pam-pararam pivalo se cilo jutro. Svi vole ponediljkom radit. Malo bi radili pa bi se sa sretnim veseljem uvatili za ručice i ozareni zapivali onu našu. Precjednik je od nekud izvadija nekakvu maramu i poveja je kolo. Ojojkalo i ujujkalo se sve u šesnaest. Tako vam je u nas ponediljkom. Katkad.

----------------------
3.10.2036
Ajme majko muskulfibera. A lipo su mi govorili ljudi da u mojim godinam nije gimnastika niti ekstremni sportovi, a kamoli oni luster od jučer...

----------------------
2.10.2036
Već smo odavno utvrdili da suboton zaista nema smisla radit, pa smo tu politiku protegli i na ovu subotu, uz napomenu da je ovaj puta zakonita ipak nešto radila, a prema ričima dotične, nisam ni ja za bacit...

----------------------
1.10.2036
Danas je u kantini bilo dobrog važola, a kad je tako na poslu nikad nije bilo dosadno. Tako je bilo i danaske (he-he-he)...

----------------------
30.9.2036
E danas su Okošbokošica, Kolinda i Miomir imali konstruktivičnu raspravu o nekakvim Hagu i Merćapima i Medačima, ili tako nešto. Pa su Božu isprdili na suvo kad je reka da mi nikog više nećemo dati u taj neki Hag. A Božo, Božo jesan li ti lipo reka da ne guraš ruku u osinjak...

----------------------
29.9.2036
Danas smo radili ka i jučer... A nije, lažem, poslin smo išli kod Čarlija i gledali komade u minićima i uskim rebama, jerbo se bliži zima i toga više neće biti. Malo nam je bilo neugodno gledat precjednika kako je vata jednu sridnjoškolku po špici, al ne smijemo ga oštro sudit kad se bija napija, a ona ga je izazivala dopičnjakon. Pa i on je samo čovik, iako veliki.

----------------------
28.9.2036
Danas smo radili... a šta ću vas lagat, danas nismo ništa radili...

----------------------
27.9.2036
Ništa, ništa, ništa. Ništa.

----------------------
26.9.2036
Danas nismo radili baš ništa. Nedilja je dan za obitelj. Zato je došlo do jednog malog brižnog obiteljskog monumentalnog zarakijavanja u izvedbi Bože i moje malenkosti u pratnji male obitelji pečenih janjaca u jednoj maloj lipoj obiteljskoj konobi na seoskom turizmu u jednemu malemu lipome obiteljskom kraju... E neću vam reć di... Jerbo bi zakonita mogla pročitat, pa me nać...

----------------------
25.9.2036
zzzzzzzzzzzzzzzzz...... a... štaaa... al je već četri... a e šta ćemo drugo nego ići doma... Aaaa ko nas je i tira subotom na posal...

----------------------
24.9.2036
Danaske sastanak u Sisku koji nikad neće biti Cucak u pola osam. Ti ljudi nisu normalni, ko ugovara te sastanke. Potpisivali smo nike ugovore, rukovali se, marendali, popili, popišali, pozdravili se i išli ća. Kad smo se vraćali nazad, vođa nacije mi je spava na ramenu i zaslinija košulju. Ota košulja ide u hol of fejm, neću je nikad oprat, možda dobijem nike pare za sto godin.

----------------------
23.9.2036
Danas se sjedničilo. Sidija i sluša. Kua sluša. Samo sidija.

----------------------
22.9.2036
Danas je bila nika mađaronska delegacija pa su nam donili suvenira, pa smo lipo ćakulali (iako sam ih ja kua razumija), pa smo poslin išli na radni ručak. I baš mi je bilo nekako milo i toplo oko srca. A unda mi je Marjan reka da sam se to zalija juhon po košulji. Jeben ti moju sriću.

----------------------
21.9.2036
...ačkah grggek čka` adsam ačkah rgar grghčka egeč... !!! ...??? ... (TUC-TUP) ...agreč ekhrem sekča rikčiš argr...!!! ...??? ...(TUP-TUC). Joe to vojađer... vojoađer javi se... reci Joe... a jebate Jadre pokvarija mi se univerzalni prevoditelj ništa nisan razumija oveg Klingonca... Jadre, jebate, šta je reka... Okošbokoš jesil ti razumila...? ...Šuti budalo i poljubi me strasno da mi tijelo zadrhti... Aaaa, ajme skida se... upooomoooć... aaaa, hrk... rrkrh... aaa ko kako di štaaa... ništa, ništa samo sam malo zadrijema... srećimice...

----------------------
20.9.2036
Radna atmosfera nakon ferijalnog izleta, uvik je na vrhuncu, a uz kavu su se pripričavale štorije na koje smo sve načine cilu nedilju bili smantani od koturanja. Jedino je Andrija stalno govorija da mu nešto zuji u ušima i da kao da čuje jeku, pa je u pauzi iša u doktora. Čovik stvarno nije laga, jer smo mu Božo i ja cilo jutro puštali kazetu sa smetnjama i dozivali se: Booožo ožo ožo, dooodaj odaj aj mi i i olo oo ovku uku uu... A onda bi on meni Eeevooo ovo oo, vaaata ata ataj...

----------------------
19.9.2036
Ajme majko. A šta ću van poć pričat. Znate i sami kako je dan poslin. Meni je moj ćaća uvik govorija da nima kajanja poslin jebavanja.

----------------------
18.9.2036
Danas je subota. Precjednik je bija od volje pa nas je sve ukrca u svoj tamić i odveja na Sljeme na grah s kobasicama na Puntjarki. Jer da su tamo najjeftinije (he-he zajeban igrač). Poslin toga smo mi muški pili lozu i igrali poker u čvrge, a ženske su se koturale po Činovničkoj livadi. Poslin smo im se pridružili. Jedino je Andrija iša malo sist i odmorit (A jesan mu mošu opalija - stritfleš na poker aševa). Kasnije toga dana je ekipa iz kola hitne umirala od posljedica precizno usmjerenih eksplozija plinskih bombi i poruka mira od goubova pismonoša, a mi smo se, iako potpuno smućeni i vezani za nosila, cerekali i kesili sve do Traume. Boži, precjedniku i meni je dijagnosticicirano trovanje lozom, a Andriji potres mozga. On je onako zamantan tvrdija da mu je to od rođenja.

----------------------
17.9.2036
Danas smo marendali u jednoj lipoj konobi. Bilo je za prste polizat. Iako nima ribe do morske, danaske su stradavale pastrve, okružene slanim krumpirom i polivene češnjakon i maslinovim ujem s dodatkom kupus i graj salate. Utopljene u bilom stolnom naravno. Poslin smo se nabacivali krempitama, štrudelima od jabuke i sličnim delicijama. A posal? A je, je radilo se... valjda. Pitajte ekipu šta je ostala na sjednici.

----------------------
16.9.2036
Eto ga na, a šta sam van reka. Samo sam lipo sakriven iza veeelikog buketa objasnija okošbokošici da mi je kolega iz pivovare u velikom jadu, da mu je žena pobigla sa švaleron, a njemu ostavila dvoje nejake dičice, i da jadan bidan ne zna di će sa sobom, i da sam ga sluša i bumbio, i da je moja greška šta nimam mire, i da mi ža ka pasu, i oćeli mi ikako oprostit... poslin toga su ženskinje išle u banj napudrat nosiće i kad su se vratili berlinski zid je bija srušen, a hladnoratovsko doba okončano. Zagrili smo se ka u Opri (a jesan mađioničar od pulitike)...

----------------------
15.9.2036
Brate mili, pa šta šta sam Okošbokoš nogom u guzicu. Jel to razlog da se u civiliziranom svitu prikinu svi diplomatski odnosi... Aj, ko će pričat sa mnom, može pit samnom iz demeeejaaaneee, domaći Baaabiiić, a ima i pršutaaa (a brate mili je lako s muškin uspostaviti prijašnje stanje, sutra ćemo poradit na ženama).

----------------------
14.9.2036
Danas se radilo sve u šesnaest. Ja posebno. Jučer sam zajeba šta sam iša pit onu lozu prije posla. A šta ću, nazva me kolega šta radi u pivovari da ima ljubavnih problema. A oni u pivovari rade od pola sedam i uvik prije posla idu po žestokom (a neće valjda po pivi, nju piju cili dan). Tako sam ja njega sluša i pija, koji zajeb, nadam se da nisam ništa grubo reka kolegama... Saznat ću sutra jer danas ne pričaju sa menom...

----------------------
13.9.2036
Hik... pederi... pizdice... šta je, štaaa jeee... šta me gledate... da, da vami govorin... Marš svi van... Bište kući da vas nisam ovod vidijo... Aj ća, iš... I ti okošbokoš iš, iš... Ovod sam ja kapo di makinja...
(nekoliko sati kasnije)
Ame mako...

----------------------
12.9.2036
Zatvoreno poradi svete nedilje (danas sam iša na derbi. Ajme majko bruke...).

----------------------
11.9.2036
Zatvoreno poradi zajebancije prema vlastitom nahođenju.

----------------------
10.9.2036
Aaaa danas se dobro radilo. Precjednik je radio bazu da zapovida. A mi smo radili magarad od sebe. Pa ko je ispa najblesastiji, taj je ima slobodno iza pauze uz nagradni ručak. Mogu vam reć da precjednik ima ukusa i državničke vidovitosti. Zna je on da na petak ne ide meso. Hobotnica na salatu, pa par vrsti manistre (zelena sa škampin i kozican, mmmm...) i crni rižoto, pa lignje sa kumpirom ispod peke. I Andrija (ka uvjerljivo prvi) i ja i Jadranka (ka ugodno iznenađenje na trećem mistu) i predcjednik (ka gazda o kompozicijuna) smo prste lizali. Poslin je i pisma potekla. E jesmo se dobro ismijali kad je Božo nazva da je šest sati pa da smidu li oni sad doma... A šta ćeš Božo, radi kad nisi dovoljno blesast...

----------------------
9.9.2036
E danas vam je Božu2 uvatilo da hrče. Ko mu je kriv kad spava naslonjen na ormar. Ne zna on to taktički odigrat. Triba stavit par spisa isprid sebe, naslonit čelo na stol (ka tražiš olovku po podu). A bilo ga je smišno gledat, da druže precjedniče nisam ja kriv šta okošbokš može laprdat četri ure... E nisi, vidiš kako Božo1 može slušat... Božo, Booožooo jesili više digao tu kemijsku od jutros... Aaa, štaaa, moliiin... a jesan druže precjedniče, taman san ju naša... (Božo je moja škola).

----------------------
8.9.2036
Ajme majko... Jesan se uvalija... Precjednik je vidija da je na razglednici štembilj od Zagreba, a ne od Krapinskih... Ajme majko, šta mi je sve reka... Tako san vam ja lipi moji danas jopet na položaju... U zadnjim redovima, zna se (he-he-he)...

----------------------
7.9.2036
E lipi moji, pišen van ovo polako, jer mi se ne da brzo pisat. Mene su van lipi moji dragi poslali u teplice, da se rekabilitiram. Dok sam ovdi jadan i bidan sam i usamljen, opkoljen bezbrojnim tetama doktorican, samo sam vam u pauzi od dvi masaže tija pružit roge, marvo moja draga nadničarska. E pa evo van ih... bee-bee... (he-he-he)

----------------------
6.9.2036
Dobro jutro radni narode. Drago mi vas je vidit orne za posal. Samo sam se doša javit, idem nešto u doktura. Probija me na leđima na c6-c7. Ajme, ja tu svama zadivanio, a ukraj..., ovaj doktorica, khhhm..., čeka na terapiji.

----------------------
5.9.2036
Nedilja je. A šta ću vam poć pričat. Nerad:rad - 6:0. U poluvremenu.

----------------------
4.9.2036
I suza suzu goni. Jebate ovdi se više ne da radit. Svi su po nekim sastanicima, a od ovih ča su ovdi nikakve koristi. S jedne strane Jadranka reve li ga reve, s druge ona trojica potpuno iskopčani iz zbiljskog svijeta, a ukopčani na oni vitrinruralni (il tako nešto). Jedino precjednik oće bumbit sa menom. I ne da oće nego i može (cilu mi je demejanu danas isprašija).

----------------------
3.9.2036
I reve li ga reve ka rodna godina. Da ju je pogodilo. Ma šta, cigla, kamen, limenka... Nije nego zvižduci. Jebate kakvi zvižduci. Na trgu. Kad je tila dvi tri tople bacit gladnom puku o našin rukometašin. Eee Jadre kad se guraš i di triba i di ne triba... Ivan, Marjan i Božo je nisu ni čuli. Stoje ka hipnotizirani iza monitora i ni riči (a jebate ovo je raspad sistema).

----------------------
2.9.2036
Ovo je poprimilo razmjere epidemije. Navukli su se i Ivan i Marjan i Božo. nakon što sam im pokaza stranicu s vicevima. Sakrili se iza monitora i cerekali cili dan. Svaki u svom svitu. Precjednik je dobija mlade dok je izglasa nike prijedloge zakona. Ženske nisu ništa kontale, samo udri po svom.

----------------------
1.9.2036
Jebate ovi intranet je ludilo. Nisam se cili dan skida. Precjednik je popizdija. Tija me izbacit, ali bi mu onda falija kvorum (he-he-he).

----------------------
31.8.2036
Ništa posebno se danas nije radilo. Ma jeste li znali da je izmišljen nekaki intronet. To vam je ka novine na kompjuteru. Pokaza mi Drago, naš mali dragan. Jebate di je ta teknika otišla.

----------------------
30.8.2036
Danas ne vidim na desno oko. Pala šljiva pa baš uoko. Precjednik je teška srca ovemu velikemu radniku i ratniku da slobodno, pa sam u Šiminoj konobi čeka da završe posal. Navodno je precjednik poslin doša, ali ja to nisam dočeka (iznenadija me Šime sa svojom domaćom lozom).

----------------------
29.8.2036
U nedilju sam se ka i sav ostali pošteni katolički svit odmara. Cili dan. U Zelini. Na roštilju. Božo i ja smo se nabumbili pa smo legli ispod šljive i čekali da nam padnu u usta.

----------------------
28.8.2036
Jutros je precjednik donija brdo spisa pa smo radili cili dan, do kasno u noć. Ja sam prednjačio. Kako god bi riješija neki spis, doša bi drugi. U pauzama sam se sastaja sa nikim delegacijama. Češkim, zimbabveanskim, tunguškim. I pričali smo na njihove jezike, iako ih nikad nisam naučio. E tu mi je sve postalo sumnjivo pa sam se uštipnija. Fala gnjurcu, sve je to bija samo san, noćna mora. Probudija sam se u znoju i nisam se tija tuširat nego sam taki znojan obuka jučašnje odijelo i otiša pravo na posal. A tamo iz principa nisam radija ništa cili dan. Oni će mene u subotu zvat da radim, sram ih bilo, da ih bilo i nebilo....

----------------------
27.8.2036
Danas je južina. A kad je južina u nas je uvik zajebancija. Da se ne radi, ne radi se. Ali Božo2 i Kolinda imaju napadaje interesantnosti. Pa onda ovi počne revat, a ona na to počne pivat neku ariju iz Alimekbil... Pa Jadranka počne plakat da šta njoj sve to triba, pa je Miomir tješi da je on to već sve proša i da će sve bit u redu. A onda Božo i ja iz protesta zabumbimo iz demejane ispod stola. Pa precjednik ispod oka migne da doturimo do njega, jerbo će inače popizdit zapravo. Pa unda oni plaču, a mi se smijemo... Maaa sve je ka u pravom životu...

----------------------
26.8.2036
Ništa bitno, nit smo radili, nit smo se zafrkavali (a brate mili dosade).

----------------------
25.8.2036
Ajde fala gnjurcu maknili onaj aparat za napuvavanje promila sa ulaza. Borislav je prošverca demejanu crnega, da su mu dali vlaji iz četvrte bojne. Jebate bolje nego LSD. Letija sam po kabinetu. Ja i precjednik. Precjednik je poslin reka da mu se čini da je u Vladi zavladala neka atmosfera nerada i da se svi ugledaju u mene, nakon čega mu je Jadranka rekla da ne pizdi jer da ga je vidila kako u WC-u sa mnom poteže iz demejane, i da kakvi smo mi to ljudi kad nećemo podilit s drugima. Pa smo mi to podilili, a nakon toga je u Vladi bila radna efikasnost ka u Borgu... A reka sam van ja da je rizistens fjutajl...

----------------------
24.8.2036
Jutro je proteklo u blagom drijemežu. Konačno je sve bilo po starom. Onih par što im se da radit su nešto pričali, precjednik se nezainteresirano češkao ispod uha, a mi smo glumili ka da ono na ekranu ne gledamo tetris, nego treći prijedlog izmjena amandmana na drugo čitanje prijedloga zakona, i svako malo radili grimase koje su trebale odavat začuđenost bistrinom uma koji bi taj tren dijelio s nama svoje naplavine... Sve u svemu dan je proteka pjesnički...

----------------------
23.8.2036
... Joe, Joeeee, budi se. Aaaaa da šta di kako ko zašto komu čemu... Jebate šta mi je to po faci... brijaća krema... Jebentimišamalega... Aaa Božo, jedan, jedan smo (zaspaćeš i ti opet). Druže precjedniče ja bi da se okošbokošici zabrani ovod pričat, jerbo širi negativnu atmosferu apatije i besperspektivnosti među ljude... Tko je za.. svi... prijedlog se usvaja... (jebate nije me niko u životu toliko izljubija i izčestita).

----------------------
22.8.2036
A je me Božo danas zajeba... Nazva me da je izletija... Da di si izletija, jesi dobro... Jeeee, majmun brezobrazni iša na izlet na Mrežnicu, a ja kod kuće kopat kumpir. Na svetu nedilju. Sramota.

----------------------
21.8.2036
Danaske smo slobodni. A boli glavuša... Ono jučer je gadno ispalo. Tihi protest uz kratku lozu je prerasta u miting s velikom pivom, miting se pretvorija u prosvjede uz šateve tekile, a prosvjedi u razuzdanu masu koja se nabacivala pršuton priko stola Šimine konobe. Na kojem su plesale ženske uz novokomponovani hit nekog guslara (Špijuni su među nama...). Marjan je u tom slavlju reka okošbokošici da ne da neće provodit njene zakone, nego da ih... hik... sad ide kršit, na što smo se svi mi solidarno potrpali u minibus i išli vozat po gradu. Pa smo se izmjenjivali za volanom i igrali hrvatske lutrije koga će ćapat paličar. He he he, Pere od sinoć ne smije vozit ni traktor, dok mu Marjan ne sredi dozvolu... (a jesan mu se smija prije nego se onesvistija, da družeee... hik... palični organ, samo čovik i po može imat jedan i po)...

----------------------
20.8.2036
Uuustaaaajteeee prezreeeniii na svijeeeetuuu... zaorilo se iz našeg maleg kabineta... Ono đubre od precjednika uveja alkotest na ulazu... Nije precjednik dalekosežno prigleda tu odluku, jer kako ćemo mi izdržat kad Andrija zaore o bolnicama, o stanju u društvu... Ja mu neću dat svoj bićerin... Zbog te neugodne i nepopularne geste, precjednik je danas u Vladu imao kvorum od dvajest kila bresaka podjeljenih u deset kesica, i tri kašete Grijota, a mi svi ostali smo išli na lozu kod Šime.

----------------------
19.8.2036
Božo... Božo, budi se... Jebate zaspa je... Druže precjedniče Božo je zaspa... Je, je i ja kažem da je okošbokoš dosadna... Aaaa šta ćemo s njim... Imam ja malo kaladonta... Šta kažete. Pjenu za brijanje na dlan, pa počešat po uhu... He he precjedniče pravi ste političar... Špljaaas, zaaamrrrrlj, aaaaaaaa... jebavanpas... davamjeb... Ajde Božo šta se ljutiš, ajmo na marendu... Ko tije kriv šta si zaspa... Šta kažeš, šta je pričala... Ka da sam je sluša...

----------------------
18.8.2036
Asti marte... uletija precjednik ka lud, da mu je ona okošbokoš sve izlajala, i da kako smo mogli bacit trešete bez njega. A jesam se bija usra, zajebant mali, pripa me ka sivog... Mislija sam da će spomenit onu rič šta počimlje sa R... ma ne želim je niti reći, a kamoli upotrijebit u rečenici... (Idem ja ća kući dok se ne predomisle).

----------------------
17.8.2036
Eto ti ga na. Faza prilagodbe traje. Nema precjednika, a poznato je da kada mačke nema, da miši kolo vode. Rad ka apstraktna kategorija nije uvatila dublje korjene u ovi establišment. Fala gnjurcu. Žene su se nešto pravile da pišu, a mi se nismo niti toliko tili potrudit (A Miomire, Miomire, crni sine jesan li ti stoput reka da vlaji ne znaju igrat na trešete... opet ću se nalit na tvoj račun).

----------------------
16.8.2036.
Alo. Aaallloooo... Khhmm... Testing, testing... jen-dva... jedan i jedan... nisu dva nego jedanaest... He he he... Aaaa Božo (drugi) iruda ti kad ste stavili ove nove mikrokrofne i zvučknike... A brate mili pola nas je dalmatinaca, mi se dobro čujemo i brez tega. Oćemo`l danas štogod radit. Nećemo... Ajde, pošteno... Oš platiš gemišt kod Čarlija. Štaaa. Skupo. Ajde onda u Korčule... Ja ću platit drugu...

----------------------
1.8.2036. - 15.8.2036.
TU-TU, TU-TU... Dobili ste telefonsku sekretaricu, Joa trenutno nema, a i da ga ima ne bi se javio, jer nije takav tip... ako imate kakvu poruku molimo Vas zadržite je za sebe nakon zvučnog signala... BIIIPPP...

----------------------
31.7.2036.
Ovo sam već jednom reka i prigriza jezik, al ću ponovit, Od danas sam na godišnjem pa me i službeno boli ona stvar za išta što se događa u Vladi (spremam štramac i dicu, pa na more...). Ako vas stvarno zanima šta ima u Vladi (iako čisto sumnjam) kliknite ovdje. Ajd, zdravi bili... 0. :-)))))))))


----------------------
30.7.2036.
Evo vidi, čovik se zamisli na sekundu i proleti tjedan. A moga sam i mislit, da će padat kiša kad idem na godišnji. Pustija me precjednik ranije (ka da će mi koristit...). 1.

----------------------
29.7.2036.
Božo drugi i ja smo se sakrili iza spisa, utiho bacili na trešete i bumbili crnog domaćeg (iman ja bocu uvik ispod stola). Nisu nas skontali, iako im je bilo čudno šta idemo svakih pet minuta na WC pišat i šta se cerekamo na svaki Vesnin prijedlog amandmana ne treću izmjenu zakona (ili tako nešto...). 2.

----------------------
28.7.2036.
Danas smo štrajkali. Glađu. Prisilno. Precjednik je reka da svi stojimo kuco i da nigdi ne idemo dok ne pregledamo nike zakone. A brate mili ko će radit u takvoj naelektriciziciranoj atmosferi. Prvi incidenti su počeli oko devetipo, a eskaliralo je u po bota, kad su se Kolinda i Vesna Makazice-Okošbokoš- prdnekokoš pomlatile oko ostataka jučerašnje dorine... E tu je precjednik pokaza kvalitete velikog vođe i sve nas odveja na ćevape kod Krasnićija. 3.

----------------------
27.7.2036.
E sad kad sam osta u Zagrebu, neću ni ić na godišnji ovaj tjedan, nego idući. Svatili su oni da je meni dopizdilo ništa ne radit na poslu, da bi ja tija ništa ne raditi i u slobodno vrime, kod kuće, sa svojima..., pa su se svi sa mnom solidarizirali. Tako smo ti mi čoporativno ništa neradili cili dan. A mora sam in se zafalit giricama i demejanom crnog domaćeg. Ne može takva gesta proć bez pisme (a pivalo se sve u sedamnaest). 4.

----------------------
26.7.2036.
Danas debela `ladovina. Ajde, ono jučer je ipak dobro prošlo. Znaju oni da je ne volim radit, zvali me samo radi kvoruma... Poslin je precjednik vodija na pivu u Pub (ka, da hebo pivu koja ne dođe trijest kuna). Svaka mu dala... 5.

----------------------
25.7.2036.
´bem ti vaki poso. Ovi me zvali da imamo izvanrednu sjednicu, da moram doć (ka da ću išta radit, kad dođem), pa da na godišnji idem od sutra. Ne mo´š virovat (da inače ikad išta radim, e danas ne bi iz protesta).

----------------------
24.7.2036.
Od danas sam na godišnjem pa me i službeno boli ona stvar za išta što se događa u Vladi (spremam štramac i dicu, pa na more...).

----------------------
23.7.2036.
Krenem ja ujutro na posa kad nešto puca, dođem ja pred Vladu kad nešto puca, ođem unutra kad ono puca mi k...c i za Vladu i za posal i za dnevni red, ode ja sutra na godišnji... (nervoza lagano splašnjava).

----------------------
22.7.2036.
Možda su oni nešto i radili, al ja od nervoze i iščekivanja nisam moga ništa... osim na WC-u, tu sam imao par carskih izvedbi (izvini čistačice Milka, eksplodiralo...)

----------------------
21.7.2036.
Ništa (a brate mili ko je vidija radit tri dana u nizu).

----------------------
20.7.2036.
Danas se polemiziralo sve u šesnaest. Bla, bla ovi zakon... bla, bla oni zakon... bla, bla Bechtel... bla, bla bla razvoj... bla, bla napredak... (ma ne mogu oni toliko pričat koliko ja mogu neslušat)

----------------------
19.7.2036.
Vratili se u Zagreb. Pita sam Vesnu da ima li za posudit 2 keke eura, da moram adaptirat stan, a ona da je platila za nekog novinara 12600 kn, pa da stvarno nema (tribat će i ona mene jednom...)

----------------------
18.7.2036.
Ništa (vidi pod 11.7.2036.).

----------------------
17.7.2036.
Išli na superkup. Pobijedija je bolji. Poslin smo se mi do jutra pobijeđivali kod Mate u konobi. Svi smo pobijedili. Bija je ovo dan mnogih pobjeda.

----------------------
16.7.2036.
Danas se sastančilo. Svak sa nekim, ja sa nikim. Precjedniku doša kolega iz Albanije. Poslin radnog sastanka smo svi išli na krempite u Vinceka (mmmm...).

----------------------
15.7.2036.
Ništa bitno.

----------------------
14.7.2036.
Danas ne radimo. Danas je u Vladi fešta. Miomir doša iz Amerike i donija puno lipih stvari. Suvenira, malbora iz djutića... Ja sam jamio majicu na špaline za moju zakonitu i mokasinke za mene. After that we drunk Scootch (malted in 1893 - first klass)...yes... Poslin je bila totalna zajebancija, žene su nešto pivale na karaoke, a mi smo bili žiri (Jebate, nisam zna da Kolinda ima takvu glasinu).

----------------------
13.7.2036.
Taman smo mislili počet radit kad je doša neki Jure, da nam svima majku... da se njegov sin nije upisa na ekonomiju, jer ovi nije ima za dat 5 tisuća eura... da kakva smo mi to bagra, da je ovo država lopova... Čoviće zgadilo nam se radit od takvih kleveta (nije 5 tisuća, nego 3 - i meni dite ide na ekonomiju), pa smo išli ća, kud koji mili moji. Ja na škropec u "Čarlija".

----------------------
12.7.2036.
Danas je u Vladi bilo govora o trošarinama na cigarete i automobile... (Harač rajo, harač.). Nisam vele sluša, niti pušim, niti imam para za auto.

----------------------
11.7.2036.
Vlado se danas s blaženim smješkom probudija (malo i bazdi po alkoholu). Nije pitanje šta je danas u Vladi, nego šta je sinoć bilo u susjedi Smilji (četiri zvjezdice za izvedbu, kaže Vlado, bilo bi pet, ali ka da kod onog s lusterom doskok nije bija baš dobar).

U onoj drugoj Vladi ništa. (vidi pod 4.7.2036.)

----------------------
10.7.2036.
Ništa, jedino je precjednik nešto otvara..., vodi neke štatijaznam seminare... štatijaznam nisam baš pratija (nedaju jadnom čoviku ni da se vikendom odmori).

----------------------
9.7.2036.
Dvi riči - rebalans proračuna (čitaj: borbe pijetlova). A ja mislija da se svađaju koga je red ručak platit (malo sam kasnija - mora sam nekom čoviku odnit 3 tisuće eura, ne pitajte ništa). Na kraju su se najviše smiješkali Božo, Jadranka i Andrija. Božo platija ručak (ka da je on dobio najviše para, pa da je red da on plati).

----------------------
8.7.2036.
Nešto radili do po bota, a onda je Božo donija pršuta, a kad Božo donese pršuta gube se svi obziri (isto je bilo grubo gledati Jadranku kako priskače priko stola). Poslije smo se zarakijali u "Drageca".

----------------------
7.7.2036.
Ništa (a i bolje je, ka da bi išta pametno napravili).

----------------------
6.7.2036.
Precjednik je nešto govorija. Brate mili ubij me, ako sam ga ja sluša. A i da sam da sluša k...c bi ga razumija. P.S. Novi rekord na tetrisu 102.364 (Božo pojedi se).

----------------------
5.7.2036.
Nešto su taman počeli radit, a onda je Linić doša da je i on prije bio u Vladi i on ima pravo tu bit, i ka da li oni znaju ko je on, pa je nasta skandal, koji je smiren tek na ručku u Saborskoj kantini. Precjednik je naravno platija - 16,30 kn (s desertom i dvi litre đakovačkog rizlinga iz butelje). Ženske su pile sok.

----------------------
4.7.2036.
Ništa (a, brate, nedilja je, grijeh je radit)

----------------------
3.7.2036.
Opet ništa (da im se dalo radit išli bi u zidare, a ne u političare).

----------------------
2.7.2036.
Ništa. Brate boli glava od onog Antinog drniškog vina (Kud su išli onu zadnju litru pit).

----------------------
1.7.2036.
Ništa. Svi otvaraju autoceste. Poslin idu kod Ante na janjetinu.

----------------------
30.6.2036.
Danas je u Vladi:
Čokolino od doručka
dvije kruške
pečena janjetina s prilozima i tri litre gemišta
(danas je Vlado bija na partijskom sastanku)
E Vlado, Vlado mogla bi sutra bolit glava.

U onoj drugoj Vladi naravno ništa (bilo je vruće za popizdit, a erkondišn nije radio).

----------------------
29.6.2036.
Danas u Vladi:
Bla, bla, bla, Portugal, bla, bla, bla, Europska zajednica, bla, bla, bla, turistička sezona, bla, bla, bla, Dalmatina, bla, bla, bla...

KOPITOM U GLAVU

27.01.2006., petak

Šoferska

Jednom smo se tako vozili u mome tamiću nekom bezimenom ulicom kolega i ja. Kao i svi normalni ljudi razvili smo zanimljivu konverzaciju. I tako smo pričali pričali pa se zapričali pa znak za ležeće policajce nismo uočili i prilično smo žestoko na njih natrčali. Bilo je očito da je ta ležeća đubrad veća od prosjeka, budući su mi odvalili cijeli prednji ovjes. Pokušavajući biti duhovit u svome jadu, provalio sam tuđu staru dobru foru.
- Čovječe ovo nisu ležeći nego klečeći policajci…
- Kakvi policajci… to su zidići - mrtav ladan odvrati kolega.
Malo je reći da sam se oduzeo od smijeha.

- 09:08 - Nabaci nešto svoje (16) - Odnesi doma - #

26.01.2006., četvrtak

Zamolbica

Molim molim molim naše vrle, veleuvažene i visokoštovane veleumove iz velegradske veleskupštine Oklen Sitija, koji su slika i prilika svog izbornog tijela, i kao takvi su upravo onakvi kakve smo zaslužili, da se zeru upornije potrude okupiti u dovoljnom broju kako bi mogli izglasati divni krasni socijalni prijedlog našeg marijačija Banderasa, koji je odlučio dati jednokratnu pomoć za drugo dijete u iznosu od 6.000,00 Kn svake godine do šeste godine života djeteta, jerbo bi mi se dijete moglo vrlo ubrzo rodit, a da zbog tih sitnih poteškoća u vidu nedostatka kvoruma na sjednici gradske skupštine ne vidi tu željenu i nasušno potrebnu pomoć. Znajući da njima nije do sitnih prljavih podlih sebičnih niskih osobnih interesa i istih takvih interesa njihove stranke, firme, familije i bratije, već do interesa nekih njima neznanih nepoznatih malih merimo ovaca šta su glasale za njih, uopće ne sumnjam da će oni tu odluku donijeti tijekom veljače, jer u istom paketu ide i odluka o povišenju komunalija za tridesetak posto. Istina je da je zakonitoj termin negdje krajem veljače-početkom ožujka, no za svaki slučaj molim molim molim ih neka pinkicu požure, jer bi mali mogao i uraniti, a onda bi to bio priličan zajeb.

- 22:59 - Nabaci nešto svoje (0) - Odnesi doma - #

25.01.2006., srijeda

Roditelji i djeca


Naravno da ste se zabavljali radeći ih. I naravno da vas beskrajno zabavlja gledati ih kako rastu i kako se popikavaju na stvari po kući ili nevješto pokušavaju izbrbljati otololoki pege, što bi trebalo značiti otorinolaringološki pregled. Djeca su radost svijeta iako bi ih ponekad najrađe zadavili kako su naporni. Jer kad vam se pospano nasmiješe ili vas čvrsto zagrle s ljubavlju koju samo djeca i poneke domaće životinje mogu iskazati, tražeći u vama zaštitu i sigurnost, znate da je to Mount Everest. Nekakve vječne mladenačke ljubavi zbog kojih ste žile rezali i bili spremni zubima priklat svakog tko spori ili nedaj bog ismijava veličinu tog osjećaja, vam nakon čvrstog stiska vašeg prestrašenog pokislog golubića, izgledaju poput brdašca u novozagrebačkom vrtiću. Onog kojim su zatrpali nekakvo atomsko sklonište.

Aaaaa... Anđelčići mali, rekli bi vi. Ali stručnjaci nas upozoravaju da ne podcjenjujemo tu dječurliju. Oni jesu maleni, ali su jednako inteligentni kao i vi, dapače, obzirom da je dokazano da kod većine ljudi u blizini djeteta dođe do mentalne retardacije, čak su i bistriji od vas. Želite primjer. Ne želite. Ko vas šiša, evo ga...

Beba je devet mjeseci bila u idealnim uvjetima, ljuljala se u nekakvom toplom, vlažnom i mekanom mjestu direktno prikopčana na hranu. I onda šok. Prvo je iščupaju, pa je plesnu po guzi, pa pranje, presvlačenje... nosi vamo, nosi tamo na hrpi s još deset beba, pa onaj dolje lijevo stalno prducka, treći desno ne prestaje vrištat... Katastrofa. Uz sve to nekakva kvrga u stomaku zvana glad. Par sati ranije trebali ste samo poželjeti i hrana bi se translatirala u vaše tjelešce, a sad morate čekat da te prikopčaju na nekakvu muzaru koja ti stalno nešto tepa. Užas... Iako izgleda kao vječnost, taj kaos traje samo nekoliko dana dok te muzara, za koju kasnije skužiš da ti je mama (čitaj: rob vječni), ne izvuče iz limba zvanog rodilište.

Iako svi pedijatri izričito naglašavaju da se ne trebaju mijenjati navike niti se mora prestati živjeti, s dolaskom djeteta u kuću velikom broju modernih roditelja kvocijent inteligencije pad ispod 50. Svi hodaju na prstima u spužvenim papučama, najčešća riječ je „Psssst“, a starije dijete je većinu vremena zavezano u špajzi. Kakva greška. Morate znati da je dijete u majčinoj utrobi bila izložena konstantnoj zaglušujućoj buci. Ne samo da je buduća majka konstanto urlala na ukućane zbog poremećenih hormona i općenito vrlo nestabilnog kemijskog elementa poznatijeg pod nazivom ženski mozak, već morate znati da je dijete smješteno odmah kraj aorte. Ga gong, ka bong... Ga gong, ka bong...To je šezdeset do osamdeset zaglušujućih eksplozija u minuti. Puta šezdeset minuta u satu. Puta dvajesčetri sata, puta trideset dana, puta devet mjeseci. A tek kad je na meniju meksička hrana ili kad neki komad pečene svinjetine zaglavi u crijevima koja se nalaze odma kraj bebine glave. Njima je u utrobi ko u disku. Čovječe, samo ostavite bebu na nekakvom mjestu na kojem se ne čuje zvuk. Isprepadat će se ko vjeverica u kavezu s lavovima, da će te je morati voditi kod psihijatra kroz cijelo mladenaštvo. Djeca vole buku. Točka.

Dakle, iako ne bi trebao, dolazak bebe u kuću donosi nova pravila. Beba koja je devet mjeseci bila na savršenom mjestu teži povratku na isto. Naravno plač je prirodni način obavještavanja okoline da je došlo do poremećaja savršenstva. Budući je beba bistra na tatu i lijepa na mamu, vrlo brzo skuži da plačem može dosta toga dobiti. Pa to koristi. Što u konačnici ne mora ostaviti negativne posljedice na razvoj dijeteta, ali izmrcvari roditelje. Tako, budite sigurni da ako se u četiri ujutro dijete slatko nasmije kad ga onako bunovni i natečeni uzmete u naručaj, taj si tren misli u sebi: Di si stari, jelene ofucani. Kaj te to pikaso radio?

No nisu ni roditelji blentavi, morala je tako pametna beba nečije gene dobiti. Tako su izmislili kolijevke, kolica, zvečke, dude varalice i slične napravice da zavaraju dijete. Samo da malo đubre konačno zaspe nakon cijele noći vilovanja. U modernom dobu idealnim sredstvima za uspavljivanje najtvrdoglavije dojenčadi se smatraju automobili i centrifuga veš mašine. Nemojte se smijati, sjetite se da je dijete u majčinoj utrobi bila izložena konstantnoj zaglušujućoj buci. I kad stvarno ne mogu zaspati cijele noći od grčeva ili ne znam ti ja čega već, bijelo rublje u mašinu, program na šest i ajmo... tri minuta terapije centrifugom i vaš mali anđeo se u mislima vraća u zamamnu toplinu maternice.

Druga česta greška je da će se jadno dijete smrznuti. Istina je da je vani -10, ali to ne znači da, nakon što ste temperaturu u stanu podigli na +42, još morate djetetu stvaiti skafander i pokriti ga s dvije dekice.

A tek oni šta steriliziraju kuću ko apoteku. OK. Treba brinuti o čistoći i higijeni, ali kako će dijete postati otporno, ako ne proguta par miliona raznih bakterija. Dokazano je da su djeca na selu zdravija od gradske. Možda valjanje po sjenicima i rvanje s babinom krmačom imaju nešto s time.

Dakle, svim bolesno pažljivim i strašjivim roditeljima: djetetu neće biti ništa od malo buke, hadnoće ili prljavštine, i samo naivni i maloumni roditelji trče čim beba malo zakmeca. Evo, mi smo našu bebu puštali da plače dok se ne bi počela gušiti i sada joj ništa ne fali, dapače ima i par osobnosti viška.

Ali zašto ja sve ovo pričam? Ne znam ni sam. Sigurno ne zato što sam jučer bio na tečaju za one šta gledaju žene kako rađaju. Možda vas pokušavam, gospodo i gospodarice koje već lagano išijas hvata i škripe koljena, privolit da si napravite jedno dijete za doma, a ne samo da nunate nećake i susjede, i to po mogućnosti maksimalno jednom mjesečno po pola sata između taj boa i tečaja talijanskog. Djeca su zakon, djeca nam mijenjaju perspektivu. Ne morate ih se bojati. Prenatalni nije pridjev koji označava period kad vam je život bio nešto što ste još imali. Ako ste normalni dijete vam neće uništiti život, a ako ste idioti onda vam je svejedno, jer vam ionako ništa ne može pomoći. S druge strane neki možda slučajno ugaze u onu sitnu nebitnu stvar zvana smisao života.

Zato Rrvati - pravite djecu.

Ako vas i dalje oplakuju sebična čuvstva uzmite u obzir da je nas Rvata sve manje i, ako već nećete radi sebe, jebite se radi Hrvatske.


P.S (jedna pedijatrijska)

Osoba sa šestero djece zadovoljnija je nego osoba sa šest milijuna kuna. Naime, osoba sa šest milijuna kuna hoće još.

- 23:49 - Nabaci nešto svoje (12) - Odnesi doma - #

17.01.2006., utorak

Druženje i zabava

Dakle dečko ima dvajest i nešto godina i poršejca, a nije nogometaš. Kad znamo da ima ilegalni pištolj i da ga je spreman upotrijebiti rano ujutro ispred kluba koji pušta muziku koja profinjene uši podsjeće na deranje mačke, izbor je vrlo sužen. Ili je tatin sin idiot, ili je kriminalac. Često je i jedno i drugo. Kad kažemo kriminalac, mislimo na snalažljive i poduzetne ljude koji su u ostvarivanju svojih ciljeva spremni mnogo štošta napraviti. Poštivanje zakona, edukacija ili težak rad ne spadaju među mnogo štošta. Ali spadaju primjena sile i udruživanje s osobama sličnih težnji i manira. Takvo nakupljanje se zove grupa i kvalifikatorni je element u kaznenom pravu. Što znači da se strože kažnjava. A ako su dečki zaista sposobni i druželjubivi, a k tome posjeduju i organizacijske sposobnosti, svrstavamo ih u organizaciju. Kriminalnu. No od prvih razbijenih arkada i prozora od trafika dalek je put do moći i uspjeha.

Počeci su uvijek u ranoj mladosti. Prvo naš junak druželjubivost iskazuje aplikacijom neke tvrde igračke na glavu kolege iz vrtića, ili trajnom posudbom neke lijepe igračke. U ranoj školskoj fazi se već pokazuju i prvi znakovi organizacije. Kao kad dvojica prvašića uhvate jednog slabijeg u WC-u i tu ga poduče nekim odredbama Zakona jačega te mu tu lekciju ponavljaju idućih tjedan dana, sve dok ih ne otkriju. Nakon toga učiteljica naravno zove roditelje, koji se naravno ekspresno odazivaju u roku od dva do tri tjedna nakon što učiteljica u trećem pozivu zaprijeti da će dijete dati socijalnoj službi. Stravične sankcije u vidu prijekog pogleda učiteljice i letargije prezaposlenih i (ili) indiferentnih roditelja (nije njihov sin takav), samo učvršćuju odluku tih mladića da svoje potrebe, volju ili želje ostvare preko tuđih leđa. U višim razredima se samo dalje razvijaju i unaprijeđuju metode podučavanja slabijih Zakonu te se ujedno uz druželjubivost razvija i osjećaj za dijeljenje stvari (npr. sendviča i džeparca s nekim kržljavim štreberom koji je jadan baš taman dobro naišao) ili razmjenu. Vi njemu ciglu, a on vama pare.

Razdoblje puberteta još nazivamo i faza specijalizacije. Naši junaci su do tada već prilično dobro spoznali odnose u društvu i ustanovili svoje prednosti i mane te mogućnosti stjecanja utjecaja i moći u društvu. Ukratko, živo druželjubive i snalažljive osobe, ili kako sitni zavidnici kažu, beskrupulozni, agresivni, lukavi i spretni posuđuju, uzimaju, otimaju, kradu, zauzimaju vodeće položaje u svom mikrokozmosu. Inteligencija je poželjna, ali ponekad je dovoljno samo da su siledžije i da su dovoljno kvarni. Ipak njihova je djelatnost ograničena, vezana uz školsko dvorište ili igralište. Više kao vježba za pravi svijet koji je negdje tamo vani izvan dosega njihove percepcije.

U osnovnoj školi su dakle sve siledžije još u povojima, čast izuzecima. Tek kasnije počinje prava selekcija i regrutacija. Daljnji razvoj ipak vrlo ovisi o već postavljenim širim društvenim odnosima. Tko od kuda potječe, tko koga zna ili slučajno upozna, tko se nađe u jačoj raji. Tako neki agresivni, ali mutavi blento može postati gazda samo zbog obiteljske druželjubive crte, dok neki veseljak koji je vrlo vješt i s bokserom i s pajserom i s riječima, zbog nepostojanja čvrstog zaleđa, može zaglaviti dosta nisko u hijerarhiji. I faktor sreće je važan. Nije svejedno je li metak završio u ruci ili u kičmi.

Ne želim niti znati šta se sve treba napraviti da bi se steklo strahopoštovanje zajebanih igrača, ali među kriterije sigurno ulaze i šarmantnost i elokventnost. Ne znam čime drugim bi takvi poduzetnici stekli naklonost poštene policije, ako ne šarmom i toplim ljudskim razgovorom, a zasigurno su vrlo rječiti i s hladnim i s vatrenim oružjem. Kao i njihova vojska šta iz svega grla rasteže ekavicu u zadimljenim kafanama.

Nema više džokera zovi ni džokera pola-pola, publika se znoji i nervozno meškolji u sjedalicama i moli Boga da je nitko ništa ne upita, a pitanje za trijezdvije tisuće kuna i prijelaz drugog praga je - Šta kad se na istom mjestu učestalo nalazi par grupa takvih zajebanih druželjubivih poslovnih ljudi i energičnih poduzetnika, koje su ujedno možda i konkurencija ili imaju nekih nesređenih osobnih računa, a još su slučajno naoružani do zuba, smrde na viski i imaju nešto bijelo na brkovima?

a) Let lampa
b) Lete letci
c) Leti leti
d) Lete meci

Pih, pa i nije teško pitanje...

I sad sve ovo staviti u kontekst onih lola šta su si međusobno rešetali poršejce i terence te masovne zloupotrebe alkohola i droga. I šta dobiješ. Ne može pošten čoek u miru u četri ujutro na drvenom stolu zadimljene birtije ili na koljenima u staklu do struka žile rezat na novi Cecin hit bez da neka bitanga ne potegne utoku. Jebeš takvu zabavu.

- 00:30 - Nabaci nešto svoje (14) - Odnesi doma - #

12.01.2006., četvrtak

hEpi BrzDej

Hepi brzdej tu ju...
Metni prst u stru-ju...
Hepi brzdeeej tele moje malo šareno...
Hepiiii brrrrz-deeeeej tuuuuu ju.

Je... pogodili ste... moje čedo sada na vr vrce Sljemena slavi sedmi rođendan
I to u naprednoj grupi.
Leti snježnom padinom i vjetar joj mrsi kikice.
Imat će sedam i po godina za šest mjeseci
I više neće biti prvašić
Štrumfeta moja
Moj mali taki-taki

anyway

Sretan ro-đen-dan ti...
Sretan ro-đen-dan ti...
sreee-taaan roooo-đeeeen-daaaan tiiiii-ti-riti-ti...

...Sretan rođen-dan ti!

- 14:35 - Nabaci nešto svoje (17) - Odnesi doma - #

08.01.2006., nedjelja

Mi Rvati

Na TV-u boks. Lete šake. Neki hrvat mijenja konfiguraciju lica nekog talijana. To svaki put među nama Rvatima izazove blagu euforiju. Mislim na nas Rvate šta više ne idemo van subotom. Mi zombiji šta nemamo života izvan posla i obitelji pa se sada uživljavamo u uspjeh čovjeka šta već godinama vježba dva puta dnevno dok mi u isto vrijeme od sporta prakticiramo samo kruženje po domjencima ili lokanje po birtijama.

I tako mi inertne vreće sala, uz čips i pivu, tučemo tog jadnog talijanca, a ovaj nikako da padne. Dat ćemo mu još par rundi, jer smo duševni. Jer smo najbolji. A najbolji smo u svemu, to je poznato. Tako smo neki dan pobjedili u slalomu tako što smo, nakon tri pive i dvije porcije kobasica u somunu, bez štapa i rukavice došli do trećeg mjesta. Mi heroji i jedna cura. Ili kako bi kolega Blažičko rekao: Veličanstveno, veličanstveno...

I Brazil bi pobijedili na Poljudu da Balaban nije promašio. To što su se brazilci došli kod nas zajebavat za naše pare i kao slučajno promašili one dvije-tri mrtve šanse je samo znak da nas poštuju. To će nam i pokazati na svjetskom prvenstvu. Blago nama.

Mi smo najbolji u još mnogo toga. Evo recimo osvojili smo Dejvis kup. To je ono natjecanje kad izgubimo tri kile znoja od vrištanja, ali zato dobijemo Slovake u finalu. To je ono natjecanje što komentira Mićo Dušanović najbolji komentator na Svijetu. Čovjek koji je uspio u tri minute komentiranja finala Lige prvaka u vaterpolu 1995. godine u tisuću riječi reći baš ništa. To je ono natjecanje u kojem nas ćelavi bosanac dovodi do vrhunca bolje i temeljitije nego plejbojeve zečice.

Kad se sve zbroji ispada da smo najbolji na svijetu u svim bitnim stvarima. Tenisu, ženskom skijanju, nogometu, boksu naravno, a i Filipović je onog Samoanskog majmuna dva-tri puta dobro maznuo nogom. To što si samo kriminalci i rodijaci mogu priuštiti skijanje u Austriji za manje od šest rata na Mastercardu, dok mi ostali nemamo šta za jesti i nosimo dronjke je jedna sasma druga tema o kojoj sada ne bi vele duljio. To što dobijem srčani udar svaki put kad mi dijete vikne: Tata tata kupi mi ovo-ono... nije relevantno za ovaj post.

Tako da čista srca i bez grižnje savjesti možemo zaključit da smo ipak mi Rvati najjači na Svijetu u svemu bitnom. Posebice kad smo pijani kao ja sada...


- 00:33 - Nabaci nešto svoje (18) - Odnesi doma - #

04.01.2006., srijeda

Zagreb večeras

Ah oh
kad krene ritam
ta-ram ti-ra-ram tam tam
polete ručice i nožice
u zrak...

Disko, disko...

Disko, disko...

Disko, disko...

To te ja pitam!

- 23:35 - Nabaci nešto svoje (17) - Odnesi doma - #

02.01.2006., ponedjeljak

O smislu i bitku

Glavom tutnje kompozicije teretnih vlakova. To je uobičajena posljedica pretjerivanja u slavlju. Slavlje se ovdje pojavljuje samo kao eufemizam za lokanje. Svaki teški mamurluk je protkan metafizičkim propitkivanjem. Zašto smo živjeli? Za što smo živjeli? - Urlaju bezbrojni glasovi predaka iz podsvijesti. Ostavit ću kontempliranja o smislu života pozvanijim za tako nešto. Svećenicima, monasima, guruima i ostalim individuama koja se duže od tri do pet minuta dnevno bave uzdizanjem duha, promišljenjem stvarnosti, meditiranjem i sličnim aktivnostima usmjerenim na spoznaju bitka.

Povezivanje raspadnutih djelića keleidoskopa formerly known as moje tijelo, ponovno sklapanje mješine kostiju i mišića u stanje u kojem barem donekle može ispunjavati svrhu svog postojanja, lijepljenje moždanih sinapsi i kompenziranje za one stotine tisuća uništenih neurona, to mi je današnji cilj. Prilično jednostavan zadatak rekao bi neupućen netko. Taj površni ignorant očito ne zna pretjerivati. Sigurno se kao dijete nije popeo na najviše stablo i veselo grcajući u suzama od straha čekao da ga skinu vatrogasci. Ili u ime znanosti bacao metke iz didove karabinke u vatru i nakon toga neposrednim opažanjem utvrđivao postojanje uzročno-posljedične veze između propucanog susjedovog prozora i traga očevog kožnog kaiša na stražnjici. Dakle, dolaženje sebi nakon monstruoznog megatuluma nije lak zadatak. Mnogi su različiti način otklanjanja bola i neugode. Neki takve probleme rješavaju tabletama protiv bolova. Ergo, tijelo im je i dalje u komi, ali dok ne boli mogu ignorirati malu neugodnost u vidu gubitka većine funkcija jetre i bubrega. Nakon nekog vremena tablete se počnu piti preventivno, za svaki slučaj. Bol postane stvar prošlosti, a alkohol bezazlena razbibriga. No, najprirodniji način liječenja od alkoholnog otrovanja ipak prakticiraju mlađe i neiskusnije osobe i oni slabijeg stomaka. Ispovraćaju se i zaspu kao anđeli. Mi ostali koji smo stekli otpornost, jer smo si godinama ubrizgavali otrov u sistem moram razviti razne oblike iznalaženja načina da se preživi kroz dan poslije. Obično je to tzv. osovina kauč-tv. Kao jooooj ne da mi se nigdje ići, krasna mi je ova repriza pakistanske telenovele o naivnom pastiru. Te epske ljubavne drame protkane nasiljem i zlobom zlih veleposjednika i njihovih iskvarenih potomaka, koja prati sudbinu našeg junaka u vrtlogu velikih društvenih promjena u modernoj islamskoj saveznoj republici. U biti sve što želim je ostati ležati u miru kauča. Bio bi spreman stoički, dapače sa smješkom, istrpiti i smotru folklora slovensko-austrijske narodne baštine. I polku i jodlanje, samo da me puste na miru.

Ovdje sam uzeo trenutak da zastanem i razmislim o smislu ovog teksta. Naravno da ga nema. No svak može izvući nešto za sebe iz bilo čega. Ekstrakcija esencije je nešto što podrazumjevamo samo po sebi. No dokazana je činjenica da svatko stvara različitu predodžbu iste zbiljnosti. Tako da će neki od vas zasigurno doživjeti ovaj tekst kao kritiku kvaziglamuroznog površnog životarenja fudbalera i manekenki, drugi će pronaći tragove političke aktualizacije problema zaštite dugouhih svizaca i svjetlookih lemura u Bjelorusiji, a četvrti će jednostavno smatrati da je ovo špijunska šifra za vanzemaljsku invaziju. Što je s trećima, opravdano će se neki zapitati. Namjerno ih nisam spominjao jer ih nisam htio povrijediti, ali kad ste navalili, reći ću vam. Oni ne znaju čitati, pa ne mogu izvući nikakvu pouku iz ovog teksta. Eto rekao sam. Vi ste krivi što neki nesretnici sada ridaju od srama i neugode. Hm, dakle di sam ono bio prije negoli sam zastranio? Aha. Smisao. Ispunjavanje života. Činimo li mi ono što nas zaista ispunjava ili su nam želje umjetno imputirane? Da li smo izmanipulirano stado, isključivo uvjetovano ekonomskom zavisnošču i trendovima koje određuju neki drugi nama neznani lutkari? Strojevi za rješavanje tekućih problema? Davno je još drug Marx ustvrdio da je način života uvjetovan razvojem sredstava za proizvodnju. Npr. nisu tinejdžeri izmislili sex prekjučer, vijalo se po sjenicima i kukuruzištima od davnina, no tek s pojavom kamere na mobitelu su se takve aktivnosti počele revnije bilježiti. Neki poduzetniji, dakle, od kupnje mogu imati višestruke koristi, kao npr. u prethodnom slučaju, no većina ipak kupuje i troši stihijski bez ikakvog razumnog opravdanja. Četvrti par Pradinih cipela se ne može ničim razumnim objasniti, a da ne kažem dvadeseti. Možete to gledati ovako, pare ćete svakako potrošit, pa učinite to promišljeno i sa stilom. Džaba novi model mobitela ili odjeće obuće, ako nisi nigdje bio i ništa radio. Ako nisi ništa učinio da tvoj život dobije novu kvalitetu. To su pare uludo bačene. Kažem ja, a moguće je da griješim. Ili posve suprotno, ako nerazumno štedite za nešto što vam možda i ne treba nužno, kao veća kuća, veći auto, veći ... khm da ne pretjeram, sigurno će vam se pokvariti frižider ili će vam puknuti klinasti remen na starom Volvu, i niste ništa napravili, niste nigdje bili, a pare su odletjele sa lastama u dalek južni kraj. Mislim možete na to gledati tako, a možete ne gledati nikako na to i jednostavno raditi sve što ste i dosad radili.Vaša stvar.

Sve ovo ja pričam onim trećima, šta ne čitaju, jer sam siguran da ste svi vi koji imate dovoljno živaca čitati ove pizdarije u nekoj intelektualnoj dimenziji više, ali šta ću kad sam danas mamuran pa moram pisati o smislu i bitku.

- 00:50 - Nabaci nešto svoje (10) - Odnesi doma - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< siječanj, 2006 >
P U S Č P S N
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Ovdje možete naći
Puno slova naslaganih u određene skupove i korelacije. Ponekad smisleno, u pravilu - ne. Malo šege, malo poezije, poneki osvrt na aktualnosti, kvaziznanstveno pravno zanovijetanje, mlaćenje prazne slame, piljenje tupom pilom, i slično. Uglavnom, sve što mladi vole (izbjeći).

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se