Danas u Vladi:
----------------------
31.10.2036
Ame mako. Boli glava. Ono nije rakija, ono je otrov za štakore, zacičao je Božo kad smo se jutros probudili u autu na savskom nasipu. Kako i zašto smo se tamo našli, ko bi ga zna... molimo poštene građane da nam jave šta smo sinoć radili...

----------------------
30.10.2036
...Oće kua, nije bilo signala na Sljemenu, pa me nisu mogli dobit, a šef je mora ić u Rim. Je ne znam šta se on ima derat tako na mene ka da se taj neki europski Ustav potpisuje samo danas i nikad više... a sekundu, čekaj, čekaj... a vidi precjednika šta je šesan... predaje nekakvo pismo onom talijancu... pari mi se da je cili važan među njima... Božo, vadi onu rakiju...

----------------------
29.10.2036
Danas sam iša s malom nećakinjom na Sljeme i baš nam je bilo lipo... Malo smo hodali, malo jeli graha i kestene... Ma sam cilo vrime misilija da sam nešto zaboravija... I mislim ja tako cilo jutro šta sam to zaboravija, kad mi u po bota sine da sam zaboravija otić na posal... A jesam bena... Neka, ako im tribam dobit će me na mobitel...

----------------------
28.10.2036
Danaske je bilo lipo i milo vrime, a kad je tako stvarno je grčka tragedija ostat u kući. A mi cili dan uprli radit ka crnci. Kad kažem mi, mislim oni. Jerbo sam se ja sakrija u zadnju klupu i nakon par partija tetrisa ubija oko... Digli su me tek kad smo išli na ručak... Poslin nam se nije dalo vraćat nazad na posal...

----------------------
27.10.2036
Danas smo vam vrlo radili. Uredba na uredbu, dopis na dopis. Puno smo vam lipih stvari danas napravili, ma me recnilo u srcu kad smo pisali brzojav za našega Zdenka, legendu i vrhunskog meštra od dalmatinske pisme... Ovi dan ide u šaku suza, a ne u vriću smija...

----------------------
26.10.2036
Naš Beriša je nešto tužan ovih dana. Da mu se svi smiju kad je reka da nam je vojska u odličnom stanju. Je brate Bero ko moj fićo iz šezdesetsedme. Poslin smo mu Božo i ja pričali viceve, a on je mrgodno sidija. Ne bi ga nasmija ni rebalans proračuna...

----------------------
25.10.2036
Danas nam je jedna članica Vlade slavila četrestosmi rođendan, a mi smo se pravili da joj je 25. Pa smo puvali svićice, jeli tortu, pili šampanj. Onda smo onako veseli malo štipkali slavljenicu, a ona je samo cupkala i vikala iiiiiiijuuuuujuuuu... Jedini naš mali Dragan, naš dragi, inače ne pije pa je nakon jedne čaše malo radija nerede i psova nam majku. Ništa strašno. Nakon što je precjednikovu majku stavija u istu rečenicu s pasom, zaštitari su postupili po naređenju... Ništa strašno. Kažu da slomljena rebra brzo zarastu...

----------------------
24.10.2036
Ko je vidija na svetu nedilju radit išta drugo osim onoga šta se jučera radilo. Gušterice su vrhunac evolucije.

----------------------
23.10.2036
I subotom nekad zna bolit glavuša. U takvim situacijama je najbolje glumit guštericu. Bože fala zubatog sunca.

----------------------
22.10.2036
Ovo je neugodan dan. Pred vikend. Malo smo se gledali ka ekipa u špageti vesternima. Oštro uz znakovitu muziku. Sve je na kraju završilo lišo, jerbo ti nismo mi ljudi od karaktera. Da jesmo ne bi bili političari. A i ekipa HRT-a je otišla pa nije više bilo potribe za glumom...

----------------------
21.10.2036
Srića da pape ima velik vinograd, jerbo smo se oko osme demejane dobro zamislili kamo sve to vodi. Na Božin prijedlog sve je to vodilo u konobu od onog malog Mikičinog di uvik neka tambura dira srce do rano u zoru... tako je bilo i ovaj put... ako ne virujete meni pitajte precjednika...

----------------------
20.10.2036
I tako ti mi nastavili dovršavat drugu demejanu misnog šta mi ga je pape posla, sve dok nije precjednik naletija. Undan smo prešli na treću...

----------------------
19.10.2036
Danaske je u našem establišmentu zavladala atmosfera nerada i nediscipline, tako da smo za razliku od inače prekinili sa svim aktivnostima. Čak je i naš dragan Dragan načas zastao sa radom. Jedino smo Božo i ja brižljivo i predano dovršavali demejanu mladog misnog šta mi ga je pape posla...

----------------------
18.10.2036
Ajme, druže precjedniče ne za to uvo, stradalo mi je u ratu... Maaa nemojte šalija sam se... nisam moga doći jerbo sam nešto bija kh, kh bolestan ... dobro, dobro idem u kut, uz oštar prosvjed...

----------------------
17.10.2036
E danas su svi došli, a ja nisam jerbo me boli kua za Vladu. Kad me lipo pismeno zamole da se vratim vratit ću se...

----------------------
16.10.2036
Danas me vratar Marko vratija sa ulaza. Da danas ne radimo. A koji sam se kua diza. Jebavanpasćaću brezobraznu dabili brezobraznu. Jeste li mi mogli reć...

----------------------
15.10.2036
Božo je danas bija u elementu. Baca je seksualne baze, a onda bi se Jadre i Kolinda kesile, pa bi precjednik pizdija. A onda bi se tek počeli svi kesit. Ja sam oboriva rekord u tetrisu i kesija se šoto voće u zadnjoj klupi... baš nam je bilo lipo danas...

----------------------
14.10.2036
Mi u našem malemu kolektivu volijemo terenski rad. Volijemo puno. Jerbo se uvik ka u vrtiću uvatimo za špag i idemo di nas odvedu... Undan mašemo ekipi pa otvaramo nike autoceste pa odemo u krčmu i sve im pojedemo. I popijemo... jerbo nas naš narod voli...

----------------------
13.10.2036
...oću kua, demejana je pala na oltar domovine prije doručka. Poslin smo se natakali onim finim vrancuskim šampanjom šta ga je Mijomir naš mileni donija iz bilog svita. Pa je Marjan počeja izvikivat parole da živija naš samoupravni socijalizam... pa smo mu mi rekli da je ovo dvi tisuće trijesšesta... pa je on vika da onda živija kapitalizam... isti kua...

----------------------
12.10.2036
Svi znamo...hik... da je precjednik veliki čovik. Točka. No on to jopet nami svako malo dokaže. Majko mila, ja u životu...hik... taki pršut nisam ija. Eve san mora gaće odbotunat (ajde Kolinda šta se sramiš, ka da ga nisi već prije vidila)... a tek...hik... ovo vrgoračko čudo... ovaj, crno... sakrit ću ja lipo jednu demejanu za teške dane...

----------------------
11.10.2036
Danas se sve vratilo u normalu. red zajebancije, red onega lipega viskija šta ga je Miomir donije iz englandije. A već sam skoro zaboravija zajebanciju kad se ove naše kokoši napiju ka tuke. A je ih lipo bilo vidit kako se koturaju po kabinetu... Krešendo je bija kad je okošbokošica išla dobavit "Filozofiju prava" s najviše police biblioteke, kako bi nam dokazala da je država nastala ugovorom svih građana (ka da nas je zanimalo, mi smo samo tili proćirit ispod šosića). Pa je opleušila naglavačke. Stručnjaci kažu da njoj nije ništa, ali da pod neće preživit...

----------------------
10.10.2036
...nema kua, evo nas i na ovi sveti dan jašemo od jutra. Da imam dite sad bi propustija najlišpe trenutke sa njim. Eve, evo i suze u oku... Kurbin sin, šta nam to čini... Eeeee, evala precjedniče, ma nije to o vami, nego jedna mustra mi dvi godine duguje nike pare, a znate kako je...

----------------------
9.10.2036
Iako je subota evo vam se javljam oko pola četri uvečer. Nisam prije stiga. Dok vam ovo pišem iza mene radni kolektiv piva onu našu pismu potlačenih... Ustaaajteee preeezreeniii naaa svijetuuuu.... Sve ori od pisme junaka. Od sada smo i službeno u štrajku... Sviraj gnjurcu precjedniče, nema više rađe...

----------------------
8.10.2036
Dvi riči. Strahovlada. Eno Bože sakriva se od precjednika u prostoriji za čistačice, a Marijan i Dragan biže van kroz prozor. Ka imaju službenog posla. Ženskima se gaće tresu pa su stale kuco ka tuke i postrojile se isprid precjednika. Ja san od kuće donija pljoskicu domaće loze, sija se u zadnji red i sve mi to izgleda nekako smišno...

----------------------
7.10.2036
Jel vam ja ličim na lipicanca. E pa, drugu precjedniku očito ličim, jerbo nam je ima dva dana zajaha na leđa i evo ga još i danas galopira prerijom. Ajde, ja sam baremko dvaput uspija pobić. Ka iša sam na WC, i evo baš... aaaaa zdravo druže precjedniče... je, je, radi se... ma baš sam vas tija pitat jel može u ovi prijedlog zakon ić i ovo drugo... [njiiiihaaaa...]

----------------------
6.10.2036
A ljudi moji šta ću vam poć pričat. Precjednik je popizdija. Evo van drugi dan u nizu ne dižemo glave iz spisa. Nervoza se uvlači u radni kolektiv. Ne znam koliko ćemo ovo moć izdurat. Evo se i Božo drugi počeja trest ka šiba na vitru... a mi smo zapivali onu Tompsonovu...

----------------------
5.10.2036
Moram van priznat da sam se danas naradija. To van je judi moji iskustvo koje želim odma zaboravit.

----------------------
4.10.2036
Pam-pam-pam-pararam pivalo se cilo jutro. Svi vole ponediljkom radit. Malo bi radili pa bi se sa sretnim veseljem uvatili za ručice i ozareni zapivali onu našu. Precjednik je od nekud izvadija nekakvu maramu i poveja je kolo. Ojojkalo i ujujkalo se sve u šesnaest. Tako vam je u nas ponediljkom. Katkad.

----------------------
3.10.2036
Ajme majko muskulfibera. A lipo su mi govorili ljudi da u mojim godinam nije gimnastika niti ekstremni sportovi, a kamoli oni luster od jučer...

----------------------
2.10.2036
Već smo odavno utvrdili da suboton zaista nema smisla radit, pa smo tu politiku protegli i na ovu subotu, uz napomenu da je ovaj puta zakonita ipak nešto radila, a prema ričima dotične, nisam ni ja za bacit...

----------------------
1.10.2036
Danas je u kantini bilo dobrog važola, a kad je tako na poslu nikad nije bilo dosadno. Tako je bilo i danaske (he-he-he)...

----------------------
30.9.2036
E danas su Okošbokošica, Kolinda i Miomir imali konstruktivičnu raspravu o nekakvim Hagu i Merćapima i Medačima, ili tako nešto. Pa su Božu isprdili na suvo kad je reka da mi nikog više nećemo dati u taj neki Hag. A Božo, Božo jesan li ti lipo reka da ne guraš ruku u osinjak...

----------------------
29.9.2036
Danas smo radili ka i jučer... A nije, lažem, poslin smo išli kod Čarlija i gledali komade u minićima i uskim rebama, jerbo se bliži zima i toga više neće biti. Malo nam je bilo neugodno gledat precjednika kako je vata jednu sridnjoškolku po špici, al ne smijemo ga oštro sudit kad se bija napija, a ona ga je izazivala dopičnjakon. Pa i on je samo čovik, iako veliki.

----------------------
28.9.2036
Danas smo radili... a šta ću vas lagat, danas nismo ništa radili...

----------------------
27.9.2036
Ništa, ništa, ništa. Ništa.

----------------------
26.9.2036
Danas nismo radili baš ništa. Nedilja je dan za obitelj. Zato je došlo do jednog malog brižnog obiteljskog monumentalnog zarakijavanja u izvedbi Bože i moje malenkosti u pratnji male obitelji pečenih janjaca u jednoj maloj lipoj obiteljskoj konobi na seoskom turizmu u jednemu malemu lipome obiteljskom kraju... E neću vam reć di... Jerbo bi zakonita mogla pročitat, pa me nać...

----------------------
25.9.2036
zzzzzzzzzzzzzzzzz...... a... štaaa... al je već četri... a e šta ćemo drugo nego ići doma... Aaaa ko nas je i tira subotom na posal...

----------------------
24.9.2036
Danaske sastanak u Sisku koji nikad neće biti Cucak u pola osam. Ti ljudi nisu normalni, ko ugovara te sastanke. Potpisivali smo nike ugovore, rukovali se, marendali, popili, popišali, pozdravili se i išli ća. Kad smo se vraćali nazad, vođa nacije mi je spava na ramenu i zaslinija košulju. Ota košulja ide u hol of fejm, neću je nikad oprat, možda dobijem nike pare za sto godin.

----------------------
23.9.2036
Danas se sjedničilo. Sidija i sluša. Kua sluša. Samo sidija.

----------------------
22.9.2036
Danas je bila nika mađaronska delegacija pa su nam donili suvenira, pa smo lipo ćakulali (iako sam ih ja kua razumija), pa smo poslin išli na radni ručak. I baš mi je bilo nekako milo i toplo oko srca. A unda mi je Marjan reka da sam se to zalija juhon po košulji. Jeben ti moju sriću.

----------------------
21.9.2036
...ačkah grggek čka` adsam ačkah rgar grghčka egeč... !!! ...??? ... (TUC-TUP) ...agreč ekhrem sekča rikčiš argr...!!! ...??? ...(TUP-TUC). Joe to vojađer... vojoađer javi se... reci Joe... a jebate Jadre pokvarija mi se univerzalni prevoditelj ništa nisan razumija oveg Klingonca... Jadre, jebate, šta je reka... Okošbokoš jesil ti razumila...? ...Šuti budalo i poljubi me strasno da mi tijelo zadrhti... Aaaa, ajme skida se... upooomoooć... aaaa, hrk... rrkrh... aaa ko kako di štaaa... ništa, ništa samo sam malo zadrijema... srećimice...

----------------------
20.9.2036
Radna atmosfera nakon ferijalnog izleta, uvik je na vrhuncu, a uz kavu su se pripričavale štorije na koje smo sve načine cilu nedilju bili smantani od koturanja. Jedino je Andrija stalno govorija da mu nešto zuji u ušima i da kao da čuje jeku, pa je u pauzi iša u doktora. Čovik stvarno nije laga, jer smo mu Božo i ja cilo jutro puštali kazetu sa smetnjama i dozivali se: Booožo ožo ožo, dooodaj odaj aj mi i i olo oo ovku uku uu... A onda bi on meni Eeevooo ovo oo, vaaata ata ataj...

----------------------
19.9.2036
Ajme majko. A šta ću van poć pričat. Znate i sami kako je dan poslin. Meni je moj ćaća uvik govorija da nima kajanja poslin jebavanja.

----------------------
18.9.2036
Danas je subota. Precjednik je bija od volje pa nas je sve ukrca u svoj tamić i odveja na Sljeme na grah s kobasicama na Puntjarki. Jer da su tamo najjeftinije (he-he zajeban igrač). Poslin toga smo mi muški pili lozu i igrali poker u čvrge, a ženske su se koturale po Činovničkoj livadi. Poslin smo im se pridružili. Jedino je Andrija iša malo sist i odmorit (A jesan mu mošu opalija - stritfleš na poker aševa). Kasnije toga dana je ekipa iz kola hitne umirala od posljedica precizno usmjerenih eksplozija plinskih bombi i poruka mira od goubova pismonoša, a mi smo se, iako potpuno smućeni i vezani za nosila, cerekali i kesili sve do Traume. Boži, precjedniku i meni je dijagnosticicirano trovanje lozom, a Andriji potres mozga. On je onako zamantan tvrdija da mu je to od rođenja.

----------------------
17.9.2036
Danas smo marendali u jednoj lipoj konobi. Bilo je za prste polizat. Iako nima ribe do morske, danaske su stradavale pastrve, okružene slanim krumpirom i polivene češnjakon i maslinovim ujem s dodatkom kupus i graj salate. Utopljene u bilom stolnom naravno. Poslin smo se nabacivali krempitama, štrudelima od jabuke i sličnim delicijama. A posal? A je, je radilo se... valjda. Pitajte ekipu šta je ostala na sjednici.

----------------------
16.9.2036
Eto ga na, a šta sam van reka. Samo sam lipo sakriven iza veeelikog buketa objasnija okošbokošici da mi je kolega iz pivovare u velikom jadu, da mu je žena pobigla sa švaleron, a njemu ostavila dvoje nejake dičice, i da jadan bidan ne zna di će sa sobom, i da sam ga sluša i bumbio, i da je moja greška šta nimam mire, i da mi ža ka pasu, i oćeli mi ikako oprostit... poslin toga su ženskinje išle u banj napudrat nosiće i kad su se vratili berlinski zid je bija srušen, a hladnoratovsko doba okončano. Zagrili smo se ka u Opri (a jesan mađioničar od pulitike)...

----------------------
15.9.2036
Brate mili, pa šta šta sam Okošbokoš nogom u guzicu. Jel to razlog da se u civiliziranom svitu prikinu svi diplomatski odnosi... Aj, ko će pričat sa mnom, može pit samnom iz demeeejaaaneee, domaći Baaabiiić, a ima i pršutaaa (a brate mili je lako s muškin uspostaviti prijašnje stanje, sutra ćemo poradit na ženama).

----------------------
14.9.2036
Danas se radilo sve u šesnaest. Ja posebno. Jučer sam zajeba šta sam iša pit onu lozu prije posla. A šta ću, nazva me kolega šta radi u pivovari da ima ljubavnih problema. A oni u pivovari rade od pola sedam i uvik prije posla idu po žestokom (a neće valjda po pivi, nju piju cili dan). Tako sam ja njega sluša i pija, koji zajeb, nadam se da nisam ništa grubo reka kolegama... Saznat ću sutra jer danas ne pričaju sa menom...

----------------------
13.9.2036
Hik... pederi... pizdice... šta je, štaaa jeee... šta me gledate... da, da vami govorin... Marš svi van... Bište kući da vas nisam ovod vidijo... Aj ća, iš... I ti okošbokoš iš, iš... Ovod sam ja kapo di makinja...
(nekoliko sati kasnije)
Ame mako...

----------------------
12.9.2036
Zatvoreno poradi svete nedilje (danas sam iša na derbi. Ajme majko bruke...).

----------------------
11.9.2036
Zatvoreno poradi zajebancije prema vlastitom nahođenju.

----------------------
10.9.2036
Aaaa danas se dobro radilo. Precjednik je radio bazu da zapovida. A mi smo radili magarad od sebe. Pa ko je ispa najblesastiji, taj je ima slobodno iza pauze uz nagradni ručak. Mogu vam reć da precjednik ima ukusa i državničke vidovitosti. Zna je on da na petak ne ide meso. Hobotnica na salatu, pa par vrsti manistre (zelena sa škampin i kozican, mmmm...) i crni rižoto, pa lignje sa kumpirom ispod peke. I Andrija (ka uvjerljivo prvi) i ja i Jadranka (ka ugodno iznenađenje na trećem mistu) i predcjednik (ka gazda o kompozicijuna) smo prste lizali. Poslin je i pisma potekla. E jesmo se dobro ismijali kad je Božo nazva da je šest sati pa da smidu li oni sad doma... A šta ćeš Božo, radi kad nisi dovoljno blesast...

----------------------
9.9.2036
E danas vam je Božu2 uvatilo da hrče. Ko mu je kriv kad spava naslonjen na ormar. Ne zna on to taktički odigrat. Triba stavit par spisa isprid sebe, naslonit čelo na stol (ka tražiš olovku po podu). A bilo ga je smišno gledat, da druže precjedniče nisam ja kriv šta okošbokš može laprdat četri ure... E nisi, vidiš kako Božo1 može slušat... Božo, Booožooo jesili više digao tu kemijsku od jutros... Aaa, štaaa, moliiin... a jesan druže precjedniče, taman san ju naša... (Božo je moja škola).

----------------------
8.9.2036
Ajme majko... Jesan se uvalija... Precjednik je vidija da je na razglednici štembilj od Zagreba, a ne od Krapinskih... Ajme majko, šta mi je sve reka... Tako san vam ja lipi moji danas jopet na položaju... U zadnjim redovima, zna se (he-he-he)...

----------------------
7.9.2036
E lipi moji, pišen van ovo polako, jer mi se ne da brzo pisat. Mene su van lipi moji dragi poslali u teplice, da se rekabilitiram. Dok sam ovdi jadan i bidan sam i usamljen, opkoljen bezbrojnim tetama doktorican, samo sam vam u pauzi od dvi masaže tija pružit roge, marvo moja draga nadničarska. E pa evo van ih... bee-bee... (he-he-he)

----------------------
6.9.2036
Dobro jutro radni narode. Drago mi vas je vidit orne za posal. Samo sam se doša javit, idem nešto u doktura. Probija me na leđima na c6-c7. Ajme, ja tu svama zadivanio, a ukraj..., ovaj doktorica, khhhm..., čeka na terapiji.

----------------------
5.9.2036
Nedilja je. A šta ću vam poć pričat. Nerad:rad - 6:0. U poluvremenu.

----------------------
4.9.2036
I suza suzu goni. Jebate ovdi se više ne da radit. Svi su po nekim sastanicima, a od ovih ča su ovdi nikakve koristi. S jedne strane Jadranka reve li ga reve, s druge ona trojica potpuno iskopčani iz zbiljskog svijeta, a ukopčani na oni vitrinruralni (il tako nešto). Jedino precjednik oće bumbit sa menom. I ne da oće nego i može (cilu mi je demejanu danas isprašija).

----------------------
3.9.2036
I reve li ga reve ka rodna godina. Da ju je pogodilo. Ma šta, cigla, kamen, limenka... Nije nego zvižduci. Jebate kakvi zvižduci. Na trgu. Kad je tila dvi tri tople bacit gladnom puku o našin rukometašin. Eee Jadre kad se guraš i di triba i di ne triba... Ivan, Marjan i Božo je nisu ni čuli. Stoje ka hipnotizirani iza monitora i ni riči (a jebate ovo je raspad sistema).

----------------------
2.9.2036
Ovo je poprimilo razmjere epidemije. Navukli su se i Ivan i Marjan i Božo. nakon što sam im pokaza stranicu s vicevima. Sakrili se iza monitora i cerekali cili dan. Svaki u svom svitu. Precjednik je dobija mlade dok je izglasa nike prijedloge zakona. Ženske nisu ništa kontale, samo udri po svom.

----------------------
1.9.2036
Jebate ovi intranet je ludilo. Nisam se cili dan skida. Precjednik je popizdija. Tija me izbacit, ali bi mu onda falija kvorum (he-he-he).

----------------------
31.8.2036
Ništa posebno se danas nije radilo. Ma jeste li znali da je izmišljen nekaki intronet. To vam je ka novine na kompjuteru. Pokaza mi Drago, naš mali dragan. Jebate di je ta teknika otišla.

----------------------
30.8.2036
Danas ne vidim na desno oko. Pala šljiva pa baš uoko. Precjednik je teška srca ovemu velikemu radniku i ratniku da slobodno, pa sam u Šiminoj konobi čeka da završe posal. Navodno je precjednik poslin doša, ali ja to nisam dočeka (iznenadija me Šime sa svojom domaćom lozom).

----------------------
29.8.2036
U nedilju sam se ka i sav ostali pošteni katolički svit odmara. Cili dan. U Zelini. Na roštilju. Božo i ja smo se nabumbili pa smo legli ispod šljive i čekali da nam padnu u usta.

----------------------
28.8.2036
Jutros je precjednik donija brdo spisa pa smo radili cili dan, do kasno u noć. Ja sam prednjačio. Kako god bi riješija neki spis, doša bi drugi. U pauzama sam se sastaja sa nikim delegacijama. Češkim, zimbabveanskim, tunguškim. I pričali smo na njihove jezike, iako ih nikad nisam naučio. E tu mi je sve postalo sumnjivo pa sam se uštipnija. Fala gnjurcu, sve je to bija samo san, noćna mora. Probudija sam se u znoju i nisam se tija tuširat nego sam taki znojan obuka jučašnje odijelo i otiša pravo na posal. A tamo iz principa nisam radija ništa cili dan. Oni će mene u subotu zvat da radim, sram ih bilo, da ih bilo i nebilo....

----------------------
27.8.2036
Danas je južina. A kad je južina u nas je uvik zajebancija. Da se ne radi, ne radi se. Ali Božo2 i Kolinda imaju napadaje interesantnosti. Pa onda ovi počne revat, a ona na to počne pivat neku ariju iz Alimekbil... Pa Jadranka počne plakat da šta njoj sve to triba, pa je Miomir tješi da je on to već sve proša i da će sve bit u redu. A onda Božo i ja iz protesta zabumbimo iz demejane ispod stola. Pa precjednik ispod oka migne da doturimo do njega, jerbo će inače popizdit zapravo. Pa unda oni plaču, a mi se smijemo... Maaa sve je ka u pravom životu...

----------------------
26.8.2036
Ništa bitno, nit smo radili, nit smo se zafrkavali (a brate mili dosade).

----------------------
25.8.2036
Ajde fala gnjurcu maknili onaj aparat za napuvavanje promila sa ulaza. Borislav je prošverca demejanu crnega, da su mu dali vlaji iz četvrte bojne. Jebate bolje nego LSD. Letija sam po kabinetu. Ja i precjednik. Precjednik je poslin reka da mu se čini da je u Vladi zavladala neka atmosfera nerada i da se svi ugledaju u mene, nakon čega mu je Jadranka rekla da ne pizdi jer da ga je vidila kako u WC-u sa mnom poteže iz demejane, i da kakvi smo mi to ljudi kad nećemo podilit s drugima. Pa smo mi to podilili, a nakon toga je u Vladi bila radna efikasnost ka u Borgu... A reka sam van ja da je rizistens fjutajl...

----------------------
24.8.2036
Jutro je proteklo u blagom drijemežu. Konačno je sve bilo po starom. Onih par što im se da radit su nešto pričali, precjednik se nezainteresirano češkao ispod uha, a mi smo glumili ka da ono na ekranu ne gledamo tetris, nego treći prijedlog izmjena amandmana na drugo čitanje prijedloga zakona, i svako malo radili grimase koje su trebale odavat začuđenost bistrinom uma koji bi taj tren dijelio s nama svoje naplavine... Sve u svemu dan je proteka pjesnički...

----------------------
23.8.2036
... Joe, Joeeee, budi se. Aaaaa da šta di kako ko zašto komu čemu... Jebate šta mi je to po faci... brijaća krema... Jebentimišamalega... Aaa Božo, jedan, jedan smo (zaspaćeš i ti opet). Druže precjedniče ja bi da se okošbokošici zabrani ovod pričat, jerbo širi negativnu atmosferu apatije i besperspektivnosti među ljude... Tko je za.. svi... prijedlog se usvaja... (jebate nije me niko u životu toliko izljubija i izčestita).

----------------------
22.8.2036
A je me Božo danas zajeba... Nazva me da je izletija... Da di si izletija, jesi dobro... Jeeee, majmun brezobrazni iša na izlet na Mrežnicu, a ja kod kuće kopat kumpir. Na svetu nedilju. Sramota.

----------------------
21.8.2036
Danaske smo slobodni. A boli glavuša... Ono jučer je gadno ispalo. Tihi protest uz kratku lozu je prerasta u miting s velikom pivom, miting se pretvorija u prosvjede uz šateve tekile, a prosvjedi u razuzdanu masu koja se nabacivala pršuton priko stola Šimine konobe. Na kojem su plesale ženske uz novokomponovani hit nekog guslara (Špijuni su među nama...). Marjan je u tom slavlju reka okošbokošici da ne da neće provodit njene zakone, nego da ih... hik... sad ide kršit, na što smo se svi mi solidarno potrpali u minibus i išli vozat po gradu. Pa smo se izmjenjivali za volanom i igrali hrvatske lutrije koga će ćapat paličar. He he he, Pere od sinoć ne smije vozit ni traktor, dok mu Marjan ne sredi dozvolu... (a jesan mu se smija prije nego se onesvistija, da družeee... hik... palični organ, samo čovik i po može imat jedan i po)...

----------------------
20.8.2036
Uuustaaaajteeee prezreeeniii na svijeeeetuuu... zaorilo se iz našeg maleg kabineta... Ono đubre od precjednika uveja alkotest na ulazu... Nije precjednik dalekosežno prigleda tu odluku, jer kako ćemo mi izdržat kad Andrija zaore o bolnicama, o stanju u društvu... Ja mu neću dat svoj bićerin... Zbog te neugodne i nepopularne geste, precjednik je danas u Vladu imao kvorum od dvajest kila bresaka podjeljenih u deset kesica, i tri kašete Grijota, a mi svi ostali smo išli na lozu kod Šime.

----------------------
19.8.2036
Božo... Božo, budi se... Jebate zaspa je... Druže precjedniče Božo je zaspa... Je, je i ja kažem da je okošbokoš dosadna... Aaaa šta ćemo s njim... Imam ja malo kaladonta... Šta kažete. Pjenu za brijanje na dlan, pa počešat po uhu... He he precjedniče pravi ste političar... Špljaaas, zaaamrrrrlj, aaaaaaaa... jebavanpas... davamjeb... Ajde Božo šta se ljutiš, ajmo na marendu... Ko tije kriv šta si zaspa... Šta kažeš, šta je pričala... Ka da sam je sluša...

----------------------
18.8.2036
Asti marte... uletija precjednik ka lud, da mu je ona okošbokoš sve izlajala, i da kako smo mogli bacit trešete bez njega. A jesam se bija usra, zajebant mali, pripa me ka sivog... Mislija sam da će spomenit onu rič šta počimlje sa R... ma ne želim je niti reći, a kamoli upotrijebit u rečenici... (Idem ja ća kući dok se ne predomisle).

----------------------
17.8.2036
Eto ti ga na. Faza prilagodbe traje. Nema precjednika, a poznato je da kada mačke nema, da miši kolo vode. Rad ka apstraktna kategorija nije uvatila dublje korjene u ovi establišment. Fala gnjurcu. Žene su se nešto pravile da pišu, a mi se nismo niti toliko tili potrudit (A Miomire, Miomire, crni sine jesan li ti stoput reka da vlaji ne znaju igrat na trešete... opet ću se nalit na tvoj račun).

----------------------
16.8.2036.
Alo. Aaallloooo... Khhmm... Testing, testing... jen-dva... jedan i jedan... nisu dva nego jedanaest... He he he... Aaaa Božo (drugi) iruda ti kad ste stavili ove nove mikrokrofne i zvučknike... A brate mili pola nas je dalmatinaca, mi se dobro čujemo i brez tega. Oćemo`l danas štogod radit. Nećemo... Ajde, pošteno... Oš platiš gemišt kod Čarlija. Štaaa. Skupo. Ajde onda u Korčule... Ja ću platit drugu...

----------------------
1.8.2036. - 15.8.2036.
TU-TU, TU-TU... Dobili ste telefonsku sekretaricu, Joa trenutno nema, a i da ga ima ne bi se javio, jer nije takav tip... ako imate kakvu poruku molimo Vas zadržite je za sebe nakon zvučnog signala... BIIIPPP...

----------------------
31.7.2036.
Ovo sam već jednom reka i prigriza jezik, al ću ponovit, Od danas sam na godišnjem pa me i službeno boli ona stvar za išta što se događa u Vladi (spremam štramac i dicu, pa na more...). Ako vas stvarno zanima šta ima u Vladi (iako čisto sumnjam) kliknite ovdje. Ajd, zdravi bili... 0. :-)))))))))


----------------------
30.7.2036.
Evo vidi, čovik se zamisli na sekundu i proleti tjedan. A moga sam i mislit, da će padat kiša kad idem na godišnji. Pustija me precjednik ranije (ka da će mi koristit...). 1.

----------------------
29.7.2036.
Božo drugi i ja smo se sakrili iza spisa, utiho bacili na trešete i bumbili crnog domaćeg (iman ja bocu uvik ispod stola). Nisu nas skontali, iako im je bilo čudno šta idemo svakih pet minuta na WC pišat i šta se cerekamo na svaki Vesnin prijedlog amandmana ne treću izmjenu zakona (ili tako nešto...). 2.

----------------------
28.7.2036.
Danas smo štrajkali. Glađu. Prisilno. Precjednik je reka da svi stojimo kuco i da nigdi ne idemo dok ne pregledamo nike zakone. A brate mili ko će radit u takvoj naelektriciziciranoj atmosferi. Prvi incidenti su počeli oko devetipo, a eskaliralo je u po bota, kad su se Kolinda i Vesna Makazice-Okošbokoš- prdnekokoš pomlatile oko ostataka jučerašnje dorine... E tu je precjednik pokaza kvalitete velikog vođe i sve nas odveja na ćevape kod Krasnićija. 3.

----------------------
27.7.2036.
E sad kad sam osta u Zagrebu, neću ni ić na godišnji ovaj tjedan, nego idući. Svatili su oni da je meni dopizdilo ništa ne radit na poslu, da bi ja tija ništa ne raditi i u slobodno vrime, kod kuće, sa svojima..., pa su se svi sa mnom solidarizirali. Tako smo ti mi čoporativno ništa neradili cili dan. A mora sam in se zafalit giricama i demejanom crnog domaćeg. Ne može takva gesta proć bez pisme (a pivalo se sve u sedamnaest). 4.

----------------------
26.7.2036.
Danas debela `ladovina. Ajde, ono jučer je ipak dobro prošlo. Znaju oni da je ne volim radit, zvali me samo radi kvoruma... Poslin je precjednik vodija na pivu u Pub (ka, da hebo pivu koja ne dođe trijest kuna). Svaka mu dala... 5.

----------------------
25.7.2036.
´bem ti vaki poso. Ovi me zvali da imamo izvanrednu sjednicu, da moram doć (ka da ću išta radit, kad dođem), pa da na godišnji idem od sutra. Ne mo´š virovat (da inače ikad išta radim, e danas ne bi iz protesta).

----------------------
24.7.2036.
Od danas sam na godišnjem pa me i službeno boli ona stvar za išta što se događa u Vladi (spremam štramac i dicu, pa na more...).

----------------------
23.7.2036.
Krenem ja ujutro na posa kad nešto puca, dođem ja pred Vladu kad nešto puca, ođem unutra kad ono puca mi k...c i za Vladu i za posal i za dnevni red, ode ja sutra na godišnji... (nervoza lagano splašnjava).

----------------------
22.7.2036.
Možda su oni nešto i radili, al ja od nervoze i iščekivanja nisam moga ništa... osim na WC-u, tu sam imao par carskih izvedbi (izvini čistačice Milka, eksplodiralo...)

----------------------
21.7.2036.
Ništa (a brate mili ko je vidija radit tri dana u nizu).

----------------------
20.7.2036.
Danas se polemiziralo sve u šesnaest. Bla, bla ovi zakon... bla, bla oni zakon... bla, bla Bechtel... bla, bla bla razvoj... bla, bla napredak... (ma ne mogu oni toliko pričat koliko ja mogu neslušat)

----------------------
19.7.2036.
Vratili se u Zagreb. Pita sam Vesnu da ima li za posudit 2 keke eura, da moram adaptirat stan, a ona da je platila za nekog novinara 12600 kn, pa da stvarno nema (tribat će i ona mene jednom...)

----------------------
18.7.2036.
Ništa (vidi pod 11.7.2036.).

----------------------
17.7.2036.
Išli na superkup. Pobijedija je bolji. Poslin smo se mi do jutra pobijeđivali kod Mate u konobi. Svi smo pobijedili. Bija je ovo dan mnogih pobjeda.

----------------------
16.7.2036.
Danas se sastančilo. Svak sa nekim, ja sa nikim. Precjedniku doša kolega iz Albanije. Poslin radnog sastanka smo svi išli na krempite u Vinceka (mmmm...).

----------------------
15.7.2036.
Ništa bitno.

----------------------
14.7.2036.
Danas ne radimo. Danas je u Vladi fešta. Miomir doša iz Amerike i donija puno lipih stvari. Suvenira, malbora iz djutića... Ja sam jamio majicu na špaline za moju zakonitu i mokasinke za mene. After that we drunk Scootch (malted in 1893 - first klass)...yes... Poslin je bila totalna zajebancija, žene su nešto pivale na karaoke, a mi smo bili žiri (Jebate, nisam zna da Kolinda ima takvu glasinu).

----------------------
13.7.2036.
Taman smo mislili počet radit kad je doša neki Jure, da nam svima majku... da se njegov sin nije upisa na ekonomiju, jer ovi nije ima za dat 5 tisuća eura... da kakva smo mi to bagra, da je ovo država lopova... Čoviće zgadilo nam se radit od takvih kleveta (nije 5 tisuća, nego 3 - i meni dite ide na ekonomiju), pa smo išli ća, kud koji mili moji. Ja na škropec u "Čarlija".

----------------------
12.7.2036.
Danas je u Vladi bilo govora o trošarinama na cigarete i automobile... (Harač rajo, harač.). Nisam vele sluša, niti pušim, niti imam para za auto.

----------------------
11.7.2036.
Vlado se danas s blaženim smješkom probudija (malo i bazdi po alkoholu). Nije pitanje šta je danas u Vladi, nego šta je sinoć bilo u susjedi Smilji (četiri zvjezdice za izvedbu, kaže Vlado, bilo bi pet, ali ka da kod onog s lusterom doskok nije bija baš dobar).

U onoj drugoj Vladi ništa. (vidi pod 4.7.2036.)

----------------------
10.7.2036.
Ništa, jedino je precjednik nešto otvara..., vodi neke štatijaznam seminare... štatijaznam nisam baš pratija (nedaju jadnom čoviku ni da se vikendom odmori).

----------------------
9.7.2036.
Dvi riči - rebalans proračuna (čitaj: borbe pijetlova). A ja mislija da se svađaju koga je red ručak platit (malo sam kasnija - mora sam nekom čoviku odnit 3 tisuće eura, ne pitajte ništa). Na kraju su se najviše smiješkali Božo, Jadranka i Andrija. Božo platija ručak (ka da je on dobio najviše para, pa da je red da on plati).

----------------------
8.7.2036.
Nešto radili do po bota, a onda je Božo donija pršuta, a kad Božo donese pršuta gube se svi obziri (isto je bilo grubo gledati Jadranku kako priskače priko stola). Poslije smo se zarakijali u "Drageca".

----------------------
7.7.2036.
Ništa (a i bolje je, ka da bi išta pametno napravili).

----------------------
6.7.2036.
Precjednik je nešto govorija. Brate mili ubij me, ako sam ga ja sluša. A i da sam da sluša k...c bi ga razumija. P.S. Novi rekord na tetrisu 102.364 (Božo pojedi se).

----------------------
5.7.2036.
Nešto su taman počeli radit, a onda je Linić doša da je i on prije bio u Vladi i on ima pravo tu bit, i ka da li oni znaju ko je on, pa je nasta skandal, koji je smiren tek na ručku u Saborskoj kantini. Precjednik je naravno platija - 16,30 kn (s desertom i dvi litre đakovačkog rizlinga iz butelje). Ženske su pile sok.

----------------------
4.7.2036.
Ništa (a, brate, nedilja je, grijeh je radit)

----------------------
3.7.2036.
Opet ništa (da im se dalo radit išli bi u zidare, a ne u političare).

----------------------
2.7.2036.
Ništa. Brate boli glava od onog Antinog drniškog vina (Kud su išli onu zadnju litru pit).

----------------------
1.7.2036.
Ništa. Svi otvaraju autoceste. Poslin idu kod Ante na janjetinu.

----------------------
30.6.2036.
Danas je u Vladi:
Čokolino od doručka
dvije kruške
pečena janjetina s prilozima i tri litre gemišta
(danas je Vlado bija na partijskom sastanku)
E Vlado, Vlado mogla bi sutra bolit glava.

U onoj drugoj Vladi naravno ništa (bilo je vruće za popizdit, a erkondišn nije radio).

----------------------
29.6.2036.
Danas u Vladi:
Bla, bla, bla, Portugal, bla, bla, bla, Europska zajednica, bla, bla, bla, turistička sezona, bla, bla, bla, Dalmatina, bla, bla, bla...

KOPITOM U GLAVU

30.11.2005., srijeda

Kajjaznam... prdac

Šef se kao i obično zadržao na dugoj jutarnjoj kavi. Mislim, ni ja se ne bih žurio na posao kada bi svako jutro bez da prstom maknem bio bogatiji za draj zu funf tauzenki ojera. Četvrtkom je posao i inače slabiji pa smo Frenki i ja pijuckali kavu i palili jednu za drugom. Frenki je legenda. Franjo Gmižić, zvan gmaz, zmija, varan, blavor, macklin i inim gmazjim imenima, kada smo raspoloženi za šegu, inače ga zovemo Frenki. Toga smo jutra slušali radio, komentirali novine, ubijali dosadu čačkanjem nosa, češkanjem po nije bitno čemu, vrtili se na stolici, šarali internetom, obarali rekorde u tetrisu, premještali tegle s cvijećem, gađali se papirnatim avionima, šiljili olovke... sve u isto vrijeme. Inga je ušla u prostoriju, prekinuvši nas dakle u ničemu. Taman je par sekundi ranije Frenki prokleo život dosadni i ko ga stvori, a ja sam mu kontrirao da mu nije ni život ni Stvoritelj kriv što je ambiciozan poput sjevernojadranske moruzgve i poduzetan kao koala, šta cijeli život ne siđe s eukaliptusa. Ingina anđeoska pojava je osvijetlila prostoriju. Bila je lijepa žena u najboljim godinama i znala se nositi s tom činjenicom. Samo za taj dan i samo za nas bila je obučena u usku, ali decentnu tamnu kajtijaznam sivkasto smeđkastu majicu od laganog materijala s nekakvim širokim turtle-neck ovratnikom što se nježno i podatno spuštao niz ključnu kost sve do grudi koje su živahno, ali sinhronizirano poskakivale u hodu, dok su se bokovi ritmično izvijali kao u trbušne plesačice, skriveni iza svilene suknje koja je ovlaš prekrivala koljena. Mljac.

Kaj je dečki, letargija?
- A e, štaš... glumili smo suzdržanost.
- Čujte poslao me generalni, mislim ne znam kak bi vam rekla...
- Kaj smo sad zajebali, bio je izravan Frenki.
- Ništa, dolazi kombi s papirom za kopirku, a nema Štefa...

Štef je bio Stjepan Petrovečki i bio je domar u firmi zadnjih dvadesetak godina i uvijek bi tajanstveno nestajao u obližnjoj birtiji na konjaku baš kad bi trebalo nešto radit. Mi smo bili majstori za izbjegavanje posla, ali on je napisao tri-četiri doktorata na tu temu.

- Kak ga nema. Doktor je u ordinaciji, mislim, ordinira za šankom kod Drageca. Bum ja otišel po njega, riječi su mi odlučno izašle iz usta, ali tijelo je ostalo u stolici mlohavo i nepomično.
- Je moš mislit, ajde dečki dižite te lijene guzice, ne...

I tu je Inga prdnula. Tih i odrješit prdac joj je uskočio u riječ. Damski. Čisti nadrealizam. Mislio sam da sanjam. Da se meni to dogodilo, složio bi facu kao joj, ajme, sori, pobježe golub, hvataj ga, ne daj mu da izleti iz sobe... kreveljio bih se i napravio majmuna od sebe, kao da je prdac u najmanju ruku protuprirodni blud. No Inga nije niti trepnula već je nastavila kao da se nije ništa dogodilo.

- ...da mi ga se sad tražiti. Ajde, ajde. Idemo...

Uhvatio sam zabezeknuti Frenkijev pogled dok nas je za ruke vukla prema hodniku. Ona je nastavila bezbrižno i opušteno pričati i zekati se, a mi smo joj valjda nešto odgovarali, no zbog pretrpljenog šoka se slabo sjećam tog dijela. Meni se činilo da smo kao dva mulčića uhvaćeni s prstom u pekmezu poslušno, šutke i pognutih glava išli kod ravnatelja po šamar ili zaušnicu.

Papira nije bilo puno, jedna paleta, možda pedesetak paketa od po dva-tri kilograma. Odmah smo zasukali rukave i nosili po dva ili tri paketa odjednom u skladište udaljeno desetak metara od kombija. Inga nam je pokazivala gdje trebamo što staviti. Kako je vrijeme teklo, činilo mi se da sam umislio onaj prdac. Izgledao mi je sve nestvarniji. Počeo sam misliti kako je to zaškripao pod, iako je novi parket stavljen prije mjesec dana. Ili da je pukao šav na haljini ili je Inga zlato ugazila u nešto. A možda sam krivo čuo. Možda je Frenki prdnuo, pa je zato napravio takvu facu. Da, da sigurno je to. Do kraja palete papira bio sam uvjeren da se u biti ništa nije dogodilo.

Poslije me Frenki gurnuo laktom u lakat dok smo u tišini ispijali žuju iz boce, nakon što smo pojeli frtalj kruha s parizerom, jer svi pravi manualci to rade poslije posla.
- E stari, a dobra je Inga.
- Ne bih joj oprostio.
- E stari, a jesi ti ono čuo?
- Misliš Ingu... Aha.
- Fala Bogu, ja sam mislio da haluciniram.

Onda smo naručili još po pivu kod Ozrenke i zašutjeli na par minuta, svak u svojim mislima. Frenki je gledao kroz prozor i navlačio flašu pive kao dudicu, a ja sam palio cigaretu za cigaretom. U jednom trenutku je odložio flašu zamišljeno gledajući kroz prozor i ne okrećući se prema meni tiho, slomljenim glasom prozborio:

- Ja sam fakat mislio da ženske ne prde.

- 01:16 - Nabaci nešto svoje (23) - Odnesi doma - #

23.11.2005., srijeda

Kuc, kuc... tko je...

Došao je snijeg...

Ničim izazvan
zario je ledene kandže
u nevinu nebranjenu Zemlju.
Hrabro se obrušio iz ciklonalne naoblake
brzinom gravitacije minus otpor zraka
i u brisućem letu zabijelio krošnje stabala.
Ljepljiv kao dosadni frajeri subotom uvečer
nakupio se po automobilima u parkiću...

Djeci ne smeta što su ta vozila nepropisno parkirana.
Djeca ko djeca, s novih mercedesa, renaulta i fordova
skidaju tanki sloj tek rođenih pahuljica
i pokušavaju od njih oblikovati snjegovića.
Naravno da ne uspijevaju,
jer nije dovoljno hladno,
a i ciklona je pomalo anoreksična
pa nema dovoljno materijala za izgradnju
željenih oblika.
Nema veze.
Djeca su djeca pa se snađu u čas...

Nisam stigao ni cigaretu pripaliti
već mi je gruda doletjela u glavu.
Pametne malene glavice su digle dva prsta
i vikale: zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz...
No kako je iskustvo uvijek jače od romantične ideje
iskusni lola im je svima dao za uho
pa se igruška pretvorila u plakušku.
I dok su uplakana dječica izbezumljeno dozivala roditelje
nisam mogao suzdržati osmjeh...

Iako morski psi u Australiji
jedu daske surferima,
jer je tamo ljeto,
meni se ledeni zadah zime
čini baš taman kako treba.
Pa glancam zahrđale sanjke
i izvlačim iz ormara
dva broja premalen
zimski kombinezon.
Širim osmjeh na licu
i namještam se u stav pozor.
Zimske radosti tek što nisu počele...

Bem mu miša,
opet nam se vratio snijeg...

- 23:42 - Nabaci nešto svoje (13) - Odnesi doma - #

17.11.2005., četvrtak

Radim...

...ko mali crv u kupusovom listu ili mušica u hrpi govana, pa ne stignem ni razmišljat o ičemu drugom, a kamoli pisati o tome o čemu ne stignem razmišljati. Istina, bilo je dana kad sam u jednom dahu iz glave mogao izbaciti nepregledne kolone slova, koje bi se po izlasku na svjetlo uobličavale u riječi i negdje daleko daleko na horizontu tvorili rečenice, stavke, odlomke, a ponekad čak i smislene tekstove. No ti glori dejs iliti dani slave su prošli i moj ego se našao u vrtlogu vremena, slijepljen s bezobličnom masom prosječnosti, stisnut s jedne strane poslovnim obvezama, a s druge strane isto obvezama, samo druge vrste. Between rock and a hard place, kak bi rekli mi šta se pravimo englezi. Nije da kukam, dapače to za posljedicu ima bistriji pogled i poboljšanu cirkulaciju love iz tuđih ruku u moje džepove [trlj, trlj rukicama], samo zbog toga nemam vremena napisati išta smisleno. Naravno da bih radije ismijavao napuhane veličine, šprdao se sa slabijima od sebe ili skriveno podsmijehivao jačima, Naravno da bi vrlo rado frustracije istresao na nemoćnima, širio strah i strepnje zbog krhkosti i prolaznosti života, obračunavao se sa svim i svačim ili jednostavno filozofirao o introspektivnim produhovljenjima i inim kontemplacijama. Naravno, naravno. No stvarnost me uzela u žrvanj. Zajahao sam val sadašnjosti i pretvorio se u stroj za rješavanje tekućih problema. Žongliram na rubu litice, održavam ravnotežu na konopu visoko iznad zemlje, grebem se s vjevericama, hrvam grčko-rimski s medvjedima, eskiviram zlonamjerne ptičurine s proljevom, gutam govna i žilete. S vedrim smješkom na licu. Osim kad me neki dan stomačni virus nakon brze izmjene udaraca nokautirao i poslao na kućno liječenje. Daklem, u pravilu s vedrim smješkom i iskrom u oku radim sve što mogu i umijem da ne potonem, odlučan da jednog dana sjednem u miru i s toplim sjećanjem pogledam na ove dane kad sam radio ko Avdija na radnoj akciji izgradnje pruge Brčko-Banovići...

Arbeit macht frei...

- 14:47 - Nabaci nešto svoje (11) - Odnesi doma - #

13.11.2005., nedjelja

Prouglas

Oudže na ouvijeh stranicah nehčemo poudržavat ouzbiljnieh temah dužije od danom iili dvaju. Stogam, oviem prouglasom obustavljavademo svekolikieh razgouvorah o ouzbiljnijem stvarim. Akou smo dobili kopitah u glavah niesmo se naieli konjskih balegah. Molijemo Predragog Matvejevićah da oude u svoje inicijale, a mi ćeme odiahati dalje u srietnije budućnosti.

- 14:33 - Nabaci nešto svoje (8) - Odnesi doma - #

06.11.2005., nedjelja

Nastavak od jučer

Ako se gospodinu Matvejeviću ne sviđa razina prava piskarala u Rvata nek ode u Azerbejđan. Tamo je nekakav glavni gazda prije izbora preventivno zatvorio čelnike oporbe. Također, u predizborno vrijeme mitinge je smjela praviti samo vodeća stranka.Valjda da stoka sitnog zuba ne bi potpirivala zloduh demokracije. Ali oni bar imaju izbore, za razliku od divnog slobodnog sistema u kojem su živjeli naši roditelji, a djelomično i neki od nas.

Kako nema šanse da se stanje u Hrvatskoj popravi predložio bi da dotični gospodin posjeti prijateljsku državu Azerbejđan i sa onim gore lolom raspravi pitanja slobode pisaca da prduckaju u vjetar i pljuckaju po svemu i svačemu. Također mogao bi tamo i ostati, jer je ta bivša Sovjetska država prostorno veća od Hrvatske pa ima dovoljno mjesta da tamo smjestimo njegov ego veličine Mosora.

Nek povede i Jergovića sa sobom.


- 20:57 - Nabaci nešto svoje (18) - Odnesi doma - #

Something entirely diferent

Matvejević mi sjebo koncept. Reko sam na ovim stranicama prolazi samo velepozitiva, a sad moram čašicu žuči prolit, jerbo se dotični gospodin popišao na moj teritorij...

Dakle, kaže doktor svega i svačega, intelektualac par ekselans, sveznalac sui generis, da ne priznaje sud koji ga je osudio. Ja obično mlatim po pizdarijama, no ovaj puta ne mogu preskočit. Navedeni gospodin ima pravo koju god oće budalu nazvat budalom, i kakvog god kretena nazvat kretenom, ali... Ali svaki kreten i svaka budala ima pravi tužit ga za uvredu i klevetu.

Ako osoba bude tužena za uvredu ili klevetu sud odlučuje o osnovanosti zahtjeva. Da li je sud priseban i razuman, nije na meni da cijenim. Ali nije ni na g, Matvejeviću. Isti je naime nepravomoćno osuđen za kajjaznam klevetu ili uvredu. Nije niti bitno. Bitno je da e-he-hej naš drug nadnaravni intelektualac u nevjerici vrišti o zlu koje ga je snašlo, a za njim jato pataka po novinama grače i pače da kakva budala je uopće mogla takvog znalca i veleznalca osuditi. Kakav je to idiot sa samo desetak-dvadesetak godina iskustva kao sudac mogao izreći uvjetnu kaznu takvoj nadnaravnoj individui. Jerbo pisci su po defaultu pametniji o svih i znaju sve o svemu. A da bi bio vrhunski pisac moraš imat ego veličine Čomolungme. Ili barem Ararata. Naravno da ovakva presuda nema smisla ni osnova ni zdravog razuma, zato naš veleintelektualac može reći da ne priznaje legitimitet suda. Takvi debili nemaju ni prava niti legitimiteta njega osudit. Jerbo je svaki pravi intelektualac iznad zakona. Zato se on neće udostojit uložiti žalbu na presudu, jer bi time priznao legitimitet sudu. Mislim, koji to sud ima pravo njemu suditi.

Stop. Stani. Stoj. Ajmo polako iznova. Kakve sudovi, kakve žalbe, kakvi bakrači. E pa evo moje mišljenje.

Naš sudski sustav poznaje dva do tri stupnja kaznenog postupka. Sud prvog stupnja provodi dokaze i donosi odluku na temelju zakona i provedenih dokaza. Sud drugog stupnja povodom žalbe stranke na čiju štetu je donesena presuda utvrđuje da li je sud prvog stupnja donio pravilnu i zakonitu odluku, te da li ju je valjano obrazložio. Treći stupanj se pojavljuje samo u rijetkim i izuzetnim situacijama. Da li je zakon razuman i normalan nije na sudu da odlučuje. On je tu jednostavno da primijeni zakon. I tako ti jadnici primijenjuju zakon dan za danom i godinama odlučuju o nebrojenim ljudskim sudbinama sve dok ne dođe kolega općepriznati veleintelektualac, koji kaže da ne priznaje ovaj sud koji je donio presudu protiv njega, halo, protiv NJEGA. A samo je nekom čovjeku rekao da je ovo i ono, i to putem javnog glasila, da svi znaju. Budući je on najpametniji u Hrvatskoj sigurno je u pravu. Jer ako ne možeš nekom reći šta misliš o njemu putem javnog tiska onda kao da nisi ni živio. Jer sam kukavice i naivci govore takve stvari direktno u facu. I sad zbog ovog drskog suca čovjek je sad izvan sebe, jer iduće dvije godine ne bi putem novina smio ni jednom kretenu reći da je kreten. Koliko li samo treba samokontrole za tako nešto.

Ajmo dalje, ako te nekakav, tko zna kakav, sudac prvog stupnja osudi za nešto, imaš pravo izjaviti žalbu. Ako sud drugog stupnja ne prihvati tvoju žalbu možeš ili izjaviti izvanredni pravni lijek sudu trećeg stupnja ili podnijeti ustavnu tužbu zbog povrede tvojih prava. Ako ni to ne prođe uvijek postoji sud u Strazburu. To je negdje u Francuskoj. Da ne govorim o mogućnosti postavljanja zahtjeva za utvrđivanje ustavnosti zakona Ustavnom sud, koji može čak i ukinuti zakon. Ali gospoda koja imaju utjecaja u tisku nemaju potrebe boriti se sredstvima koja im zakoni pružaju, kada imaju svoj jaki glas. Oni su isto iznad sistema. Jer kakav je to sistem koji radi neke stvari koje se njima ne sviđaju. Bu-hu-hu, tugo i čemeru. Ubijaju im pravo na izricanje svog stava u medijima. Kakva je to država koja ti ne da da po svim novinam razglasiš da je nekakav idiot idiot, a talibanu taliban. Ne pamtim daleko, ali volio bi znati da li je drug Matvejević, koji je čovjek u godinama i zasigurno je živio u komunizmu, urlikao kada su ekipu odvodili na Goli Otok zbog Vilo Velebita, Ustani bane i sličnih koljačkih genocidnih pjesama. Da li je svoj intelekt prostituirao po novinama kako bi zaštitio Štefa koji je Joži rekao da je debela ljenčina. Jer, iako je Štef bio sto posto u pravu, dobio je uvjetnu kaznu, ili kako bi g. Matvejević rekao uvjetovanu kaznu, jer je očito da on zna i gramatiku za klasu bolje od zakonodavca i svih nas ostalih bijednih smrtnika.

Ako mogu i razumjeti g. Matvejevića koji se našao u poziciji da brani svoja prava kao čoeka, ne mogu shvatiti čopor pasa koje laju na svaku karavanu koja prolazi kroz grad. Kako ti ljudi mogu baš uvijek biti u pravu. Kako to da se uzlaju tek kad im to odgovara. Može li pravo na javno iskazivanje svoga mišljenja biti opravdanje za besmisleno laprdanje. Hoćemo li postati Amerika, pa da moraš pazit da ne prdneš u autobusu, jer bi te neko mogao tužiti za povredu prava na disanje čistog zraka, ako dotični kisik uopće može biti čist u javnom prijevozu. Sve su to pitanja koja nikoga ne zanimaju, jer tko još čita novine. A i ti šta kupuju novine čitaju samo naslove i gledaju slike. Zato je i moguće da postoji 24 SATA - novine za imbecile.

Da budem pošten, iako smatram da svatko mora biti odgovoran za ono što kaže u javnosti, jer čak su i intelektualci dovoljno inteligentni da shvate da ono što kažu u javnosti ima nekakav utjecaj na druge ljude, ipak mislim da kazna zatvora, pa makar i uvjetovana, ovaj uvjetna, nije primjerena ovom kaznenom djelu. Mislim, ići u zatvor zbog nečeg što si rekao ili napisao, to može pasti na pamet samo nekakvom frustriranom boljševičkom aparatčiku, koji se pokušava uvući u guzicu nekakvom komesaru sa dva osnovne... sreća u nesreći je da danas nisu neka druga vremena, jer bi mi tada za ovo što sam napao neke kakti eminentne ustanove i drugove UDBA kucala na vrata.

- 01:07 - Nabaci nešto svoje (6) - Odnesi doma - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< studeni, 2005 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Ovdje možete naći
Puno slova naslaganih u određene skupove i korelacije. Ponekad smisleno, u pravilu - ne. Malo šege, malo poezije, poneki osvrt na aktualnosti, kvaziznanstveno pravno zanovijetanje, mlaćenje prazne slame, piljenje tupom pilom, i slično. Uglavnom, sve što mladi vole (izbjeći).

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se