Danas u Vladi:
----------------------
31.10.2036
Ame mako. Boli glava. Ono nije rakija, ono je otrov za štakore, zacičao je Božo kad smo se jutros probudili u autu na savskom nasipu. Kako i zašto smo se tamo našli, ko bi ga zna... molimo poštene građane da nam jave šta smo sinoć radili...

----------------------
30.10.2036
...Oće kua, nije bilo signala na Sljemenu, pa me nisu mogli dobit, a šef je mora ić u Rim. Je ne znam šta se on ima derat tako na mene ka da se taj neki europski Ustav potpisuje samo danas i nikad više... a sekundu, čekaj, čekaj... a vidi precjednika šta je šesan... predaje nekakvo pismo onom talijancu... pari mi se da je cili važan među njima... Božo, vadi onu rakiju...

----------------------
29.10.2036
Danas sam iša s malom nećakinjom na Sljeme i baš nam je bilo lipo... Malo smo hodali, malo jeli graha i kestene... Ma sam cilo vrime misilija da sam nešto zaboravija... I mislim ja tako cilo jutro šta sam to zaboravija, kad mi u po bota sine da sam zaboravija otić na posal... A jesam bena... Neka, ako im tribam dobit će me na mobitel...

----------------------
28.10.2036
Danaske je bilo lipo i milo vrime, a kad je tako stvarno je grčka tragedija ostat u kući. A mi cili dan uprli radit ka crnci. Kad kažem mi, mislim oni. Jerbo sam se ja sakrija u zadnju klupu i nakon par partija tetrisa ubija oko... Digli su me tek kad smo išli na ručak... Poslin nam se nije dalo vraćat nazad na posal...

----------------------
27.10.2036
Danas smo vam vrlo radili. Uredba na uredbu, dopis na dopis. Puno smo vam lipih stvari danas napravili, ma me recnilo u srcu kad smo pisali brzojav za našega Zdenka, legendu i vrhunskog meštra od dalmatinske pisme... Ovi dan ide u šaku suza, a ne u vriću smija...

----------------------
26.10.2036
Naš Beriša je nešto tužan ovih dana. Da mu se svi smiju kad je reka da nam je vojska u odličnom stanju. Je brate Bero ko moj fićo iz šezdesetsedme. Poslin smo mu Božo i ja pričali viceve, a on je mrgodno sidija. Ne bi ga nasmija ni rebalans proračuna...

----------------------
25.10.2036
Danas nam je jedna članica Vlade slavila četrestosmi rođendan, a mi smo se pravili da joj je 25. Pa smo puvali svićice, jeli tortu, pili šampanj. Onda smo onako veseli malo štipkali slavljenicu, a ona je samo cupkala i vikala iiiiiiijuuuuujuuuu... Jedini naš mali Dragan, naš dragi, inače ne pije pa je nakon jedne čaše malo radija nerede i psova nam majku. Ništa strašno. Nakon što je precjednikovu majku stavija u istu rečenicu s pasom, zaštitari su postupili po naređenju... Ništa strašno. Kažu da slomljena rebra brzo zarastu...

----------------------
24.10.2036
Ko je vidija na svetu nedilju radit išta drugo osim onoga šta se jučera radilo. Gušterice su vrhunac evolucije.

----------------------
23.10.2036
I subotom nekad zna bolit glavuša. U takvim situacijama je najbolje glumit guštericu. Bože fala zubatog sunca.

----------------------
22.10.2036
Ovo je neugodan dan. Pred vikend. Malo smo se gledali ka ekipa u špageti vesternima. Oštro uz znakovitu muziku. Sve je na kraju završilo lišo, jerbo ti nismo mi ljudi od karaktera. Da jesmo ne bi bili političari. A i ekipa HRT-a je otišla pa nije više bilo potribe za glumom...

----------------------
21.10.2036
Srića da pape ima velik vinograd, jerbo smo se oko osme demejane dobro zamislili kamo sve to vodi. Na Božin prijedlog sve je to vodilo u konobu od onog malog Mikičinog di uvik neka tambura dira srce do rano u zoru... tako je bilo i ovaj put... ako ne virujete meni pitajte precjednika...

----------------------
20.10.2036
I tako ti mi nastavili dovršavat drugu demejanu misnog šta mi ga je pape posla, sve dok nije precjednik naletija. Undan smo prešli na treću...

----------------------
19.10.2036
Danaske je u našem establišmentu zavladala atmosfera nerada i nediscipline, tako da smo za razliku od inače prekinili sa svim aktivnostima. Čak je i naš dragan Dragan načas zastao sa radom. Jedino smo Božo i ja brižljivo i predano dovršavali demejanu mladog misnog šta mi ga je pape posla...

----------------------
18.10.2036
Ajme, druže precjedniče ne za to uvo, stradalo mi je u ratu... Maaa nemojte šalija sam se... nisam moga doći jerbo sam nešto bija kh, kh bolestan ... dobro, dobro idem u kut, uz oštar prosvjed...

----------------------
17.10.2036
E danas su svi došli, a ja nisam jerbo me boli kua za Vladu. Kad me lipo pismeno zamole da se vratim vratit ću se...

----------------------
16.10.2036
Danas me vratar Marko vratija sa ulaza. Da danas ne radimo. A koji sam se kua diza. Jebavanpasćaću brezobraznu dabili brezobraznu. Jeste li mi mogli reć...

----------------------
15.10.2036
Božo je danas bija u elementu. Baca je seksualne baze, a onda bi se Jadre i Kolinda kesile, pa bi precjednik pizdija. A onda bi se tek počeli svi kesit. Ja sam oboriva rekord u tetrisu i kesija se šoto voće u zadnjoj klupi... baš nam je bilo lipo danas...

----------------------
14.10.2036
Mi u našem malemu kolektivu volijemo terenski rad. Volijemo puno. Jerbo se uvik ka u vrtiću uvatimo za špag i idemo di nas odvedu... Undan mašemo ekipi pa otvaramo nike autoceste pa odemo u krčmu i sve im pojedemo. I popijemo... jerbo nas naš narod voli...

----------------------
13.10.2036
...oću kua, demejana je pala na oltar domovine prije doručka. Poslin smo se natakali onim finim vrancuskim šampanjom šta ga je Mijomir naš mileni donija iz bilog svita. Pa je Marjan počeja izvikivat parole da živija naš samoupravni socijalizam... pa smo mu mi rekli da je ovo dvi tisuće trijesšesta... pa je on vika da onda živija kapitalizam... isti kua...

----------------------
12.10.2036
Svi znamo...hik... da je precjednik veliki čovik. Točka. No on to jopet nami svako malo dokaže. Majko mila, ja u životu...hik... taki pršut nisam ija. Eve san mora gaće odbotunat (ajde Kolinda šta se sramiš, ka da ga nisi već prije vidila)... a tek...hik... ovo vrgoračko čudo... ovaj, crno... sakrit ću ja lipo jednu demejanu za teške dane...

----------------------
11.10.2036
Danas se sve vratilo u normalu. red zajebancije, red onega lipega viskija šta ga je Miomir donije iz englandije. A već sam skoro zaboravija zajebanciju kad se ove naše kokoši napiju ka tuke. A je ih lipo bilo vidit kako se koturaju po kabinetu... Krešendo je bija kad je okošbokošica išla dobavit "Filozofiju prava" s najviše police biblioteke, kako bi nam dokazala da je država nastala ugovorom svih građana (ka da nas je zanimalo, mi smo samo tili proćirit ispod šosića). Pa je opleušila naglavačke. Stručnjaci kažu da njoj nije ništa, ali da pod neće preživit...

----------------------
10.10.2036
...nema kua, evo nas i na ovi sveti dan jašemo od jutra. Da imam dite sad bi propustija najlišpe trenutke sa njim. Eve, evo i suze u oku... Kurbin sin, šta nam to čini... Eeeee, evala precjedniče, ma nije to o vami, nego jedna mustra mi dvi godine duguje nike pare, a znate kako je...

----------------------
9.10.2036
Iako je subota evo vam se javljam oko pola četri uvečer. Nisam prije stiga. Dok vam ovo pišem iza mene radni kolektiv piva onu našu pismu potlačenih... Ustaaajteee preeezreeniii naaa svijetuuuu.... Sve ori od pisme junaka. Od sada smo i službeno u štrajku... Sviraj gnjurcu precjedniče, nema više rađe...

----------------------
8.10.2036
Dvi riči. Strahovlada. Eno Bože sakriva se od precjednika u prostoriji za čistačice, a Marijan i Dragan biže van kroz prozor. Ka imaju službenog posla. Ženskima se gaće tresu pa su stale kuco ka tuke i postrojile se isprid precjednika. Ja san od kuće donija pljoskicu domaće loze, sija se u zadnji red i sve mi to izgleda nekako smišno...

----------------------
7.10.2036
Jel vam ja ličim na lipicanca. E pa, drugu precjedniku očito ličim, jerbo nam je ima dva dana zajaha na leđa i evo ga još i danas galopira prerijom. Ajde, ja sam baremko dvaput uspija pobić. Ka iša sam na WC, i evo baš... aaaaa zdravo druže precjedniče... je, je, radi se... ma baš sam vas tija pitat jel može u ovi prijedlog zakon ić i ovo drugo... [njiiiihaaaa...]

----------------------
6.10.2036
A ljudi moji šta ću vam poć pričat. Precjednik je popizdija. Evo van drugi dan u nizu ne dižemo glave iz spisa. Nervoza se uvlači u radni kolektiv. Ne znam koliko ćemo ovo moć izdurat. Evo se i Božo drugi počeja trest ka šiba na vitru... a mi smo zapivali onu Tompsonovu...

----------------------
5.10.2036
Moram van priznat da sam se danas naradija. To van je judi moji iskustvo koje želim odma zaboravit.

----------------------
4.10.2036
Pam-pam-pam-pararam pivalo se cilo jutro. Svi vole ponediljkom radit. Malo bi radili pa bi se sa sretnim veseljem uvatili za ručice i ozareni zapivali onu našu. Precjednik je od nekud izvadija nekakvu maramu i poveja je kolo. Ojojkalo i ujujkalo se sve u šesnaest. Tako vam je u nas ponediljkom. Katkad.

----------------------
3.10.2036
Ajme majko muskulfibera. A lipo su mi govorili ljudi da u mojim godinam nije gimnastika niti ekstremni sportovi, a kamoli oni luster od jučer...

----------------------
2.10.2036
Već smo odavno utvrdili da suboton zaista nema smisla radit, pa smo tu politiku protegli i na ovu subotu, uz napomenu da je ovaj puta zakonita ipak nešto radila, a prema ričima dotične, nisam ni ja za bacit...

----------------------
1.10.2036
Danas je u kantini bilo dobrog važola, a kad je tako na poslu nikad nije bilo dosadno. Tako je bilo i danaske (he-he-he)...

----------------------
30.9.2036
E danas su Okošbokošica, Kolinda i Miomir imali konstruktivičnu raspravu o nekakvim Hagu i Merćapima i Medačima, ili tako nešto. Pa su Božu isprdili na suvo kad je reka da mi nikog više nećemo dati u taj neki Hag. A Božo, Božo jesan li ti lipo reka da ne guraš ruku u osinjak...

----------------------
29.9.2036
Danas smo radili ka i jučer... A nije, lažem, poslin smo išli kod Čarlija i gledali komade u minićima i uskim rebama, jerbo se bliži zima i toga više neće biti. Malo nam je bilo neugodno gledat precjednika kako je vata jednu sridnjoškolku po špici, al ne smijemo ga oštro sudit kad se bija napija, a ona ga je izazivala dopičnjakon. Pa i on je samo čovik, iako veliki.

----------------------
28.9.2036
Danas smo radili... a šta ću vas lagat, danas nismo ništa radili...

----------------------
27.9.2036
Ništa, ništa, ništa. Ništa.

----------------------
26.9.2036
Danas nismo radili baš ništa. Nedilja je dan za obitelj. Zato je došlo do jednog malog brižnog obiteljskog monumentalnog zarakijavanja u izvedbi Bože i moje malenkosti u pratnji male obitelji pečenih janjaca u jednoj maloj lipoj obiteljskoj konobi na seoskom turizmu u jednemu malemu lipome obiteljskom kraju... E neću vam reć di... Jerbo bi zakonita mogla pročitat, pa me nać...

----------------------
25.9.2036
zzzzzzzzzzzzzzzzz...... a... štaaa... al je već četri... a e šta ćemo drugo nego ići doma... Aaaa ko nas je i tira subotom na posal...

----------------------
24.9.2036
Danaske sastanak u Sisku koji nikad neće biti Cucak u pola osam. Ti ljudi nisu normalni, ko ugovara te sastanke. Potpisivali smo nike ugovore, rukovali se, marendali, popili, popišali, pozdravili se i išli ća. Kad smo se vraćali nazad, vođa nacije mi je spava na ramenu i zaslinija košulju. Ota košulja ide u hol of fejm, neću je nikad oprat, možda dobijem nike pare za sto godin.

----------------------
23.9.2036
Danas se sjedničilo. Sidija i sluša. Kua sluša. Samo sidija.

----------------------
22.9.2036
Danas je bila nika mađaronska delegacija pa su nam donili suvenira, pa smo lipo ćakulali (iako sam ih ja kua razumija), pa smo poslin išli na radni ručak. I baš mi je bilo nekako milo i toplo oko srca. A unda mi je Marjan reka da sam se to zalija juhon po košulji. Jeben ti moju sriću.

----------------------
21.9.2036
...ačkah grggek čka` adsam ačkah rgar grghčka egeč... !!! ...??? ... (TUC-TUP) ...agreč ekhrem sekča rikčiš argr...!!! ...??? ...(TUP-TUC). Joe to vojađer... vojoađer javi se... reci Joe... a jebate Jadre pokvarija mi se univerzalni prevoditelj ništa nisan razumija oveg Klingonca... Jadre, jebate, šta je reka... Okošbokoš jesil ti razumila...? ...Šuti budalo i poljubi me strasno da mi tijelo zadrhti... Aaaa, ajme skida se... upooomoooć... aaaa, hrk... rrkrh... aaa ko kako di štaaa... ništa, ništa samo sam malo zadrijema... srećimice...

----------------------
20.9.2036
Radna atmosfera nakon ferijalnog izleta, uvik je na vrhuncu, a uz kavu su se pripričavale štorije na koje smo sve načine cilu nedilju bili smantani od koturanja. Jedino je Andrija stalno govorija da mu nešto zuji u ušima i da kao da čuje jeku, pa je u pauzi iša u doktora. Čovik stvarno nije laga, jer smo mu Božo i ja cilo jutro puštali kazetu sa smetnjama i dozivali se: Booožo ožo ožo, dooodaj odaj aj mi i i olo oo ovku uku uu... A onda bi on meni Eeevooo ovo oo, vaaata ata ataj...

----------------------
19.9.2036
Ajme majko. A šta ću van poć pričat. Znate i sami kako je dan poslin. Meni je moj ćaća uvik govorija da nima kajanja poslin jebavanja.

----------------------
18.9.2036
Danas je subota. Precjednik je bija od volje pa nas je sve ukrca u svoj tamić i odveja na Sljeme na grah s kobasicama na Puntjarki. Jer da su tamo najjeftinije (he-he zajeban igrač). Poslin toga smo mi muški pili lozu i igrali poker u čvrge, a ženske su se koturale po Činovničkoj livadi. Poslin smo im se pridružili. Jedino je Andrija iša malo sist i odmorit (A jesan mu mošu opalija - stritfleš na poker aševa). Kasnije toga dana je ekipa iz kola hitne umirala od posljedica precizno usmjerenih eksplozija plinskih bombi i poruka mira od goubova pismonoša, a mi smo se, iako potpuno smućeni i vezani za nosila, cerekali i kesili sve do Traume. Boži, precjedniku i meni je dijagnosticicirano trovanje lozom, a Andriji potres mozga. On je onako zamantan tvrdija da mu je to od rođenja.

----------------------
17.9.2036
Danas smo marendali u jednoj lipoj konobi. Bilo je za prste polizat. Iako nima ribe do morske, danaske su stradavale pastrve, okružene slanim krumpirom i polivene češnjakon i maslinovim ujem s dodatkom kupus i graj salate. Utopljene u bilom stolnom naravno. Poslin smo se nabacivali krempitama, štrudelima od jabuke i sličnim delicijama. A posal? A je, je radilo se... valjda. Pitajte ekipu šta je ostala na sjednici.

----------------------
16.9.2036
Eto ga na, a šta sam van reka. Samo sam lipo sakriven iza veeelikog buketa objasnija okošbokošici da mi je kolega iz pivovare u velikom jadu, da mu je žena pobigla sa švaleron, a njemu ostavila dvoje nejake dičice, i da jadan bidan ne zna di će sa sobom, i da sam ga sluša i bumbio, i da je moja greška šta nimam mire, i da mi ža ka pasu, i oćeli mi ikako oprostit... poslin toga su ženskinje išle u banj napudrat nosiće i kad su se vratili berlinski zid je bija srušen, a hladnoratovsko doba okončano. Zagrili smo se ka u Opri (a jesan mađioničar od pulitike)...

----------------------
15.9.2036
Brate mili, pa šta šta sam Okošbokoš nogom u guzicu. Jel to razlog da se u civiliziranom svitu prikinu svi diplomatski odnosi... Aj, ko će pričat sa mnom, može pit samnom iz demeeejaaaneee, domaći Baaabiiić, a ima i pršutaaa (a brate mili je lako s muškin uspostaviti prijašnje stanje, sutra ćemo poradit na ženama).

----------------------
14.9.2036
Danas se radilo sve u šesnaest. Ja posebno. Jučer sam zajeba šta sam iša pit onu lozu prije posla. A šta ću, nazva me kolega šta radi u pivovari da ima ljubavnih problema. A oni u pivovari rade od pola sedam i uvik prije posla idu po žestokom (a neće valjda po pivi, nju piju cili dan). Tako sam ja njega sluša i pija, koji zajeb, nadam se da nisam ništa grubo reka kolegama... Saznat ću sutra jer danas ne pričaju sa menom...

----------------------
13.9.2036
Hik... pederi... pizdice... šta je, štaaa jeee... šta me gledate... da, da vami govorin... Marš svi van... Bište kući da vas nisam ovod vidijo... Aj ća, iš... I ti okošbokoš iš, iš... Ovod sam ja kapo di makinja...
(nekoliko sati kasnije)
Ame mako...

----------------------
12.9.2036
Zatvoreno poradi svete nedilje (danas sam iša na derbi. Ajme majko bruke...).

----------------------
11.9.2036
Zatvoreno poradi zajebancije prema vlastitom nahođenju.

----------------------
10.9.2036
Aaaa danas se dobro radilo. Precjednik je radio bazu da zapovida. A mi smo radili magarad od sebe. Pa ko je ispa najblesastiji, taj je ima slobodno iza pauze uz nagradni ručak. Mogu vam reć da precjednik ima ukusa i državničke vidovitosti. Zna je on da na petak ne ide meso. Hobotnica na salatu, pa par vrsti manistre (zelena sa škampin i kozican, mmmm...) i crni rižoto, pa lignje sa kumpirom ispod peke. I Andrija (ka uvjerljivo prvi) i ja i Jadranka (ka ugodno iznenađenje na trećem mistu) i predcjednik (ka gazda o kompozicijuna) smo prste lizali. Poslin je i pisma potekla. E jesmo se dobro ismijali kad je Božo nazva da je šest sati pa da smidu li oni sad doma... A šta ćeš Božo, radi kad nisi dovoljno blesast...

----------------------
9.9.2036
E danas vam je Božu2 uvatilo da hrče. Ko mu je kriv kad spava naslonjen na ormar. Ne zna on to taktički odigrat. Triba stavit par spisa isprid sebe, naslonit čelo na stol (ka tražiš olovku po podu). A bilo ga je smišno gledat, da druže precjedniče nisam ja kriv šta okošbokš može laprdat četri ure... E nisi, vidiš kako Božo1 može slušat... Božo, Booožooo jesili više digao tu kemijsku od jutros... Aaa, štaaa, moliiin... a jesan druže precjedniče, taman san ju naša... (Božo je moja škola).

----------------------
8.9.2036
Ajme majko... Jesan se uvalija... Precjednik je vidija da je na razglednici štembilj od Zagreba, a ne od Krapinskih... Ajme majko, šta mi je sve reka... Tako san vam ja lipi moji danas jopet na položaju... U zadnjim redovima, zna se (he-he-he)...

----------------------
7.9.2036
E lipi moji, pišen van ovo polako, jer mi se ne da brzo pisat. Mene su van lipi moji dragi poslali u teplice, da se rekabilitiram. Dok sam ovdi jadan i bidan sam i usamljen, opkoljen bezbrojnim tetama doktorican, samo sam vam u pauzi od dvi masaže tija pružit roge, marvo moja draga nadničarska. E pa evo van ih... bee-bee... (he-he-he)

----------------------
6.9.2036
Dobro jutro radni narode. Drago mi vas je vidit orne za posal. Samo sam se doša javit, idem nešto u doktura. Probija me na leđima na c6-c7. Ajme, ja tu svama zadivanio, a ukraj..., ovaj doktorica, khhhm..., čeka na terapiji.

----------------------
5.9.2036
Nedilja je. A šta ću vam poć pričat. Nerad:rad - 6:0. U poluvremenu.

----------------------
4.9.2036
I suza suzu goni. Jebate ovdi se više ne da radit. Svi su po nekim sastanicima, a od ovih ča su ovdi nikakve koristi. S jedne strane Jadranka reve li ga reve, s druge ona trojica potpuno iskopčani iz zbiljskog svijeta, a ukopčani na oni vitrinruralni (il tako nešto). Jedino precjednik oće bumbit sa menom. I ne da oće nego i može (cilu mi je demejanu danas isprašija).

----------------------
3.9.2036
I reve li ga reve ka rodna godina. Da ju je pogodilo. Ma šta, cigla, kamen, limenka... Nije nego zvižduci. Jebate kakvi zvižduci. Na trgu. Kad je tila dvi tri tople bacit gladnom puku o našin rukometašin. Eee Jadre kad se guraš i di triba i di ne triba... Ivan, Marjan i Božo je nisu ni čuli. Stoje ka hipnotizirani iza monitora i ni riči (a jebate ovo je raspad sistema).

----------------------
2.9.2036
Ovo je poprimilo razmjere epidemije. Navukli su se i Ivan i Marjan i Božo. nakon što sam im pokaza stranicu s vicevima. Sakrili se iza monitora i cerekali cili dan. Svaki u svom svitu. Precjednik je dobija mlade dok je izglasa nike prijedloge zakona. Ženske nisu ništa kontale, samo udri po svom.

----------------------
1.9.2036
Jebate ovi intranet je ludilo. Nisam se cili dan skida. Precjednik je popizdija. Tija me izbacit, ali bi mu onda falija kvorum (he-he-he).

----------------------
31.8.2036
Ništa posebno se danas nije radilo. Ma jeste li znali da je izmišljen nekaki intronet. To vam je ka novine na kompjuteru. Pokaza mi Drago, naš mali dragan. Jebate di je ta teknika otišla.

----------------------
30.8.2036
Danas ne vidim na desno oko. Pala šljiva pa baš uoko. Precjednik je teška srca ovemu velikemu radniku i ratniku da slobodno, pa sam u Šiminoj konobi čeka da završe posal. Navodno je precjednik poslin doša, ali ja to nisam dočeka (iznenadija me Šime sa svojom domaćom lozom).

----------------------
29.8.2036
U nedilju sam se ka i sav ostali pošteni katolički svit odmara. Cili dan. U Zelini. Na roštilju. Božo i ja smo se nabumbili pa smo legli ispod šljive i čekali da nam padnu u usta.

----------------------
28.8.2036
Jutros je precjednik donija brdo spisa pa smo radili cili dan, do kasno u noć. Ja sam prednjačio. Kako god bi riješija neki spis, doša bi drugi. U pauzama sam se sastaja sa nikim delegacijama. Češkim, zimbabveanskim, tunguškim. I pričali smo na njihove jezike, iako ih nikad nisam naučio. E tu mi je sve postalo sumnjivo pa sam se uštipnija. Fala gnjurcu, sve je to bija samo san, noćna mora. Probudija sam se u znoju i nisam se tija tuširat nego sam taki znojan obuka jučašnje odijelo i otiša pravo na posal. A tamo iz principa nisam radija ništa cili dan. Oni će mene u subotu zvat da radim, sram ih bilo, da ih bilo i nebilo....

----------------------
27.8.2036
Danas je južina. A kad je južina u nas je uvik zajebancija. Da se ne radi, ne radi se. Ali Božo2 i Kolinda imaju napadaje interesantnosti. Pa onda ovi počne revat, a ona na to počne pivat neku ariju iz Alimekbil... Pa Jadranka počne plakat da šta njoj sve to triba, pa je Miomir tješi da je on to već sve proša i da će sve bit u redu. A onda Božo i ja iz protesta zabumbimo iz demejane ispod stola. Pa precjednik ispod oka migne da doturimo do njega, jerbo će inače popizdit zapravo. Pa unda oni plaču, a mi se smijemo... Maaa sve je ka u pravom životu...

----------------------
26.8.2036
Ništa bitno, nit smo radili, nit smo se zafrkavali (a brate mili dosade).

----------------------
25.8.2036
Ajde fala gnjurcu maknili onaj aparat za napuvavanje promila sa ulaza. Borislav je prošverca demejanu crnega, da su mu dali vlaji iz četvrte bojne. Jebate bolje nego LSD. Letija sam po kabinetu. Ja i precjednik. Precjednik je poslin reka da mu se čini da je u Vladi zavladala neka atmosfera nerada i da se svi ugledaju u mene, nakon čega mu je Jadranka rekla da ne pizdi jer da ga je vidila kako u WC-u sa mnom poteže iz demejane, i da kakvi smo mi to ljudi kad nećemo podilit s drugima. Pa smo mi to podilili, a nakon toga je u Vladi bila radna efikasnost ka u Borgu... A reka sam van ja da je rizistens fjutajl...

----------------------
24.8.2036
Jutro je proteklo u blagom drijemežu. Konačno je sve bilo po starom. Onih par što im se da radit su nešto pričali, precjednik se nezainteresirano češkao ispod uha, a mi smo glumili ka da ono na ekranu ne gledamo tetris, nego treći prijedlog izmjena amandmana na drugo čitanje prijedloga zakona, i svako malo radili grimase koje su trebale odavat začuđenost bistrinom uma koji bi taj tren dijelio s nama svoje naplavine... Sve u svemu dan je proteka pjesnički...

----------------------
23.8.2036
... Joe, Joeeee, budi se. Aaaaa da šta di kako ko zašto komu čemu... Jebate šta mi je to po faci... brijaća krema... Jebentimišamalega... Aaa Božo, jedan, jedan smo (zaspaćeš i ti opet). Druže precjedniče ja bi da se okošbokošici zabrani ovod pričat, jerbo širi negativnu atmosferu apatije i besperspektivnosti među ljude... Tko je za.. svi... prijedlog se usvaja... (jebate nije me niko u životu toliko izljubija i izčestita).

----------------------
22.8.2036
A je me Božo danas zajeba... Nazva me da je izletija... Da di si izletija, jesi dobro... Jeeee, majmun brezobrazni iša na izlet na Mrežnicu, a ja kod kuće kopat kumpir. Na svetu nedilju. Sramota.

----------------------
21.8.2036
Danaske smo slobodni. A boli glavuša... Ono jučer je gadno ispalo. Tihi protest uz kratku lozu je prerasta u miting s velikom pivom, miting se pretvorija u prosvjede uz šateve tekile, a prosvjedi u razuzdanu masu koja se nabacivala pršuton priko stola Šimine konobe. Na kojem su plesale ženske uz novokomponovani hit nekog guslara (Špijuni su među nama...). Marjan je u tom slavlju reka okošbokošici da ne da neće provodit njene zakone, nego da ih... hik... sad ide kršit, na što smo se svi mi solidarno potrpali u minibus i išli vozat po gradu. Pa smo se izmjenjivali za volanom i igrali hrvatske lutrije koga će ćapat paličar. He he he, Pere od sinoć ne smije vozit ni traktor, dok mu Marjan ne sredi dozvolu... (a jesan mu se smija prije nego se onesvistija, da družeee... hik... palični organ, samo čovik i po može imat jedan i po)...

----------------------
20.8.2036
Uuustaaaajteeee prezreeeniii na svijeeeetuuu... zaorilo se iz našeg maleg kabineta... Ono đubre od precjednika uveja alkotest na ulazu... Nije precjednik dalekosežno prigleda tu odluku, jer kako ćemo mi izdržat kad Andrija zaore o bolnicama, o stanju u društvu... Ja mu neću dat svoj bićerin... Zbog te neugodne i nepopularne geste, precjednik je danas u Vladu imao kvorum od dvajest kila bresaka podjeljenih u deset kesica, i tri kašete Grijota, a mi svi ostali smo išli na lozu kod Šime.

----------------------
19.8.2036
Božo... Božo, budi se... Jebate zaspa je... Druže precjedniče Božo je zaspa... Je, je i ja kažem da je okošbokoš dosadna... Aaaa šta ćemo s njim... Imam ja malo kaladonta... Šta kažete. Pjenu za brijanje na dlan, pa počešat po uhu... He he precjedniče pravi ste političar... Špljaaas, zaaamrrrrlj, aaaaaaaa... jebavanpas... davamjeb... Ajde Božo šta se ljutiš, ajmo na marendu... Ko tije kriv šta si zaspa... Šta kažeš, šta je pričala... Ka da sam je sluša...

----------------------
18.8.2036
Asti marte... uletija precjednik ka lud, da mu je ona okošbokoš sve izlajala, i da kako smo mogli bacit trešete bez njega. A jesam se bija usra, zajebant mali, pripa me ka sivog... Mislija sam da će spomenit onu rič šta počimlje sa R... ma ne želim je niti reći, a kamoli upotrijebit u rečenici... (Idem ja ća kući dok se ne predomisle).

----------------------
17.8.2036
Eto ti ga na. Faza prilagodbe traje. Nema precjednika, a poznato je da kada mačke nema, da miši kolo vode. Rad ka apstraktna kategorija nije uvatila dublje korjene u ovi establišment. Fala gnjurcu. Žene su se nešto pravile da pišu, a mi se nismo niti toliko tili potrudit (A Miomire, Miomire, crni sine jesan li ti stoput reka da vlaji ne znaju igrat na trešete... opet ću se nalit na tvoj račun).

----------------------
16.8.2036.
Alo. Aaallloooo... Khhmm... Testing, testing... jen-dva... jedan i jedan... nisu dva nego jedanaest... He he he... Aaaa Božo (drugi) iruda ti kad ste stavili ove nove mikrokrofne i zvučknike... A brate mili pola nas je dalmatinaca, mi se dobro čujemo i brez tega. Oćemo`l danas štogod radit. Nećemo... Ajde, pošteno... Oš platiš gemišt kod Čarlija. Štaaa. Skupo. Ajde onda u Korčule... Ja ću platit drugu...

----------------------
1.8.2036. - 15.8.2036.
TU-TU, TU-TU... Dobili ste telefonsku sekretaricu, Joa trenutno nema, a i da ga ima ne bi se javio, jer nije takav tip... ako imate kakvu poruku molimo Vas zadržite je za sebe nakon zvučnog signala... BIIIPPP...

----------------------
31.7.2036.
Ovo sam već jednom reka i prigriza jezik, al ću ponovit, Od danas sam na godišnjem pa me i službeno boli ona stvar za išta što se događa u Vladi (spremam štramac i dicu, pa na more...). Ako vas stvarno zanima šta ima u Vladi (iako čisto sumnjam) kliknite ovdje. Ajd, zdravi bili... 0. :-)))))))))


----------------------
30.7.2036.
Evo vidi, čovik se zamisli na sekundu i proleti tjedan. A moga sam i mislit, da će padat kiša kad idem na godišnji. Pustija me precjednik ranije (ka da će mi koristit...). 1.

----------------------
29.7.2036.
Božo drugi i ja smo se sakrili iza spisa, utiho bacili na trešete i bumbili crnog domaćeg (iman ja bocu uvik ispod stola). Nisu nas skontali, iako im je bilo čudno šta idemo svakih pet minuta na WC pišat i šta se cerekamo na svaki Vesnin prijedlog amandmana ne treću izmjenu zakona (ili tako nešto...). 2.

----------------------
28.7.2036.
Danas smo štrajkali. Glađu. Prisilno. Precjednik je reka da svi stojimo kuco i da nigdi ne idemo dok ne pregledamo nike zakone. A brate mili ko će radit u takvoj naelektriciziciranoj atmosferi. Prvi incidenti su počeli oko devetipo, a eskaliralo je u po bota, kad su se Kolinda i Vesna Makazice-Okošbokoš- prdnekokoš pomlatile oko ostataka jučerašnje dorine... E tu je precjednik pokaza kvalitete velikog vođe i sve nas odveja na ćevape kod Krasnićija. 3.

----------------------
27.7.2036.
E sad kad sam osta u Zagrebu, neću ni ić na godišnji ovaj tjedan, nego idući. Svatili su oni da je meni dopizdilo ništa ne radit na poslu, da bi ja tija ništa ne raditi i u slobodno vrime, kod kuće, sa svojima..., pa su se svi sa mnom solidarizirali. Tako smo ti mi čoporativno ništa neradili cili dan. A mora sam in se zafalit giricama i demejanom crnog domaćeg. Ne može takva gesta proć bez pisme (a pivalo se sve u sedamnaest). 4.

----------------------
26.7.2036.
Danas debela `ladovina. Ajde, ono jučer je ipak dobro prošlo. Znaju oni da je ne volim radit, zvali me samo radi kvoruma... Poslin je precjednik vodija na pivu u Pub (ka, da hebo pivu koja ne dođe trijest kuna). Svaka mu dala... 5.

----------------------
25.7.2036.
´bem ti vaki poso. Ovi me zvali da imamo izvanrednu sjednicu, da moram doć (ka da ću išta radit, kad dođem), pa da na godišnji idem od sutra. Ne mo´š virovat (da inače ikad išta radim, e danas ne bi iz protesta).

----------------------
24.7.2036.
Od danas sam na godišnjem pa me i službeno boli ona stvar za išta što se događa u Vladi (spremam štramac i dicu, pa na more...).

----------------------
23.7.2036.
Krenem ja ujutro na posa kad nešto puca, dođem ja pred Vladu kad nešto puca, ođem unutra kad ono puca mi k...c i za Vladu i za posal i za dnevni red, ode ja sutra na godišnji... (nervoza lagano splašnjava).

----------------------
22.7.2036.
Možda su oni nešto i radili, al ja od nervoze i iščekivanja nisam moga ništa... osim na WC-u, tu sam imao par carskih izvedbi (izvini čistačice Milka, eksplodiralo...)

----------------------
21.7.2036.
Ništa (a brate mili ko je vidija radit tri dana u nizu).

----------------------
20.7.2036.
Danas se polemiziralo sve u šesnaest. Bla, bla ovi zakon... bla, bla oni zakon... bla, bla Bechtel... bla, bla bla razvoj... bla, bla napredak... (ma ne mogu oni toliko pričat koliko ja mogu neslušat)

----------------------
19.7.2036.
Vratili se u Zagreb. Pita sam Vesnu da ima li za posudit 2 keke eura, da moram adaptirat stan, a ona da je platila za nekog novinara 12600 kn, pa da stvarno nema (tribat će i ona mene jednom...)

----------------------
18.7.2036.
Ništa (vidi pod 11.7.2036.).

----------------------
17.7.2036.
Išli na superkup. Pobijedija je bolji. Poslin smo se mi do jutra pobijeđivali kod Mate u konobi. Svi smo pobijedili. Bija je ovo dan mnogih pobjeda.

----------------------
16.7.2036.
Danas se sastančilo. Svak sa nekim, ja sa nikim. Precjedniku doša kolega iz Albanije. Poslin radnog sastanka smo svi išli na krempite u Vinceka (mmmm...).

----------------------
15.7.2036.
Ništa bitno.

----------------------
14.7.2036.
Danas ne radimo. Danas je u Vladi fešta. Miomir doša iz Amerike i donija puno lipih stvari. Suvenira, malbora iz djutića... Ja sam jamio majicu na špaline za moju zakonitu i mokasinke za mene. After that we drunk Scootch (malted in 1893 - first klass)...yes... Poslin je bila totalna zajebancija, žene su nešto pivale na karaoke, a mi smo bili žiri (Jebate, nisam zna da Kolinda ima takvu glasinu).

----------------------
13.7.2036.
Taman smo mislili počet radit kad je doša neki Jure, da nam svima majku... da se njegov sin nije upisa na ekonomiju, jer ovi nije ima za dat 5 tisuća eura... da kakva smo mi to bagra, da je ovo država lopova... Čoviće zgadilo nam se radit od takvih kleveta (nije 5 tisuća, nego 3 - i meni dite ide na ekonomiju), pa smo išli ća, kud koji mili moji. Ja na škropec u "Čarlija".

----------------------
12.7.2036.
Danas je u Vladi bilo govora o trošarinama na cigarete i automobile... (Harač rajo, harač.). Nisam vele sluša, niti pušim, niti imam para za auto.

----------------------
11.7.2036.
Vlado se danas s blaženim smješkom probudija (malo i bazdi po alkoholu). Nije pitanje šta je danas u Vladi, nego šta je sinoć bilo u susjedi Smilji (četiri zvjezdice za izvedbu, kaže Vlado, bilo bi pet, ali ka da kod onog s lusterom doskok nije bija baš dobar).

U onoj drugoj Vladi ništa. (vidi pod 4.7.2036.)

----------------------
10.7.2036.
Ništa, jedino je precjednik nešto otvara..., vodi neke štatijaznam seminare... štatijaznam nisam baš pratija (nedaju jadnom čoviku ni da se vikendom odmori).

----------------------
9.7.2036.
Dvi riči - rebalans proračuna (čitaj: borbe pijetlova). A ja mislija da se svađaju koga je red ručak platit (malo sam kasnija - mora sam nekom čoviku odnit 3 tisuće eura, ne pitajte ništa). Na kraju su se najviše smiješkali Božo, Jadranka i Andrija. Božo platija ručak (ka da je on dobio najviše para, pa da je red da on plati).

----------------------
8.7.2036.
Nešto radili do po bota, a onda je Božo donija pršuta, a kad Božo donese pršuta gube se svi obziri (isto je bilo grubo gledati Jadranku kako priskače priko stola). Poslije smo se zarakijali u "Drageca".

----------------------
7.7.2036.
Ništa (a i bolje je, ka da bi išta pametno napravili).

----------------------
6.7.2036.
Precjednik je nešto govorija. Brate mili ubij me, ako sam ga ja sluša. A i da sam da sluša k...c bi ga razumija. P.S. Novi rekord na tetrisu 102.364 (Božo pojedi se).

----------------------
5.7.2036.
Nešto su taman počeli radit, a onda je Linić doša da je i on prije bio u Vladi i on ima pravo tu bit, i ka da li oni znaju ko je on, pa je nasta skandal, koji je smiren tek na ručku u Saborskoj kantini. Precjednik je naravno platija - 16,30 kn (s desertom i dvi litre đakovačkog rizlinga iz butelje). Ženske su pile sok.

----------------------
4.7.2036.
Ništa (a, brate, nedilja je, grijeh je radit)

----------------------
3.7.2036.
Opet ništa (da im se dalo radit išli bi u zidare, a ne u političare).

----------------------
2.7.2036.
Ništa. Brate boli glava od onog Antinog drniškog vina (Kud su išli onu zadnju litru pit).

----------------------
1.7.2036.
Ništa. Svi otvaraju autoceste. Poslin idu kod Ante na janjetinu.

----------------------
30.6.2036.
Danas je u Vladi:
Čokolino od doručka
dvije kruške
pečena janjetina s prilozima i tri litre gemišta
(danas je Vlado bija na partijskom sastanku)
E Vlado, Vlado mogla bi sutra bolit glava.

U onoj drugoj Vladi naravno ništa (bilo je vruće za popizdit, a erkondišn nije radio).

----------------------
29.6.2036.
Danas u Vladi:
Bla, bla, bla, Portugal, bla, bla, bla, Europska zajednica, bla, bla, bla, turistička sezona, bla, bla, bla, Dalmatina, bla, bla, bla...

KOPITOM U GLAVU

26.06.2005., nedjelja

Zašto smo takvi kakvi smo...

Nedavno je u Institutu za istraživanje društvenih odnosa koji se ne nalazi nigdje, jer sam ga upravo izmislio, objavljen sjajan znanstveni rad o genezi muško-ženskih odnosa. Iako pomalo kontraverzan ovaj rad je požnjeo sjajne kritike među muškim znanstvenicima. Žene nismo ni pitali za mišljenje, jer nam je život mio. Podaci za ovaj znanstveni rad dobiveni su na temelju velike ankete u kojoj je četrdesettri tisuće dvjestošezdesetčetiri ispitanika svih dobnih i inih skupina trebalo odgovoriti na dvadesetak opsežnih pitanja. Mislim, trebalo je, ali nije. Budući nismo imali niti volje niti financijskih mogućnosti za tako zahtjevan zadatak, sve podatke smo izmislili te smo namjestili rezultate tako da u potpunosti potvrđuju naše teorije.

Polazna točka našeg istraživanja je okolnost da u velikim društvima koja se znaju okupiti na raznim rođendanima, kućnim zabavama, roštiljima i inim okupljanjim većeg broja krvno ili prijateljski povezanih nuklearnih obitelji, neformalnih parova i sličnih zatvora za prave muškarce, ti pravi mužjaci uvijek vode glavnu riječ i uvijek se puno bolje zabave od ženki. Također je uočeno da vrlo često dolazi do očite podjele društva na način da muške jedinke pobjegnu od ženskih i razviju zabavnu konverzaciju, dok žene ostanu sjediti za stolom ili na dekama, dosađujući se i bijesno pogledavajući prema svojim junačinama.

Uočivši ovaj fenomen zapitali smo se zašto je to tako, i odakle takve razlike u korist muškaraca. Radi li se o slučajnosti ili o posljedici evolucije i podijele radnih zadataka u povijesti. A svi znate da se ništa slučajno ne događa.

Površno, a kako bi drugačije priučeni i nestručni lažni znanstvenici to učinili, naša ekipa je tijekom prijenosa nogometne utakmice, uz hektolitre pive, proučila odnose među spolovima u raznim civilizacijama. Naglašavamo da postoje mnogi izuzeci od naše teorije, ali ovdje nema dovoljno prostora da ih sve navedem, a i ne idu u korist muškarcima, pa nema potrebe puniti ženske glave podacima koji nama muškima mogu štetiti u budućnosti. Ukratko, utvrđeno je da su muškarci od pamtivijeka bili nekakvi lovci ili ratnici, budući je njihov osnovni društveni zadatak bio da donesu jelo na stol i pritom se dobro zabave. Zbog toga su često izbivali iz kuće, sela, plemena te su se u tom razdoblju punili adrenalinom, loveći, pljačkajući ili umlaćujući nekog lolu iz susjednog plemena, slabo se prali te nezasitno lokali, bančili i silovali lokalne konobarice u predasima od osnovne djelatnosti.

Za to vrijeme žene su bile prisiljene održavati red i disciplinu u selu. Tako su uspostavile hijerarhiju i pravi matrijarhat. Žene su obavljale sve važne poslove od porađanja do pripreme mrtvaca, brinule se o društvenim odnosima, uzgoju djece, a posebno muškića nasljednika i općenito bile pravi vladari iz sjene. Usavršile su sistem spletkarenja i to putem one svoje slatke stvari odnosno jakog utjecaja na moćne alfa muškarce koji su, ne zaboravite, jednom bili djeca odgajana od tih istih žena. No, iako su žene te kojima je dana prava moć i odgovornost, život im baš i nije idiličan. Priroda se grubo našalila s njima.

Prvo, ta odgovornost im pravi preveliki pritisak na mozak. Uz to treba uzeti u obzir da je među ženama bila velika konkurencija i da su u takvom okružju svađe i razmirice bile normalna stvar. Takve razmirice su muškarci kroz povijest vrlo jednostavno rješavali, uzmu mačeve ili pištolje, pograbe se i tko preživi taj je očito bio u pravu. No žene svoje svađe nisu mogle iznijeti na otvoreno, pa su morale svoje razmirice rješavati naokoli kole. Tako bi žena koja se htjela osvetiti drugoj ženi i time ujedno učvrstiti svoj položaj u hijerarhiji morala posijati zlobne glasine o svojoj protivnici, ili bi morala iznaći nekakav način da dođe u priliku da kuju otruje, ili bi morala zavesti nekog muškarca i smotat mu mozak tako da ovaj ubije muža njene protivnice, te tu gaduru i njezino petnaestoro kopiladi proda u roblje. A to je morate priznati prilično zajeban posao.

Drugo, sad pokušajte zamisliti ovu situaciju u kontekstu svakomjesečnog PMS-a i višemjesečne nejebice, jer je njen mužjak baš sad morao pokoriti kontinent. Hormoni su divljali, a one si kopale oči gore nego pirane. Tamo je bilo opasnije nego u bilo kakvoj bitci u nekakvim Afrikama ili zabitima Sibira.

I sad, naša umorna junačina se vraća u selo i žena sva napaljena trčkara oko njega i služi ga, dvori, njeguje, miluje, a njen joj lola priča sve te divne romantične priče o gradu ljubavi Parizu, ili vječnom gradu Rimu, koje je baš netom srušio u pljačkaškom pohodu. Ta idila kratko traje. Žena dobije svoje, mužjak dobije svoje, i šta sad. Njega baš ne zanima previše da li je susjeda njegovoj dragoj suprugi rekla da je glupača ili loša kuharica ili je bacala vodu iz kahlice u njihovo dvorište. Također se pokaže da je veličanstveni borac nesposoban za ikakav kućni posao osim ispijanja pive ispred televizije, kamina, ili štatijaznam u šta se gledalo prije tisuću godina. I opa, ode on u krčmu među svoje jarane na karte i čašicu razgovora, ode se junačina hvaliti o svojim uspjesima i smišljati nove pohode. A ženo ti čuvaj djecu i nemoj da večera zakasni, jel bi moglo perje letit.

Ima tu još gro detalja, ali da ne duljim mislim da ste stekli sliku povijesne razlike u načinu života prosječnog muškarca i prosječne žene.

I sad treba sve ovo staviti u kontekst formalne večere, roštiljade i sličnih događaja. Prvo svi zajedno sjede, a muškarci počnu o svojim podvizima i šaljivim zgodama. Žene u pravilu šute, jer nikog ne zanima što su one danas sredile cijelu kuću i okućnicu, pet puta mijenjale pelene najmlađem djetetu i svađale se cijeli dan s najstarijim koji je u pubertetu, napravile ručak, a uz sve to stigle kupit krasni kompletić u Benetonu, vidi vidi šta je sladak, popeglat odjelo svojoj diki, sredit se i našminkat. Kako atmosfera raste zanimljive priče zamijenju je zajebancija i podjebavanje, u kojima muški opet imaju glavnu riječ, jer se žene moraju suzdržavati. Kad bi one počele pričati šta znaju i šta misle o drugima za pet minuta bi se svi počupali i poklali namrtvo. Iscrpljivanje većine zajedničkih i zanimljivih tema završava s pričanjem crnih i neslanih viceva i nepovezanih doskočica od strane najpijanijih osoba, naravno opet muškaraca.

Kad nastane muk žene si više ne mogu pomoći i počnu o receptima ili djeci, a naš junačina posivi, pozeleni, poljubičasti i kurtoazno se ispriča da mora na WC. Pri tome on zaista ne laže jer je šest pivi i eksanje jegera prilikom zdravice učinilo svoje. Njemu se pridruži i kum, jer ga treba nešto zbog posla. Po povratku s WC-a njih dva se ne vraćaju za stol, nego zasjednu na kauč ili neko sjenovito mjesto u zapećku vrta i nastave priču. Tako jedan po jedan muškarac napušta bojišnicu tj. stol i dotad homogena grupa se razdvaja u istospolne grupe. Žene na kraju popizde, jer su trijezne i pričaju o površnim glupostima, a dečki umiru od smijeha par metara dalje pričajući od svemu šta im padne na pijanu pamet, i uopće ne primijećuju bijesne poglede njihovih voljenih. Dapače, svako malo im šeretski namignu, uvjereni da će večeras biti kakvog kvalitetnog seksa. Poneseni dobrim raspoloženjem zaborave da, kad bi im žena i dala ono svoje najslađe, a nema šanse, oni bi i onako zahrkali čim bi dotaknuli krevet.

O da, jasno je da se mi muški dobro zabavimo na svakoj zabavi u svim uvjetima. Da nas bace gole na Antarktiku svejedno bi nam srca zagrijalo sjećanje na Šukerov gol Dancima kad je lobao i na guzicu srušio Šmajhela ili kad je zarolao švapskog golmana ili kad je protiv Iraca štopao zdravomarijo nabac od osamdeset metara i zabio u zadnjoj minuti utakmice za odlazak na Evropsko prvenstvo, ili Pršin gol Janezima s igračem manje, kojim smo se kvalificirali na Svjetsko prvenstvo.

Nema tu nikakve slučajnosti. Sve navedeno jasno dokazuje da je muškarcima, barem većini, mozak tako prazan da ih zabavlja apsolutno sve šta rade, dok su žene kroz cijeli život na rubu pucanja po šavovima od moždane aktivnosti, i da bi im samo dan u mozgu muškarca bio ko višemjesečni odmor u hotelu s pet zvjezdica negdje na nekom dalekom otočiću u Karibima.

Ovo također dokazuje da Bog ima sjajan smisao za humor.

Barem iz perspektive prosječnog muškarca.

- 12:56 - Nabaci nešto svoje (22) - Odnesi doma - #

20.06.2005., ponedjeljak

Dosta zajebancije...

Dosta kukanja i naricanja
Dosta je tuge, čemera i jada
Bura ruši kamione na Maslenici
Što znači da je Južina otpjevala svoje
Juriš drugovi na barikade
Srušimo Bastilju
dok je slaba i nemoćna
Potjerajmo južinu u Maroko ili Tunis
Pa nek se oni tamo tuku, svađaju i samoubijaju.
Pošaljimo depresije zajedno sa lastama
u dalek južni kraj
Nek odjebe ničim-izazavana-agresivnost u Indokinu ili na Bliski istok, pa nek tamo diže ustanke i baca bombe
Iš, iš...

Proljeće je proletjelo
stiže doba anticiklona
Ljeto je u gradu
Nemoj da koga uvatim da gleda televiziju
ili lupketa po teti tipkovnici
Dosta je meni vaše malodušnosti
Dosta je sjedenja po kući i naricanja
Politiku neću u svoju butigu
Oću ciku, graju i radosni smjeh djece
oću pjesmu i spontano narodno veselje
Veseli žamor i poskakivanje u mjestu
Nek nam humpa-cumpa Bulić svira
Hop, hop na noge lagane
cupkaj, cupkaj
igraj, igraj
diži noge sve do neba jooooooj...
Samo nek je živo
Ajmo na ulice, u parkove
Ajmo u prirodu, na more...
Pa šta šta nemate para
cipelcug drugovi
autostop

Vatajte se za ruke i marš u kolo
il će bit razbijenih glava i krvavih noseva
Uvodim strahovladu dobre volje i razumijevanja
Vršim padobranski desant pozitivne energije
na ekipu psihički zakočenih jedinki
zatvorenih u neuroze i psihoze
a to ste vi – dragi moji
Šaljem pozitivne misli i dok ovo čitate ne možete se oduprijeti navali dobre volje
Već vidim kako vam se nabiru usne i stidljivi smiješak proviruje ispod brkova
nezadrživo probija tamne oblake
Škaklje vas u prsima
i trnci vam prolaze kroz tijelo
od mozga prema prstima i nazad
Preplavljuje vas plimni val
Ma šta val, Tsunami dobrog raspoloženja

Kuhajte to raspoloženje petnaestak minuta na laganoj vatri i lagano začinite...

...sad ste spremni za velepozitivu...

...ustanite iz fotelje, utrčite bosi u šarenu cvjetnu livadu i igrajte lovice s leptirima i srodnim insektima samo pazite da ne stanete na bumbara, jer znaju biti mrzovoljni kad ih se probudi
Skočite salto u more, ali samo ako ste mlađi od dvajest godina
Trkajte se s morskim psima ili piranama
Popnite se na obližnje stablo, zapalite baklju i vičite na sav glas, a zatim se otrgnite iz luđačke košulje i svom snagom potrčite daleko od dežurne terenske ekipe iz Vrapča
Podragajte susjedovog pitbula i šeretski ga lupkajte po njušci ili navlačite za uši
Potaracajte svojim novim džipom maćuhice na livadi ispred HNK-a, noseći široki osmjeh ispod skupih sunčanih naočala
Skačite po krovovima i crtajte šarenim bojama po zidovima vašeg grada
samo pazite da vas ne uvate organi reda

Širite pozitivne vibracije na svaki način koji smatrate podesnim
Ne možete pogriješit kad ste tako dobre volje
Osjećajte
Djelujte

Živite...

:D


p.s (džo`z log saplemental stardejt 2162005)
eeeeee... odo ja na more...
živio drug dugi vikend...
živio drug stari godišnji...
živila cika, radost i veselje...
živili mi...
i vi...
skupa s nama...

- 13:14 - Nabaci nešto svoje (16) - Odnesi doma - #

12.06.2005., nedjelja

NE poV eZa No

Mislim dakle postojim
Jučer sam isto mislio
Na par sekundi
Hm
Bilo je baš tako
Kratko i beznačajno
Moj mozak jednostavno nije navikao na rad
Rekla bi zakonita
Da mi je tvoj mozak bar na dan
samo da se malo odmorim
A ja bih promrmljao
Fak ju
ili nešto slično
Potočić je bistar
iako je plitak
A dubina se ne zove imenom mojim
A i čemu sav taj trud nizašto
Rekli bi istočni susjedi
Budzašto
Kreneš prema nečemu
i ne siliš
jer će biti kako bude
a ne kako ti želiš da bude
Višak misli je uteg
od sto kila
na skočimišu
A to je previše
za tako malog sisavca
Osim ako se želi isticati
među jedinkama iste vrste
Još jedno Herostratovo dijete
Herostrat - to je onaj tip šta mu se nije dalo 15 godina vježbat nešto u čemu je bio talentiran pa eventualno uz malo sreće ostat zabilježen u povijesti, nego je rađe zapalio jedno od sedam svjetskih čuda i odma postao poznat

Čedo doba egzibicionista
Još jedan Big brader milijunaš

Rađe popit pivu
i zapjevat

Odjeb je lansiran.

- 23:30 - Nabaci nešto svoje (8) - Odnesi doma - #

11.06.2005., subota

A jebiga...

Danas nije dobar dan
Skučio se u sebe i vrišti:
Neću, neću...
Odbija pomoć
Zatvara sva vrata
Blijed kao avet
gleda u prazno
Ne čuje graju djece
Ne čuje cvrkut ptica
Ne osjeća južni vjetar na obrazu
Ne osjeća toplinu u grudima
Ne ćuti miris bureka iz pekare
Glumi lava u kavezu
Pribor je kraj njega
Daleki osmjeh na licu
Tup i prazan
čeka da ga žuto odnese.

- 13:51 - Nabaci nešto svoje (5) - Odnesi doma - #

06.06.2005., ponedjeljak

Budi ti tuljan ako oćeš, ja neću

Ne razumijem ljude koji bi htjeli da smo ko životinje. Pa tvrde da životinje ne analiziraju svaku odluku, ne dvoje oko pogrešaka. Ravnaju se isključivo prema nagonima. Prema prirodnim zakonima. Iz njihove perspektive, sve što naprave izgleda kao da je baš tako moralo biti.

S druge strane ljudi su navodno zli i iskvareni. Kradu sve šta im dođe pod ruku, lažu ko psi, iako ne znam zašto kad psi nikad ne lažu, tuku, ubijaju, bez razloga ili barem bez valjanog razloga. Deru se ko kreteni na nekakvim večitim derbijima. Loču i žderu ko svinje (Izvinte prasice nisam vas htio uvrijedit). Zaleću se u nekakav bezbrižni i nevini stup sa stopedeset u ćaćinom merđi. Izmišljaju toplu vodu i uništavaju i sebe i sve oko sebe.

Mada je ovo gore dosta loša reklama za ljudsku rasu, ipak mislim da su ta prirodna reakcija, nagon i slična sranja malo precijenjena. Meni to zvuči nekako bezveze. Npr. kad se tigru digne, nema tu izmotavanja, ne pita se on da li tigricu boli glava ili da je tri mašine robe ispeglala, nego ajmo stara diži noge. Ili kad raspizdiš krokodila, on se ne pita je si li imao teško djetinjstvo ili te nadrkao bahati šef, nego ti odma odgrize glavu, pa ćeš drugi put pazit šta radiš. I kad si vidio hijenu gandija. Kao, pa dajte dečki pustite tog jadnog gnua na miru, karmu ćete si sjebat, radije odite malo meditirat ili uberite kakvu voćku, ako ste gladni.

Zamisli da si lav i baš ti se nešto prijebe. Mislim nagon ti kaže da je vrijeme za parenje. Moraš se pomlatiti s alfa mužjakom da bi dobio pičetine. A on je duplo jači od tebe i nema šanse da ga razbiješ. I šta sad. Nema nunčaka, frendova, bijesnog automobila i zlatne Visa kartice, rolexa, robe s markom, gitare ili francuske poezije, svih divnih tekovina modernog društva koje bi ti dale prednost u odnosu na alfa lolu. Nema racionalizacije, pa da štatijaznam slažeš sam sebi da ti se ta lavica ne sviđa ili da bi ga razbio ali si umoran od jučerašnjeg nogometa ili ti je urastao nokat u palac na desnoj ruci pa se bojiš da se ne ozljediš kad mu zabiješ šaku u oko. Nije to nogomet pa da Dugo Selo dobije Dinama. Moraš se pošorat i dobit batina iako znaš da poslije nećeš umočit.

I di je pravda u tome da jači uvijek dobije po svome.

Meni to bezveze...

Ovako i mi šuge ponekad nešto dobro povalimo ili barem dobro razjebemo nekakvu sirovinu s bejzbol palicom.

Mislim, ako si lav onda sve to još i možeš progutati. Kad te alfa macan razbije ko vola u kupusu, barem možeš otići priklat neku antilopu. Ili zašamarati par hijena. Ali šta ako si nekakva činčila ili poljski miš. Cijeli život si u smrtnom strahu. Moraš na WC ili si gladan, a pošto nisi čovjek nemaš ultramodernu komfornu kupaonicu niti možeš naručiti dostavu pice. I šta ćeš nego van iz rupe, a vani orlovi već dinstaju luk za mišji gulaš. A tebi nagon ne govori nego urla GLADAN GLADAN GLADAN GLADAN GLADAN... Da ne moraš robovati nagonu lijepo bi ostao u sigurnosti rupe, pročitao Doktor u kući ili pogledao par manekenki u Gloriji i začas se uvjerio da si ionako predebel ili bi barem poslao malog naivnog rođaka po ćevape.

A šta je s ovim orlom. Mislim, jadna beštija je gladna, ali neće dvojiti oko toga da li bi bilo bolje skuhat miša, bacit ga na roštilj ili ga stavit u kakav rižoto, nego u grlo i doviđenja. Neće orao poduzetnik lagat ostale orlove da su miševi lošeg okusa, ili da ih nema u polju, samo kako bi ih upravo on ugrabio. Pa poslije prodao uz maržu od osam tisuća posto. Samo kako bi zaradio dovoljno da kupi najnoviji model albatros perja koje do 100 km/h ubrzavaju za samo 6,4 sekunda. Ili da kupi gospođi orlici nove Prada navlake za kandže.

Ima nebrojeno sličnih primjera i mogao bi knjigu o ovom napisat. Jesu životinje poštene, iskrene i dosljedne, ali pitam ja vas: Gdje je tu avantura emocije flert strast ljubav mržnja kompleksi ljubomora zavist arogancija beskrupuloznost bezrazložno nasilje zaplet razvoj rasplet. Općenito rečeno – zabava. Nema. NEMA!!! Bez ljudi bi sve to bilo jednostavno, predvidivo i dosadno.

A meni to bezveze...



- 00:22 - Nabaci nešto svoje (11) - Odnesi doma - #

03.06.2005., petak

STAR DREK (se lako mrvi) u epizodi Zajebani metamorfi (2)

And now, the conclusion…


HA HA HA HA HA HA HA HA

HA HA HA HA HA HA HA HA

HA HA HA HA HA HA HA HA

HA HA HA HA HA HA HA HA

HA HA…u jednom trenutku je Šošomon formerly known as Pikaču eksplodirao i razlijepio se na upravljačku konzolu kao pekmez od marelice na palačinku. Zlehuda sudbina ga sasječe u koraku. Drugi Šošomoni su se šokirani, još grcajući od smijeha, u nevjerici počeli topiti i rasprskavati jedan za drugim. Domino efekt se proširio i na planet, koji se u nekoliko sekundi pretvorio u veliku zeleno-narančastu šmrklju.

Data s lica obriše ljepljivu sluz koja je još prije par sekundi bio Šošomon, opterećen hipotekama, rastrošnom ženom i razmaženom dječurlijom. Pažljivo obilazeći lokve sluzi dođe do Pikačua, pljune na pod i opsuje sebi u brk, kojeg nema, ali se to tako kaže: Puj, prokleti mekušci. Nakon toga odveže Pikačua i nježno ga potapša po guzi. Pikaču ga s obje ruke uhvati za glavu i sirovo zažvali, nakon čega se Data zadimi i nakon par čudnih zvuhuhukova ugasi.

...

[ćuš, pljus]
[pljus, pljus]
[plesk, zašamar]
Data… ti pastuše pustopašni, budi se.

Data… legendo divljeg zapada i beta kvadranta, čarapo smrdljiva iznošena baš, baš…… ustaj na noge lagane, dug put je još ispred nas…

…o kapetane iako se ne sjećam mnogočega, osjećam da mi je izvađen čip za laž, stoga pretpostavljam da smo uništili Šošomonce…

O, da oputo moja nerazgažena, naš plan je uspija u potpunosti. A zar si sumnja ti ofucana vrećo čavala i čipova.

Kapetane, tehnički ste u pravu, ali moram naglasiti da u meni nema niti jedan čavao.

Slušaj ti vreću buha dabili buha… Kad te ja dovatim imat ćeš čavao u čelu i to brokvetinu od četr cola, pa ću biti i teknički i svakako drugojačije u pravu. Nego pusti sad to. Ekipa nas čeka na Centarionu II i zajebaju se već petnajst dana, tulumare od sumraka do zore, paridu se ka zečevi, dok mi ovdi crnčimo ka pasi. Ajmo požurit, večeras su go-go plesačice u Bestu…

Ali kapetane, vrijeme je relativan pojam, a neki astrofizičari tvrde da čak i ne postoji. Osim toga, večer na Centarionu II traje trideset šest sati dnevno, a dan samo dva sata, tako da se tehnički taj večeras odnosi na gotovo cijeli dan.

Ne pizdi, ti picajzlirana smjeso polimera i elektroničkih sklopova… šuti i pali motore… treba neutralizirati još ovih par preživjelih Šošomona.

Na zapovijed, odgovori Data, u isto vrijeme paleći impulsne potisnike na Enterprajzu. Ali moram naglasiti kako je bila briljantna ideja da cijelu posadu zamijenite s hologramima i da dopustite Šošomoncima da Vas zarobe. Kako ste samo briljantno predvidjeli da će Vas dovesti ovdje. Da išta mogu osjetiti, sada bih bio oduševljen.

Ajde Data ne seri, ti znaš da nam je Centralna Izvještajna Agencija dala podatak da bi jak smijeh i navala metamorfina (šta je njihova inačica adrenalina) mogla dovesti do spontanog izgaranja odnosno rasprskavanja Šošomona. Moja uloga u svemu tome je bila samo da priko naših doušnika plasiram glasine kako imamo teknologiju koja im može pomoć i da im pustim da osvoje brod ili kako mi zvjezdriličari volimo reći – šip. Da san ja pisa scenarij, u ovoj priči bi bilo puno više ljubavi i romance, avanture i seksa, a posebno ovog zadnjeg. Čovječe… ovaj, androidčino… ja bi u zaplet stavija ljubavni trokut u kojem bi ja trošio onu slatku betazoidnu savjetnicu dok joj oči ne ispadnu, oko nas bi ka ludi letili svemirski šipi i meteori i sjevale supernove, a undan bi u dugom dvoboju mačevima na vodopadima Zambezija spektakularno ubija onog njenog ljubomornog muža, pa bi undan za nagradu moga izabrat bilo koje tri francuske sluškinjice u crnim halterima pa bi onda…

Da, da kapetane, ali i bez seksa, izdaje i spektakularnih dvoboja bio je ovo jako uzbudljiv dan. Mislim, jamačno bi bio uzbudljiv da išta mogu osjetit. Plan ste sproveli sjajno, reče Data, dok je u isto vrijeme ispaljivao fotonska torpeda na preostale preživjele Šošomonce. Prvo Vaša ideja da Vam implementiraju lažna sjećanja, tako da prilikom skeniranja ne shvate da je sve ovo prijevara. Drugo, ovaj čip za laž koji ste mi ugradili. Osim što mi je bilo super zajebavati se s njihovim lakovjernim mozgovima ili kako bi englezi rekli mess with their minds, time ste mi ujedno omogućili da isključim moralno-etičke protokole i da se ne obazirem na činjenicu da uništavamo jedna divnu, posebnu vrstu zbog deuterija, potrebnog nam za WARP pogon, a kojeg u obilju ima na njihovom planetu. I zato moram primijetiti da je ste im genijalno prije nekoliko godina sintemolekularnom integracijom multinuklearnih gravitrona destabilirali matricu. A oni su u prvo vrijeme mislili da su dostigli vrhunac evolucije i da je to samo stadij do uzdizanja u nematerijalno. Donekle su i bili u pravu, jerbo sad jašu vječnim lovištima zajedno s Indijancima i Astecima koje smo na sličan način sjebali. Strašna ironija, sad bih se nasmijao kapetane, kada bih mogao shvatiti koncept smijeha. Aha… evo gospodine druže kapetane, svi Šošomonci su neutralizirani…

A jebi ih... taki je život moj Data… tko jači kvači, to ti je stvar prirodnog odabira, evolucije, napretka… al šta ja to tebi pričam, nemoš ti to svatit, kad si obični malo kvalitetniji kompjuter… aj šuti i idi igrat šah s putnim kompjutorom… zapravo nemoj ostani ovdje… nešto sam se uspalio, a ti znaš da ja volim i dečke…

Ali kapetane, iako izgledam kao muškarac tehnički gledano ja sam bespolac, mada imam sposobnost moduliranja donjeg postroja i na muške i na ženske organe…

He he he - ha ha ha … i ti si zajebani metamorf ko i Šošomonci… ha ha ha - vidiš ti ruzinava olupino da ko se zadnji smije najslađe se smije… Ajd sad skidaj gaće, bit će ovo zanimljiv put…

Na zapovijed gospodine…

Ha ha ha… vid ti njega, da na zapovijed… ajde limenko šašavi pošalji poruku da stižemo, pični šip u Vorp sedam i dolazi vamo… INGEJDŽ…

P.S
Captain`s log suplemental, stardate number 73243022…
[otpuhujući dim cigare] put do Centariona II je bija veličanstven. Vidija san sve nebjule i supernove i ulazija u sve moguće crne rupe, a da nisam izaša iz sobe. Ovdi su me dočekali ka junačinu kakav i jesam. Zadužija sam Federaciju i za nagradu san dobija par kurvi s betazoida. Iako je tamo nedavno bila pandemija sifilisa, nakon par viskija sam boldly krenija u područja koja su prije mene pročešljali mnogi hrabri muškarci. E da kompjutere… podsjeti me da preksutra kad se probudim dam Datu na popravak. Jadna mašina se razjebala. A šta ćeš, i od zajebanih uvijek ima zajebaniji.

HEPIKRAJ

- 08:54 - Nabaci nešto svoje (8) - Odnesi doma - #

02.06.2005., četvrtak

Samo jednom se živi...

Samo sam se sjetio skeča u Crnoj Cuji kada Rowan Atkinson aka Crna Guja aka Mister Bean glumi đavla i pozdravlja novopridošlice pa kad dođe grupa ateista koju šibaju zaposlenici u paklu, a on pogledom anđela i slavujevim glasom dobaci (naravno da samo parafraziram):
Heeej ateisti bok, bok... di ste šta ima... niste vjerovali... malo ste se zajebali jelda... sad se sigurno malkice glupo osjećate...

;)

- 17:34 - Nabaci nešto svoje (5) - Odnesi doma - #

01.06.2005., srijeda

STAR DREK (manje smrdi) u epizodi Zajebani metamorfi (1)

Ratno vreme iznedrilo je mnoge belosvetske hohštaplere i razne ubice. Ali ko ih je bre terao da dođu ovamo u naše lepe krajeve. Duševno bre nevaspitanje tih sitnih nikogovića i lupeža razglašeno je svim svetovima naše otadžbine, ali ipak jednom je… …krakčog kap` la ksič`uš ugrčk oh`gomkač račkam`bu `dža krač`khar il`čik em ura`t mohač legik`nja… …Sie Wissen wo Pikatschu ist, sagen Sie mir sofort… 10 0 01101 10 010101 010 110 101110 011 110101 01… ...and then, one of them took the courage and treid to… ...a tudi tak drugi fantja so me isto… zsssk sssssk ssssskssookkkk ssssk sikkkksssssokkssss ssssis ussss ksiii… isukrsta ti šta sam im radila. Jedan od njizi mi je iša pribotunat da kako ja to mislin, ali ja sam mu undan svojim telepatskim moćima… %2$#/3 2%6 622#$ 43456 %547 #%&/5 67" 246…

[tirurip oliti zvuk komunikatora] khmm… ovdi vaš kapetan Žan Kapula Pikaču zvan Prci… izvinte očito je da danas imamo malo problema s univerzalnim prevoditeljem koji danas baš očito ne pogađa pravi jezik… baš, baš… ali evo dok vam ovo govorim u strojarnici baš pokušavaju otkloniti kvar… Žordi jebemu miša oćel to… za pet minuta se sastajem s delegacijom Velike Rvacke i Britanije u vezi ovih Šošomona… baš, baš… [tirurip]

[tirurip] Kapetane šta da vam kažem stanje je teško… naletjeli smo na gigantsko metamorfno biće, koj je dotad bilo efemerni klarikoform i taj stvor je apsorbirao veliku količnu deuterija iz jezgre što je uzrokovalo defibrilaciju anitmetričke propilonske amilofaze i angulaciju istosmjernih propioklavitopena što je naravno uzrokovalo kaskadnu reakciju i dovelo do izboja neutrina i u konačnici proboja WARP-jezgre… svu pričuvnu snagu smo usmjerili u sistem za održavanje [tirurip]

[tirurip] Žordi jabučico s grane baš, baš… ako nećeš da te udavim ka tića u čaši vode prikini se pravit važan pred publikon i reci mi onako narodski šta se dogodilo. [tirurip]

[tirurip] Neka beštija nam se zaletila na dvanajstu palubu i sjebala pola teknike na brodu. [tirurip]

[tirurip] Jes ti to moga odma reć mulac dabili mulac… Pikaču over end aut [tirurip]



E Worfe ti tvrda klingonska batino… jesil ti skonto šta ova Šošomonska ambasadorica govori, mislim da je oni drugi jezik bija klingonski…
Worfe…
WORFEEE !!! Pušćaj tu sedmu od devet baš, baš... Sto mu bubnjeva Darkvuda zalijepili ste se jedno za drugo ko oni lignjuni iz bistelarne maglice ili kako mi to astronauti međuzvjezdoplovci volimo reći - nebjule… gori si od uspaljenog hrčka sa sedmog planeta u Tipolonskom međuzvježđu… Ajde sa mnom islužena gomilo mišića, čeka nas velik posal…



[žžžžžžvvvvrrrrrrruuuuuššššššššššššš… oliti zvuk teleportera]

Spustivši se na planet naša dva junaka se nađoše u kraju nepoznatom. Krajobraz na koji njihove oči nisu svikle bješe napučen čudnim bićima koja mijenjahu izgled iz trena u tren… očita nestabilnost frekvencija njihovih holomatrica je imala za posljedicu nekontroliranu metamorfozu… Bili su to Šošomoni…

Ovdje dolazi dio u kojem se čudnim čudom čuđahu naši junaci…

[klap, klap oliti topot koraka]

Trista mi retorti…. vidiš li ti unamo one pizdarije kako se minjaju iz činčile u gnjurca i nazad… brate mili ako ja kurca kontam di smo sada Worfe ti stara motiko…
Ou ne kapetane… ovo je planet Šošomon… ali direktnu lokaciju ne mogu posvema točno utvrditi, zasigurno smo skrenuli lijevo na križanju staze kapetane, a lijepo nam je narednik Tompson govorio da tuda nikad ne idemo jer tamo nisu ni vuci ni vile ni hajduci… jamačno smo se zagubili, ali ne brinite ubit ću boga u par ovih vanzemaljaca i sve će nam oni lijepo ispljuvat u sukrvici… i JMBG i broj osobne i gdje smo i što smo…
Ah oh… ti olupino klingonska uvijek me nasmiješ baš, baš… blento moj šaljivi agresivni pa i ti si vanzemaljac… hi hi hi znači li to da ćeš i sebe po kratkom postupku…
Jamačno hoću ako bude trebalo… druže kapetane Pikaču samo reci, letet ćemo kao meci…
Ne trebaš turpijo stara zahrđala, stari ratni druže… dovoljno sam vidio…
[tirurip] LAFORŽE… Pitone nedojebani… TU TU BIM AP… baš, baš

[žžžžžžvvvvrrrrrrruuuuuššššššššššššš…]



Misterij je riješen gospodo, sigurnim glasom započe monolog Pikaču. Nije mi mnogo trebalo da zaključim da nalet metamorfa na ovu pizdariju od letjelice nije slučajan. To je sabotaža baš, baš… Data je, kisele mu srdulice, istražio i saznao sve o tim Šošomonima baš, baš. Mogu vam reći da je to jedna puno lipa i smišna rasa, pun gnjurac napredna. Ka šta im samo ime Šošomoni kaže oni su sposobni minjat oblik, boju, miris, i tako dalje i tako dalje, a uz to imaju i teleku… tekeli… tekelimetričku… ma onu sposobnost pomicanja stvari mislima, kao i telepi… tepela… tempelatičku il tako nekako sposobnost. To vam je ono kad možeš pričat, a da ti je jezik za zubima. I ka takvi, oni su vam prilično zajebani. Šošomonija je nekoć bila raj na zemlji i šire. Ali kako ono Gundulić reče. Ili Šekspir. Svejedno. Pohlepni bjehu i poželješe bogovi postat. Uzoholiše se i počeše pizdarije radit. Zbog prečestog mijenjanja oblika destabilizirala im se subatomska celularna holo-matrica, i sada gotovo nitko od njih ne može kontrolirat promijene oblika. Jesan li ovo sve dobro reka Data?

Jeste gospodine.

E sad, nedopečenog mu čvarka... vi se pitate da di je tu problem? Di je ta urota? I zašto? E pa reći ću vam sve, ne budite nestrpljivi. Šošomoni su doznali da je Enterprajzu koji boldli ide u tri pizde materine i di triba i di netriba, doša u Beta kvadrant, a to je ovi njihov kvadrant. Takozvani metamorfni svemir. E pametni su oni pa su saznali da mi posjedujemo teknologiju šta im može ustabilit te matrice, pa su ubacili uhode koje su nas trebale dovest ovdi i nasukat na oni efemerni klarikoform, kako bi nam mogli otet brod ili kako mi asteronautolozi volimo reć - Šip.

Zaromoriše prvi časnici. Broj jedan nešto reče savjetnici Troy, ona šapnu onoj doktorici kakosezove Krašer, a ona dalje nekom nižem časniku usput ga dirnuvši po preponama i vrckavo mu namignuvši, jerbo su sinoć izmjenjivali fluide. Žamor ispuni glavni most iliti po naški – Bridž.

Tko bi mogao biti taj izdajnik? Sigurno je žensko, znate njih, viknu Broj jedan, nakon čega popije šamarčinu od doktorice Krašer. Savjetnica Troy je betazoidkinja, a to je narod koji isto vlada telepatskim sposobnostima, pa reče da osjeća neki gadan zajeb, ali ne može točno reći kaki. Ipak sigurna je da je neki testosteronac kriv.

Pikaču ih utiša i uzbuđeno reče. ZNAM KO JE IZDAJNIK... Muk ispuni prostoriju. Sijevahu bijesni optužujući pogledi.

Troyčice mila moja ovčice, sunce moje žareno baš, baš… u pravu si. WORF je kriv.

Gr-argh, Gr-argh… tek stigne uzviknuti Worf prije negoli ga je Pikaču trikorderom pretvorio u prah i pepeo osim što nije bilo ni praha ni pepela nego se dematerijalizirao.

Čekajte, ne možete tako…, uzviknu Sedma od devet dok su od uzbuđenja treperile njene ogromne hipnotizirajuće grudi.

Ma šta ne možemo, gujo otrovnico što te u njedra primih, i zapuca odnosno zalaseri iliti laserom je dokači ponovno Pikaču. Ali ne bi Sedma od devet lak plijen. Borgovska tehnologija se adaptirala i već je nakon sekunde bila spremna zadati Pikačuu smrtonosni kung-fu udarac. I taman kad je počela raditi ždralovu kombinaciju sastavi je Data na pod starim dobrim šmajserom iz svjetskog rata. Drugog od petnaest. Adaptiraj se na ovo, kučko, procjedi Data kroz zube.

Poludjelog pogleda okrenu se Data prema ostalim časnicima i sve ih potaraca u nekoliko rafala. Sve osim Pikačua.

Bravo Data vjerni moj androidu. Ljudino umjetna, reče Pikaču baš u trenu kada su se na Bridž počeli teleportirati Šošomonci. Ispuni se Bridž Šošomoncima. U tišini, a kako bi drugačije kad su telepati, nečujno utvrdiše plan okupacije broda. Bez glavnih časnika Enterprajz pade šaptom u pet minuta.

I sve bi jasno, osim zašto su kapetan Pikaču i android Data prodali svoje sudrugove. Na opće iznenađenje svih, a posebno nas gledatelja, Pikaču se u jednom trenu pretvori u bezličnu želatinastu masu – Šošomona.

Dovedite mi pravog Pikačua i donesite emiterski pojačivač, ovu sretnu vijest moramo odmah objavit…

Khhmmm… reče Šošomon formerly known as Pikaču odnosno pomisli budući su se oni sporazumjevali mislima…

Pogledajte ovu jadnu nakupinu vode i kostiju ispred mene. To je nekoć bio slavni Pikaču, jahač svemirskih prerija i egzotičnih svemirki. A ovo kraj njega je andriod koji će nam u budućnosti sigurno dobro poslužit. Oni su jedini preostali članovi posade Enterprajza.

Da dragi moji Šošomoni i Šošomonice, a posebice ove potonje, imam veliku sreću i veselje, a još više radost, da vam objavim dobru vijest. Kraj je našim mukama. Dosta je bilo nekontroliranog preobražavanja. Dosta je bilo neugodnih i bolnih situacija. Dosta je bilo toga da vam se u trenutku naljepšeg dogi-stajl seksualnog uzbuđenja partnerica pretvori u dikobraza, ili da se kod oralnog seksa pretvori u krokodila.

ENTERPRAJZ JE NAŠ!!!

Erupcija oduševljenja proširi se planetom.

Ali reći ću vam što je sve trebalo da dođemo do ovog, nastavi želatinasti bivši Pikaču. Svi znate Da je Pikaču zvan Prci veliki jebač, kao što mu to i nadimak govori. E pa tijekom odmora na Centarionu II smo mu podmetnuli naših petnaestak Šošo-gejši, koje su ga nakon četri dana borbe u bordelu (mali je nezasitan) uspjele zarobiti. Nakon toga smo mu skenirali mozak i ja sam, kao naš najbolji agent, i jedan od rijetkih Šošomona koji imaju relativno stabilnu matricu, uzeo njegov oblik. Iako je to u početku bilo prilično teška uloga, jer pasjem skotu očajno smrde noge i svako malo ga ukoči u križima, brzo sam savladao sve aspekte njegove ličnosti i vratio sam se na Enterprajz umjesto njega. Tu sam odmah preprogramirao Datu, a sve ostalo je povijest.

Ha, ha, baš, baš…vidite li golubovi moji kako smo mudrim i pametnim, a posebno inteligentnim, planom osigurali budućnost našim malim Šošomončićima…

Ha ha osjećate li tu nadmoć…

Ha, ha ha osjećate li kako vas prožima nezadrživo oduševljenje…

Ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha… počelo se oriti diljem Šošomonije…

Ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha

Ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha

HA HA HA HA HA HA HA HA… smijeh i oduševljenje su jačali…

HA HA HA HA HA HA HA HA

HA HA HA HA HA HA HA HA

Erupcija oduševljenja obuzimala je svakog Šošomona…

Buka je bila nezadrživa i neizdrživa…



To be continued…
[vjerovali ili ne]

- 22:45 - Nabaci nešto svoje (4) - Odnesi doma - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< lipanj, 2005 >
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30      

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Ovdje možete naći
Puno slova naslaganih u određene skupove i korelacije. Ponekad smisleno, u pravilu - ne. Malo šege, malo poezije, poneki osvrt na aktualnosti, kvaziznanstveno pravno zanovijetanje, mlaćenje prazne slame, piljenje tupom pilom, i slično. Uglavnom, sve što mladi vole (izbjeći).

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se