...Oni su mali, ali su dovoljno veliki...

Sunce je mamu i tatu izvuklo van iz stana u šetnju.
I mene, naravno, u prvu pravu vožnju kolicima po gradu.Dva sata smo bili na svježem zraku, a kad smo se dobro izmorili okrijepili smo se u slastičarnici! Oni, naravno-u kolačima i kavi, a ja sam okrjepu našla u spavanju!
Ima još nešto novo!
Moje uši krase male naušnice. Malo me zaboljelo kad me čika Zlatar pikno nekom spravicom,ali sam vrlo brzo zaboravila bol vidjevši u ogledalu nešto svjetlucavo na ušima.
U gostima su nam bili teta Ivana i čika Slaven iz Zagreba, pa sam se i s njima igrala.
Počela sam papati ručice, krpicu za brisanje i prasence...(pa kad ne dudam dudu!)...



Šetnja (vožnja) gradom



Ja u punoj zimskoj opremi



Teta Ivana i čika Slaven



Moje naušnice



Papam krpicu



Osmijeh za zaslon



Moje prasence



Spremna za spavanje...