Pedijatrija
Mali Luka je dobio osip pa sam ga jučer u jutro vodio kod pedijatrice. Inače to sve obavlja žena, ali počela je raditi prije isteka porodiljnog dopusta tako da je meni pripala ta čast.
Kaže meni žena navečer:
- Luki sam sve spremila u torbu, slinčeki su ti u džepu sa strane, pelene su u prednjem pretincu, a dekica ti je tu na dnu.
- Dobro, dobro.(odgovaram gledajući TV)
- Šta je dobro? Obavezno ga pokrij ako bude hladno.
- Dobro, a što ću mu obući?
- Pripremila sam ti ovaj bodi bez rukava, znam da si smotan pa da ga ne moraš cijelog skidati kad tamo dođeš, a pripremila sam ti i ovu trenirku na ciferšlus da ga lakše obučeš.
- Ma nemaš brige ljubice.
- Joooj, da bar nemam.
Ulazim ja drugo jutro u čekaonicu, torba mi na ramenu, sjedalica u ruci, a zdravstvena iskaznica u zubima. Pomislih, ništa lakše od ovoga.
Prvo što sam vidio da su samo majke djecu dovele, njih desetak.
Doteturao sam do vrata ordinacije, spustio maloga na stolicu i tek što sam sjeo, majke me upozoriše da moram predati knjižicu.
Ko za vraga na zidu su dvije škrabice za knjižice. Stavio ja knjižicu u prvu i vratio se u čekaonicu, kad za 5 minuta izlazi sestra:
- Janečić.
- Evo nas.
- Tata zašto ste stavili knjižicu za cijepljenje? Nemam vas na popisu.
- Valjda sam pogrješio.
- Što je malome?
- Dobio je nekakav osip.
- U redu, zvati ću vas.
Gledaju one majke u mene kao da sam maloga ostavio u zaključanom autu na 35 stupnjeva celzijusa, a mene sramota.
Čekajući, krišom sam slušao razgovore majki. Kaže ova jedna:
- Jesi gledala "321 kuhaj" u četvrtak?
- Jesam.
Ja pomislio da će razgovor otići na kulinarstvo i recepte, kad ono obrat:
- Jesi vidjela onu Anu, ima tuniku iz H&M-a
- Joj, jesam i ja sam vidjela istu prošli tjedan u Portanovi.
Na drugom kraju čekaonice razgovor o dojenju:
- Moja mala se često budi i cijelu noć siše.
- Moj mali cijelu noć prespava bez hranjenja.
Priča se sto na sat, a ja ko mujo šutim i ne vjerujem svojim ušima.
Došli mi na red. Kaže meni doktorica:
- Tata skinite Luku.
- Cijelog?
- Da
Pregledala doktorica maloga, prepisala kremu i kaže:
- Nije ništa strašno , obucite ga da se ne prehladi.
Počeo ja petljati, mali izmakne ruku, pa nogu, pa se okrene na trbuh. nikako da ga obučem. Počela me hvatati panika, ali mi je odjednom proradio očinski instikt.
Pomislih, uzeti ću dekicu i malog onako golog zamotati u nju, neće se smrznuti do kuće. Taman da ću to napraviti, skužila doktorica da ja ne znam što radim pa kulturno kaže:
- Dajte tata da ja na brzinu Luku obučem.
Sunce ti žarko, dok sam trepnuo Luka je već bio spreman za put, a mene opet sramota...
|
