Janko od Papuka

Čovjekov najbolji prijatelj

Moj kolega sa posla Tomo je lud za psima. Do sada ih je imao deset i svi su kratko živjeli. Tek rijetki od njih su dočekali svoj prvi rođendan. Toliko ih brzo mijenja da im više ni imena ne daje.
Reks je ganjao kokoši, pa ga je morao upucati iz karabina, Bobi je skakao preko ograde za susjedovom mačkom, ali je bio jako umiljat pa je morao zvati rođaka da ga ubije jer on nije imao srca. Garu koji je ustvari bio bijele boje je ubio poštar, a Žuću koji je imao crnu dlaku je zgazio traktorom dok je spavao u štaglju. Za Grofa se priča da se otrovao kad je pojeo štakora...
Ovog zadnjeg jedanaestog, mješanca Staforda i mješanca mu je donijela kćerka i sve je bilo dobro nekoliko dana dok mu pas nije pojeo pertle na cipelama.
Došao Tomo u ponedjeljak na posao u crnim cipelama sa zelenim pertlama.
Rekoh:

- Šta je kolega? Nova moda?
- Ono štene, jebo mu pas mater mi pojelo pertle.
- Pa šta si stavio zelene pertle?
- Ne radi trgovina u selu nedjeljom pa sam skinuo ove sa kopački od maloga.
- Nego šta je sa ćukom?
- Ne pitaj, stavio sam ga u auto, odvezao u Žiroslavlje i šutnuo ga u guzicu.
- Pa šta ti je kćer rekla?
- Nije ni znala, tek navečer skontala dok je bila na Fejsu.
- Kako to misliš na fejsu?
- Dotrčala iz sobe sva uplakana i viče: "Tata neka žena iz Žiroslavlja je objavila da je našla izgubljeno štene i stavila sliku našeg Mikija na Fejsu, vozi me po njega."
- I, jesi išao po Mikija?
- A šta da radim, upalio auto i otišao po njega. Ona žena se čudila kako je štene moglo prehodati 20km od kuće.
- I šta ćeš sad?
- Ubit ću ga, majkemi...