JAVNO GRADSKO KUPANJE
Lipo sam pročitala da će se pojt delat sustav kanalizacije i odvodnje, da su pregovori gotovi i da su se ugovori potpisali, i da će to koštat skoro kulko proračun našega grada, i nadam se da će to hitro krenit i da će brzo finit posle oko tega. Veselim se temu da se krenilo jer ću morda za vrime kiše moć pojt po gradu a da me oni ki imaju auto ne okupaju i ne zalju, a pogotovo da ću moć suhih nog projt u grad i dojt nazad doma, zač sam već dost stara pa nesmim pojt mokrih nog po gradu, jerbo brzo iza tega moram doktoru i trošit kune od zdravstveneg fonda za obajt doktora i za recepte ke moram zet za lekove, zač me tako probada da nemorem a da ih ne zamem.
U petak sam išla na flizuru i delala trajnu zač imamo kristitke i kako je dost padala kiša i napadala, taman kad sam izašla na tratoar ,jedan je fini gospon ili fina gospa sa finim autum luđačkum brzinom prošal kroz mini jezero kaj se stvorilo od vode i svu me lipo potuširal. Tila sam pročitat negove tablice od registracije ali on je brzinum strele odletel preko dvi zebre i ja nisam mogla niš pročitat jerbo sam ga tila tužit. Flizura i trajna 200,00 kuni, moj lipi kostimić kaj sam zela pri gospi Ance sav je bil zaljan i zablaćen od nekakoveg peska i ki zna kakovega smrada, i po mareli je bilo peska, onda morete mislet kaj mi je naredil. Sad moram to nosit na kemijsko čišćenje a onaj drugi kaj sam zela u Vateksu na sniženju malo mi je tesan, pa neznam kako ću pojt bez prave robe u crikvu na krštenje. Suze su me zaljale, bila sam kaj ris ljuta, zač ja nemorem projt u grad a da se nekakova nevolja meni ne dogodi?
Kad sam došla doma, Mije ni mogla dojt sebi.
-Janjo, pa poć si ti išla, vidi kakova si, kakova je to sad flizura, kaj kokoša kaj kvoca pa ju se poliva s vodum da se oladi, takova je tvoja flizura, kaj je morda to nova moda, ki li je bes s tobum, da te ni zelo ?
-a Mije, grom va te pukal, kaj bi bila nova moda, jedan me gospon pošprical sa svojim autum iz sve snage, sad moram pojt nazad to popravit i uredit se, zač sam se još više prepala kad sam u špegalj luknila.
- Dobro Janjo pojt ćemo potlje, pred večer, ja ću te otpeljat i čekat ću dok ti flizerka to zeru popravi, ili morda jutri zač će bit jutri lipo, nemoreš takova nikud pojt.! Sela sam za stol i naprvlje sam se dobro izjokala, a onda sam krenila delat kaj treba, zač jutri ako grem na flizuru neću stić sve naredit kaj sam naumila. E moj tužni grade, lipo sam se razveselila kad sam pročitala o tem ugovoru od četrdeset i tulko milioni i bila vesela, zač mislim da će morda ta odvodnja gutat i vodu sa naših novih cest kroz grad i drugih lokvi, zač nemorem više durat da svaki put kad je kiša dojdem iz grada kaj prase mokra i zmazana. Da bar nisam za flizuru dala tulke kune bilo bi mi puno lagje, ali kaj morete, nemoreš vraga ni tužit ni prijavit, kajda je sam na cesti i kajda je sam na svitu?
Ali ni to najvažnije, oko 5 ur popodne dojde moja Mare i donese mi pleh za tortu kaj je bil pri njoj da to spečem pa ću filu jutri, kad je videla flizuru i moj kostimić, kad sam joj ja sve ispripovidala, maše glavum i veli meni :
-Janjo, a da ki slučajno nezna za tvoj blok, pa bi to mora bila kakova opomena, zač ti fort špotaš i ništo nisi zadovoljna s nekojimi , morda nisu to ovi iz Ogulina, morda ka viša sila, zać se ti jidiš ki put i na ke velike glave, a bogme i ono zadnji put si ispisala da ne veruješ da su naše banke sigurne, da ni to kakova opemena ili kaj, lej kaj se u Zagrebu dogaja, da nebi to došlo i k nami, ja sve mislim Janjo da ti je najbolje sad samo mučat i niš ne pisat ni komentirat, ti nemoreš znat jer to more bit da oni kaj čuvadu banke moru tebe prestrašit i ki zna ki se kamo uplel i kaj ako te niki pogazi z autum, ki će to najt, ti Janjo meni ode a niki ni kriv zač se nemore najt ki te je, i onda bi to bilo ispalo da si ti morda bila pod gasum ili kaj takovega, ni ti se Janjo danas igrat i divanit kaj misliš.
Mene je samo presiklo od tega Marineg divana po pol, mozak mi je zakuhal, ništo od mokrih nog, ništo od Mare…
-Mare,ki je tebi vrag, nač si ti došla, kaj se nesmi više niš nikemu reč, kaj je tebi, ja ne divanim niš protiv mafije i protiv pravih lopovi , ja divanim kaj mi se ne dopada kaj vlast dela a ne oni lopovi kaj samo kradu, ovo je demokracija Mare i ja morem i javno i preko bloki divanit kaj mislim o temu, i oni mi niš nesmidu, moradu me još čuvat i pazit na me, jerbo su odgovorni ako mi se kaj dogodi, vidiš da je presednik vlade, rekal da mu je sad već tega dost i da neće više dozvolit da se narod i ljudi ubijaju i tuču po cesti. Vidiš da je odma prominil i naredil smene zač se ni štitilo ljude kaj su ništo znali o kriminalu a kamo li sad ?
-Janjo nemoj se name jidit, ti znaš bolje, znaš da ja uvik živim u nekvem strahu i brigi za sve ki su moji, ja ti samo velim tako a seguro nimam pravo, ali vidiš da niki više neće ni po bloki pisat, ili pišu tako ništo o nečem kaj ni opasno, nima više ni komentari na Maksu i drugdi, morda se narod boji?
-Mare, narod je u Ogulinu len pisat, neznam ni ja bog zna kako pisat pa pišem da me svaki razumi, svaki zna kaj ja mislim o onem o čem pišem, ali leni su, ni ih briga ni zase, a kamo li za kaj drugo i svi bi rada pisat kaj doktori i naučniki, niki neće da piše kako zna, ja ne velim da ni u Ogulinu pismenega naroda, ali mi se vidi da bi svi tili pametovat a ne reč kaj ih žulja.
Kuliko njih kaj imaju velike škole nezna napisat dvi rečenice, a dobro morda ima tuj ništo i straha, ali da bi išal niki mene strašit to ne morem verovat. I baš me briga čel ki pisat ili ne, i dal se ki boji ili ne boji, i nemoj delat od buhe slona.
I tako sam ja došla od veselja kaj će se naredit odvodnja i kanalizacija pa do straha i bunila zato kaj me auto zaljal po jednem kišnem jesenskem danu u mojemu gradu, kaj me zaljal jedan šoferčina kaj nemore bit gospodin, jedan šoferčina kaj je vozil lip i skup auto a niš drugo osim auta ni priskladil da bi se mogal zvat gospon.
Ja se nadam da će taj gospon ili gospa to pročitat, a kako je pošprical još dvi Ogulinke i troje dice, i ništo Ogulinci neće znat kega treba pri sljedećoj vožnji po gradu zgazit na mrtvo a nemorem veravot da je ikega videl na tratuaru i igdi drugdi, jedino sebe i svoj lipi auto, a Marine priče det ću po strani, pok je počela čitat po novina i gledat dnevnike vidi samo sve crno.
A ako vidim da se to kemu drugemu dogodilo ili opet meni, neka zna svaki unaprid da ću prijavat na policiju taj čas sa točnim opisum auta i kretanja ako ne uspijem pročitat registraciju ili još će bit gore ako ga sama kadi pronajdem, bit će ko pofurena i očerupana kokoš ili kokot.
Ajte bok!
Janjo,19.listopad 2008.
MONETARNI SUSTAV I PUŠIONIČARI
E tako, sad sam došla doma iz grada i odma kad sam obavila kaj sam naumila, lipo ću vam reć nać sam ja došla potlje gledanja dnevnika na HRT 1, pogotovo nakon izjave našega ministra od financij, bucmastega i lipega muža Hrvackega, kaj ima i lipe brke, milina ti ga je slušat i gledat i sve mu povirovat kaj reče.
Dvaput je izdivanil kako je Hrvacki bankarski sustav jedan od najsigurnijihh u ciloj Evropi a pogotovu Evropskoj uniji, i da moremo mirno spat jerbo su banke u kima mi obični Hrvati i drugi držaimo naše kune i eure potpuno imune na kretanja u Meriki i drugim državam. Ja mu to verujem, zač Hrvacka nima svojih banki, ili se morda taji pred nami koje su to, osim Poštanske banke kaj preko nje moj Mije prima 1 268, 75 kun pemzije misečno, pa sam krenila ono trun kuni i novac kaj imamo Mije i ja po ovim stranim bankam, kaj PBZ, ERSTE , sabrat i det nigdi na seguro a to je u čarapi.
Lipo sam sve račune kadi je štednja ispraznila, zaprila račune i na deviznim knjižicam i na kunskim , lipo došla doma, Mije je imel ništo u Karlovačkoj, to smo isto zeli. Eure u jednu soknicu a kune u drugu.
Te sam dvi soknice lipo dela u jednu jaču Miječu čarapu i na to jednu najlon kesu, pa plehnatu škatulu od kapučina, onda sam zela jednu vričicu rubenu od domačega platna ku sam dobro naprašila sa praškum za zlatice, izvan i iznutri, onda sam to dela u jednu drvenu škrinjicu kadi sam tobož čuvala zlatninu, ku sam podilila na vrime dici, kad su se ženili, krstili, i tako, onda sam tu drvenu škrinjicu dela u jedan železni kofanić, mići, kadi je Mije nosil svoj alat kad je delal u Izgradnji ( to je sve kaj si je zel ), i taj kofanić ima bravu i ključ, onda sam sve to dela u jedan stari žuti kofer od kože kaj više niki ne nosi jerbo ni moderan i spravila u kredanc stari na dno, jerbo ta vrata imadu ključ, prekrila sa šatorskim krilum i na to dela jednu igračku kaj je imitacija bombe iz ovega rata, a kupila sam je na placu pri svojoj placarskoj kolegici za 7 kun a inače košta 12. Sad je to na segurem, ako dekne grom, u tem podrumu se nemore niš dogodit, ako se kuća zapali od struje opet je na sigurem zač su sam beton i deke iznad, a ključ od kredenfca sam dela u ormar pod rubeninu ka je uvik spremna za ( nedaj bože) pasnicu, ako Mije ili ja odemo na drugi svit, da Mare zna kadi je sve složeno.
Kad se Mije vrne doma iz Marine, kadi je sa Ivetum i ako nebu pod čokum, reč ću mu za to, da znamo i jedan i drugi kadi je naša centralna i sigurna banka.
Tako, kad mi nimamo ni jedne svoje banke kadi ja morem držati svoje euriće i kunice, kaj sam krvavo sabrala, lipo sam ih digla iz ovih Evropskih banki da ne bi morala potlje pojt po sudi sa Evropskim bankarim da mi vrnu moje novce.
Jel to dobro ili ni, ja neznam, ali kako je ministar Šuker samo dvaput rekla a ne 6 ili 7 puti da smo sigurni od propasti, ja sam odlučila svoje novce deponirane kod tih belosvetaskih banaki det u svoju blizinu, pa sad ki će neka proba dojt do njih.
Istom sam svrnila u naše kineske dućane, kupit ništo veša i majci i šlap za sebe i Mijetu, zač Italija sprema proširenje G8, na G 14, kako bi sprečila jeftinu prodaju robe od Kine i još nekojih držav, pa će one morat tu istu robu skupo prodavat da bi se zaštitile ove Evropske skupe proizvodnje, mi nismo u temu G8, a nećemo bit ni u G 14, ali kako mi slušamo sve kaj Evropa reče onda će to i prinam bit skupo kaj i drugdi.
Sad ja mirno i ponosno morem slušat dnevnike i priopćenja i saopćenja naših ministri o našem bankarskom sustavu i njevoj stabilnosti, jerbo su naši novci u našoj čarapi, a pogotovu od dana današnjega morem verovat sa punim pravum našem lipem i bucmastem ministru od financij jerbo on nikad ni još rekal niti jednu stvar kaj bi mogla pobudit bilo kakove sumnje u moneternu i političku, ekonomsku i kulturnu, vjersku i socijalnu stabilnost moje države.
Morem mirno čekat našega generala Zagorca da se vrne iz Austrije kaj pokajnik- milijarder, da nam reče istinu ki mu je dal dragulje ki se nisu mogli prodat i ki ih je na koncu kupil i za kuliko, kadi su novci na čijim računim i na kojim bankam i na čije ime, morem čekat da konačno gospon Svoboda lipo pofali moju državu da je donesla zakon da se nesmi pušit na javnim mestim, nego samo tajno, i na 20 % prostori u kafići, a kadi će oni kaj su popušili bit smešteni to nisu odredili. A pogotovo nimadu mesto za one kaj će uskoro po toj monetarnoj sigurnosti naših banki popušit. Za njih nisu odredili ni veličinu ni količinu prostora. A nigdi će morat bit' ? No kako bilo da bilo, uz 9 žutih kartoni kaj je dobil naš premijer u Briselu, dojt će konačno i pofala. Ja se nadam da će onda on mladi ministar od vanjskih poslov, kaj već od otvaranja poglavlji o kojimi ni niš znal ni oglasil se, znat široko i ljupko obrazložit sve pofale kaj smo dobili protiv pušenja. To je konačno ništo kaj će jako osokolit Hrvacki puk i stoku sitneg zuba, jerbo nećemo više imat pušioničari kaj do sad. To je predviđeno za Meriku i Evropsku uniju a ne za jaku i stabilnu Hrvacku, a pušioničari će se seguro morat deportiratr u te nestabilne regije. Vriščala sam od veselja kad je kompletna vlada obećala svojem šefu Sanaderu da će prestat pušit i konačno poslušat jedan zakon koji su sami donesli, i to će bit onda najprimerenija vlada na svitu i konačno ni jedan Saborčan neće kršit zakon, ali samo ovaj o pušanju, za ove druge nisu niš obećali jerbo tuj nisu mogli bit tako sigurni su li svi ti zakoni važni kaj ovaj o pušenju. Meni se vidi da će bit paparaci na sve strane ki će vrebat dal ki morda puši u kupaoni ili u šekretu ili nedaj bože u bračnoj ložnici, i onda ćemo opet imat škandali kulko ćete.
Samo nek onda budu sve sile Božje na pomoći pušioničarim kad krene USKOK i naši plavci pod komandum našega Rončevića u akciju hapšenja, čišćenja i zapiranja pušioničarske korupcije. Tuj se morda neće lovit male ribe, ako popušu jednu cigaretu reč će novinari i mediji da su pušili bar dvisto komadi na dan i ki će ih onda spasit. Jedino Hrvatski narod i stoka sitnega zuba, ki će ponovno i ispočetka , zauvik i na vike birat i izbirat samo one ki su rušili svaku sekundu zakone kaj su ih sami donesli.
Prekjutri ćemo bit u EU, zač država sa takovim sigurnim bankarskim sustavum i sa tako poslušnum vladum, kaj se kune svojem šefu da više neće pušit, mora bit nagrađena katapultirajućim ulaskom u EU, jerbo će ponovno propušit i onda opet žuti kartoni…
Ajte bok!
Janjo, 1. listopad 2008.
