I KAJ DALJE...?
Izabran je novi šef države i sad smo svi sretni, samo da se bivši iskipa sa Pantovčaka i friški napred, i uvik u zaostatku ubaci na njegovo mesto, počet će novi dan, nova era, novi život, velu bolji…?
Čekam i taj dan, morda bi se kaj pokrenilo, jerbo izgleda da smo kaj rak, dva nazad jedan napred.
Lipo je imet šefa države ovako kulturneg, fineg, oprezneg, po volji mi je zač me neće stisnit u želucu ako projde kamo van granice, od straha kaj će reć, čel nas vrnit na oranje i kopanje ili će divanit o nekojim plemenitijim potrebam Hrvati i građani Hrvacke..
Ma mi se čini, da opet nedamo sami sebi, da imamo za šefa građana, normalneg čovika ki zna
neg opet delamo i zidamo veličinu, ka će se ako budemo tako i dalje maštali, srušit kaj i sve ovo do sad!?
Dok se šef države priprema zauzet mesto na Pantovčaku, naša Jaca, dela 27 ur na dan, a rezultati jako pod upitnikum. Lipo ona prebire u toj svojoj antikorupcijskoj kampanji, kega će se rešit da joj ne smeta u daljnjoj krvavoj borbi za Hrvacku, pa tako zbraja i oduzimlje svaki dan, baca se na veliko u divan sa koalicijam i moljakanjim, da se nebi vlada raspala, da osatne taj Sabor sa dost glasovi za zna se i idemo dalje…Kega smi još Jaca poslat i organizirat potiru da ga maknu, skoro nikega ? Koalicija je u pitanju svaku uru, ma kuliko se ona smijkala nami i divanila da ima sve pod kontrolum, vaša Janjo baš ni u to preveć sigura? A tako se gubi vrime, za druge važne stvari, dobivaju i ovi na vrimenu, kaj bi im trebalo ono kaj su pokrali vrnit u proračun, a mi plaćamo za njih harač.
Ovi kaj su sad čvrsto uz nju, bili su tako i uz one puno prije nje, kadi je bila i ona sama, samo preuzimlju zastave, kaj štafete i slavu one kaj dolazu nad njih. Oni sad delaju novi poredak, nov je omir snagi, svi su friški i svi su se prominili…Nemoreš virovat da su se nekoji tako razblažili, da nisu više tako stameni u svojoj ljubavi spram bivše napuhane veličine našega Ivice Sanadera kako je njegovo pravo ime, a i njega smo mi sazidali i dali mu svu veličinu i snagu i bul je kaj i od njega imenovana vladarica Jaca samo jedna faza u tranziciji kaj duramo već 20 godin, i ova me tranzicija podsiča na čiru kaj je prije putoval po Bosni. Stane kod svake bele kuće i dugo se tamo zadrži..
Te bele kuće su pravosuđe, prosvita, kultura, gospodarstvo, komunikacije, promet, ulazak u Eu, reforme lokalne uprave i samouprave ( a Bože kaj sam se upametila) a najviše stoji na –vezam!
Veze su nam tako jake da nemoreš raskinit niš, to je u funkciji i najbolje održavano do sad u mladoj državi, koj je već stasala i bilo bi vrime da se uda…!
E tuj naša Jaca ni pokazala dost zube, pa se i dalje rado nasmijava na slikam sa našim susednim šefum Borutum, organizira rendese, dela na sve načine da nas uda u EU i da budemo u poligamnem braku ki neće imet šanse stvorit potomstvo, zač godine idu, sad nam je izgledna 2013. godina!?
Meni se preveć ni ne žuri, jerbo bi mogla doživet i rastavu, jer kad triba tako dugo molit da se oženimo, tuj ni prave ljubavi…? Dote me zanimaju, dote lipi moji kaj će naša mlada dat i morat donest u taj brak, a ja nikako ne vidim kad će bit dost ponuđeno…
Nisam o ovem razmišljanju divanila, ni Mijeti ni Mareti, samo mi mali Miječe sestre čeri sin, svaki put kad dojde doma iz Talijanske EU kadi peče pice, napuni mozak sa divinim, da mi se kosa podigne na glavi..
Reć ćete, Janjo, kaj si to nadivanila, vidi kako je lipo, počelo se klupko srama odmatat, ili ćete reć, Janjo zač ne pišeš o Ogulinu?
Nimam kaj, Ogulin je zarasal i podsića me na ništo totalno zapušćeno, zaboravljeno od svoje matice zemlje, kaj ono, kad smo Mije i ja zaboravili na jedan lip komad Rašića pa je u njem sve podivljalo..!
A klupko srama, preveć će se odmatat, tako da će ako se ne počne s oneg završetka sve smršljat, ili će se namotat novo…I tako sam u brigi da ćemo uvik, sa svakim novim šefum države, sa svakum novom vladom samo odmatat i zamatat, tako sritni kaj je počelo.. ma ne vidim ja temu kraja, a već polako zaboravljamo i početak!
Plaćamo to zamatanje i odmatanje, radnim mestim, poplavam, životim, mesto da ih natiramo da nam konačno spletu kakov takov šal u ki ćemo se zagrnit.
Ajte, lipi i dobri moji, ovo kaj sam napisala, podsića me na delo moje vlade, na delo kaj delamo već tulko godin a sve manje od njega imamo, Janjo se vaša bacila u apstrakcije, u nebuloze i fantaziranje, i sad ni sama više nemore bit kako se veli konkretna, a kaj sam svašta naučila otkad sam odlučila da ću više pročitat neg kaj sam napisala u životu, ova mi zima jako paše, do proleća, sve mislim, smijkat ću se kaj Jaca, postat ću mudra Janjo, stalno ću delat, a niš naredit…
Ajte bok!
Ogulin, 28.siječnja 2010.
