Ježev blog

četvrtak, 23.08.2012.

Moj prijatelj Boco-san

Moj mali prijatelj pikavac

svi znate kako se zove


Bocooooooooooo
a ja ga od milja zovem
Boco-san ili Boco sanić



Ovako

sanjali smo ,
da mi volimo puno sanjat i maštat


skoknuli malo iz našeg svita mašte
u ružičasti svit na nekoj obali blizu velikogggg oceana
bio je tako velik da ga nisam moga ulovit i zagrlit sa svih strana
stalno mi je dodirivao nogice.
Zavolio sam jakooo taj daleki ocean
pa , nije mi se činio tako dalekimmmm
Svakim mojim snom bio je sve bliži i moga sam ga dotaknut, pomirisat i ludirat i igrat s njim koliko me volja
Bas sam bia sretan, maa najsretniji jež na svitu.
Pustia sam oceanu da mi Iispriča najljepše priče iz dubina a kada mi je smoćia nogice nicam se ljutia ,
pa ja sam ionako mijojubiv jez.
Gledao sam ocean i znate sta ..on je gledao mene , mislio sam lako njemu gledat mene kada sam tako mali
pikasti sa malim okicama on je mene stvajno mogao vidjeti , a ja u tim mojim malim okicama nisam mogao
sve obuhvatiti ocean , nebo i toliku plavu boju njuskcama mi je bila na sve strane .
Slušao sam dugo sam slusao kako mi priča o valovima koji se nekad znaju naajutiti
uzbujkati . Uf onda je naletio jedan veliki val i poklopio sve po meni .
Mokar joj kako sam bio mokar cinilo se kao da placem , ali muski jezevi ne placu
znate staaaa
kada sam tuzan ..strasno.. spustim njuskicu i odem u svoj kut tuge

Ali kažeee meni Bodljica ...

nitko u našoj kućici ne smi bit tužan
naše srce neče kucat tužno
otkucavat će veseljem

Zna ona sve i zato je volim, ali kada je ona tuzna ja to ne volim


Bocoooooo ..čula sam te...ma tko kaže da sam tužna ¨!!!?

Idemo ja i ti lipo maštat i sanjarit u našem malom svijetu


Dok smo tako sanjali umočili smo nogice u taj ocean
koji se kod nas zove kada ,
lipo smo zaplivali......... razmahali se ka veliki
zamišljajući ocean
kaaaaaaaa najveću kadu na svitu pa i u svemiru.

Kada sam se lipo okupa i izronia van iz moje
kade oceana
zamišlja sam da izlazim ka fjajej na velikoj plaži koja ima puno pjeska ..
.počea sam trcattttt ostavia svoj mali trag mislio sam možda ga neko pronađe
na pjesku sa onom vejkom skojkom koju mozes staviti na uho i slusati sta prica
ali bia sam jako nespjetan i razbio skoljkicu .
Htio sam je zaljepit ali nisam imao nista samo svoje rici , a sa ricima se skojka
ne moze vise pretvorit u skojku kakva je bila .
Molio sam cunce i nebo i oblak i vjetar da joj pomognu , ali ostao sam sam
i gledao u skoljku, ali ona mene vise nije vidjela ni cula ..otisla je zauvik negdje daleko
od mene.....utonula u taj vejiki ocean ufff
Probudio sam se , skoljkice vise nije bilo ležao sam Bodljici u krilo bio je to ruzan san cini mi se.
Pricao bi vam jos , ali morao sam se sredit da budem opet onaj epi mjadi jez Boco-sanić






Dugo nas nema , lito je i malo smo fjakasti
ali pripremili smo puno filmića i pričica
iz naše ježeve kućice

Čekamo pomalo jesen , ali dok lišće bude padalo u našoj mašti našem svijetu biće vedri ljetni dani
a kada zima polako dođe ako nam oko srca bude tužno ili nešto ružno mi čemo zvati proljeće.

Lipi pozdravić svima vama koji ste nam blizu a i vama koji ste nam daleko
ostat čete nama uvijek maaaaaaaa zauvijek blizu

Svemirski cccmokić iz ježeve kućice

- 18:47 - Komentari (9) - Isprintaj - #

četvrtak, 09.08.2012.

Bocine papucceee

- 16:25 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se