marioneta okolnosti
odricanja
'tuga me nocas dotakla, rukom sto osmijeh ubija...'
tuga koju ne shvacam ili mozda ne zelim shvatit ali ipak..
nije bol zbog razdvojenosti, ne nije..
nostalgija, ne nije..
mozda ipak odricanje..
niceg konkretno, na ovom polju nisam nista imala.. jednostavno odricanje od moguce ljubavi..
'samo' odricanje, cisto radi tude srece..
odricanje od zelja, misli, htijenja, moguceg uspjeha..
ne zbog straha,
nego zbog pravednosti.
tako mora biti, zasad, to je fer i korektno, a sve sam to ja, moj postupak mene odredjuje i necu pravit buku, necu se isticat..
mozda to i nije ono sto zelim, sto ocekujem..
neznam, valja pokusat, ali sad nije vrijeme..
svejedno..
sada znam da moram odustati.. stagnirati.. cekati razvoj situacije..samovati
ako ti budes sretan i ona isto, nista mi vise ne treba, srca punog ljubavi cu vas podrzat i pozeljet vam svu srecu...
moju srecu..
..nece bolit..
nije bilo za mene..
prezivjet cu... daleko...
SAMA..
