PUT DO PUTA U EUROPEIZACIJU
Ovo je vrime posebno , vrime trači, jadikovki, kritike i kritizerstva, otvoreno tržište, otvorene misli, pritvoreni najveću umovi i najveći sinovi mojega naroda, kaj ih svi napadaju ružu po njimi, pljuju i bacaju ljage na te kolosalne ljude, divove u razvijanju naše demokracije, slobode i napretka, boljitka čovika.
Više nemorem podnest da mi Ivica ( bivši gospodar satovi ) bude tuliko kriv, da se napada njevu jadnu sirotu Mirjanicu, kaj ni imela pojima kako se on siromak muči i trudi da ih podigne, da im nabavi umitničke tvorevine domačih autori i stranu valutu, tj valutu ujedinjene Evrope, naše majke, kaj smo uvik kaj njihova potkova čuvali njeve noge da nebi ki provalil u njih, a sad nećedu da nas primu pod svoje, velu radi pravosuđa i korupcije?
Pa kaj je njimi, ti su Evropljani poludeli, već nas više od deset godin zezaju sa koje kakvim problemim, zemaju nam i odvode naše cviće u svoje tamnice, natirali su najdemokratskijeg, najlipšeg i najboljeg premijera da se makne od politike i zaprili ga u crnu Austrijsku tamnicu.
On siromak kajda je znal kaj ga čeka, konda je znal kaj mu se sprema, pa je krotko janje , dragu ženicu čista obraza metnil na svoje misto, da mu čuva leđa i familiju kad on projde u mrsku Evropu, radi slik ke su delali naši Hrvatski slikari, doduše eurići još nisu naši, ali morda budu, a on je siromak to sve kaj je kun mogal zet lipo prominil pa odnesal u Ostereich (nima mašina umlauta ) i naredel „ groesse spiele „ da bi napunil njeve banke a oni nami tako?
Ma neka neka…
I onda kad su ga deli u tu crnu tamnicu, kaj je bila dost dugo tamnica Hrvatskega naroda ( to smo zaboravili ) i oni i mi( sram nas bilo) zaprili smo mu pristup do tih ojrići kaj ih je tako u potaji sabiral svih ovih godin, morda je ki tuj i tamo znal za njih ) ali tuliko je bil šparan i dobar da je samo on za to znal, jer se bal da nebi ovi drugi to potrošili!
Jaca ga je zaminila, dala mu je rić da će ostat uvik najlipši, najbolji i najveći presidnik vlade u Croatii, on i samo on i niki drugi. Ponesena na krilima ka joj je ostavil njezin Ivo ki ju je imenoval u maniri monarha za naslidnicu, zaboravila je čuvat mu leđa, letela je po svitu, bacala torbice po nakli pred stranim državnikim, ulazila i izlazila na stražnja vrata, koketirala i kuševala suseda Pahora, južinala i večerala kaj prava Ledi Magbet, sve samo za Hrvacku i tako zanemarila čuvat leđa dragom Ivici i njegovim ministrim.
Poćela je učit engleski al ni joj išlo, ni i basta, bacila se ranjeneg srca na svoj narod i nametnila mu harač. Jadno krotko i dobroćudno, nježno i plaho žensko stvorenjo, ni bilo maženo i paženo od ove otrovne oporbe, kaj su je tukli sa svih stran konda je muškarac, pa je morala tuj i tamo zvat muške kolege u pomoć a oni su i pomagali. Barba Luka je par puti moral stat na kraj tim crvenim vragima iz opozicije, a ondak je našla svojeg spasitelja.
Darkić Milinović, kršni likota, naše divne gore sin, čovik ko Trzan, kauboj, atleta, neviđene snage tila u kem je blistav um. Kad on brani svoju šeficu, to je posal, triba vam kišobran malo vrećih razmiri i opsegi da si sačuvate flizuru ili da ne izgledate konda ste se taj čas tuširali? Milone i milijarde bakterij i virisu izbljuje u političke protivnike i u medije, tako se brani čast naše Ledi… E to je muškačina i ministar, jučer je siromak izjavil da mu je jako žal kaj je i drugi čovik kaj je cipljen protiv gripe umril, ali da je ipak najsigurnije cipit se protiv gripe. Odlično, super, ako se cipimo, mirovinski i zdrvstveni fondi će procvast, ostat će ki tuj i tamo, a pitanje ćel i zato bit novac?
Moram još Jacu pofalit kaj obilazi dicu po bolnicam, moram zač su te sve predstave tako iskrene i spontane, ona je tako savladala ponašanje pred fotografim i novinarim, da mislim da je potpuno nenormalno da bude bez teg okruženja, i zato joj nemojte to zamerat, bez svite i kameri ona nemore bit svoja, pa ni to ona kriva... Prava vedeta, nima kaj? A donacije ke daje, ma kaj je onaj Bill, sa dva l na spram Jaci, ona od 21.000,00 kun plaće misećno, sabere za donaciju 250.000,00 kun. To se zove šparna žena, a ne ja, Mije veli da bi takova njemu tribala, a ne ja, ka sam morda sabrala u životu par hiljad ojrići ke imam u kofanicu kaj je privatiziran u Izgradnji, od Mijeće strane, za 0,00 kuni. E , vam je malo dosadno kaj sad branim Jacu i sprovodim kosorizaciju Hrvacke, ali prije dekosorizacije mora se provest kosorizacija, kaj i u onim predhodnim slučajevim, a sad kad sam ja medij, ja moram pomoć ostalimi i ne bit u zaostatku pa omalovažavat svoju vlastitu vladaricu ili vladarku ( ki će znat) nemorem ja sad na lokalnoj razini divanit kaj ne valja, pa samo ću par stvari onako usput spominit.
Naši su vlastodršci lipo proslavili ove sve blagdane, priredili su fešte u dužini od više od misec dani, naredili su plac na cesti i još stojdu štandi po nogostupi i čeka se da zapade snig ,tako da se narod nemore kretat, seguro se čeka Uskrs i uskrsni sajam, a ondak i Vaskrsenje, i bojim se, prije nima pospremanja…?
Šajerki u budućem parku stojdu i dalje i oni će valja stat do Uskrsa pa do Vaskrsenja, jerbo je eto već došla i druga Nova godina a od pospremanja niš?
Sve stoji konda je s neba palo i nakalimilo se pred katoličku crikvu, i čeka i čeka…
Naši su gradski oci svi lipo i zajednički dočekali sve Božiće i sva Nova leta, isčestitali jedni drugimi, nazdravljali sa podignutim čašam uz razme glazbe i folklore u očekivanju valja pomoći od Duha svetega. Bog zna sul pomislili na one ki nimaju drv za loženje, ki nimaju kruha, ki nisu dobili već dugo plaću, ki nimaju za prašak za veš da dici operu gaće.
Nemojte mi zamerit ako sam kaj izostavila , nemorem bit kaj i vi da ne vidim kuliko su ti naši mućenici propatili za nas, kuliko patu od nepravedne oporbe, nemorem dozvolit da mi se tuče po Jaci, i da se svaki njezin mig kritikuje.
Pridružite mi se u kosorizaciji, ka je potpuno neizbižna ako se ćemo desanaderizirat u ovem tužnim periodu kad sanjamo o Europeozaciji. Kad ćemo malo počt mislet o sebi i o Croatizaciji, da se prestanemo falit sami i da nas poćnu falit i prisvajat drugi, svi oko nas kaj su nas do sad odbacivali?
Sa ovum garniturum, nima nam spasa od Europe i Europeizacije, samo mormao prvlje izvršit tu kosorizaciju, jerbo samo desanaderizaciju finili, pa onda dekosorizaciju i evo nas u Europi, slobodnoj i željenoj , ku sanjamo 20 godin zajedno sa svojimi vladarimi, kamo i pripadamo i od kud nas je ljuta sudba otrgnula i spojla nas sa našim Slavenskim plemenim. Pa kaj nam je bilo da smo išli bižat iz naše majčice Evrope? E ja mislim da sad moramo zato klečat pred vrati gladni, žedni, goli i bosi i čekat da nam ona oprosti i opre svoja vrata.
Ajte bok!
JANJO, 14.siječanj 2011.
Rasfriškani i osvježeni u Novo leto!
Čera sam si dala zadaću, slušat izvanrednu sjednicu naših Saborčani i glasovanje za prihvaćanje „novih“ ministri u staru vladu.
Naslušala sam se svega i svačega i lipih i grdih stvari, pohvale ministrim ki su smenjeni na dobrem delu, ali zbog friške krvi koja triba u Saboru( bog zna zač , nisu valja vampiri ) sve kaj se divanilo bilo je luk i voda, niš i niš dok ni došal naš dragi drug Andrija Hebrang.
E to je govor, tako se divani narodu nakon siromašneg Božića, tako se lipo divane pozitivne stvari kaj ih narod triba znat o pohvalam Hrvackoj ekonomiji, disciplini u trošenju novac iz državneg proračuna. Osim tega, sve dijagnoze kaj su izrečene za pojedince i grupe je svojim stručnim obrazloženjem izbrisal, osim jedne, a to je opijenost sa vasti i uzdizanjem osveženja ko nam je donesla nakon dugo razmišljanja naša vladarica Jaca. Rasfriškala je sve, morda i do 100% minusi ako se ovako nastavi. Pa ki nebi viroval gospodinu i drugu Hebrangu, ki?
Oporba me je stukla do temelja, kako oni moru divanit takove stvari, kako moru spominjat tramvaj za Rementinaac bez povratne karte…sram ih bilo. Ne mislu valjda da bi ki od ova vridna četri konja, ( neka oprosti ona gopođa ) Bože mi prosti, ministra debela mogla slučajno pojt u Remetinec i to bez povratka ? Ki je još u Remetincu, ma niki, a glava oveg svega dobra kaj je naređeno za Hrvackeg seljaka, Hrvackeg radnika, Hrvacku slobodu, demokraciju i moguć ulet u EU, u koštacu sa nezaposlenim, sa bolesnim, sa siromašnim, ma kaj god, ova će vlada, ova rekonstrukcija donit boljitak, neviđn uzlet Hrvacke ekonomije, i svega kaj postoji i mi ćemo bit bolji od Svicerlanda, ovo je vlada osvježenja? A i kaj nam drugo triba van osveženje, ovaj misec zbog tega da se osvježimo imamo ganz friških 30 000 nezaposlenih, novih ki će se grijat na burzi rada. Iskrene čestitke!
Naša Jaca ima plan, ona je sve smislila, naročito način kako će svog imenovatelja ki ima jedini pravo imenovat vladaricu Hrvacke vlade, pušćila na odmor u Austriju. Tamo je taj poglavar naredil nekokove sitne prestupe sa nekakovum Bankum, ka je pušćila da metne novce na ime svojeg tasta od 1 sitnih milion euri, i na sebe ništo sitno, a kaj je zato kriva ova vlada i HDZ-ej? Pitam ja vas?... pa sad Ti Austrijanici neće da nam dadu našega Ivu da reće sve kaj ima Hrvackem narodu, kako je kaj i s kim delal. Kaj je još najgorje od svega, nestale su sve njegove ure i on više nemore bit gospodar satovi a kamo li vrimena?
Andrija Herang digal me je u nebesa, tako sam postala ponosna kaj sam Hrvatica i kaj živim u ovoj divnoj i bogatoj državi kadi ima svega blagostanja i ku cili svit fali i EU nemore dočekat da mi zajdemo u nju i da joj pokažemo kako se dela. Najbolje zdravstvo u EU, imamo naravno mi, najbolje školstvo, najveće pemzije a i plaće, a tek šeficu vlade, to nima niki, samo mi?
E, reć ću vam, od straha od ovega svega kaj sam čitala o našoj vlasti i vladajućoj stranki, o ministrim i tim hapšenjim od kojih se ne živi, u strahu od gledanja istine u oči samo sam naredila za Božić poviticu, nekakovu mršavu od orehi. Mije je ispekal jedneg odojka a sarmu nisam ni delala, ali bilo je dost i bilo je i lipo.
Svi su bili doma, svi su bili pri meni i Mijeti, u našo kući.
Vam nisam čestitala Božić , ali niste ni vi meni…
Evo, sad kad je moj drug i gospodin, Andrija Hebrng, konačno rekal svitlu istinu o mojoj državi, ka ide u velik i siguran prosperitet, i na pragu ulaska u EU. Kad taj prag prejdemo i prestanemo čučat pred njim, EU će sve novce dat nami, jer se vidi kako mi znamo divno raspolagat sa novcim i korisno ih utrošit za dobrobit, Hrvackeg čovika.
Fala Ti gospodine i druže Andrija Hebrag, sad ću lakše dočekat Novu 2011 godinu, ispeč ću jednu jaču makovnjaču a već sam i zvala svojeg drageg Šamana Luku, da mi dostavi teglicu pekmeza od bunike, ku ću umešat u tu makovnjaču, tako da mi slučajno te divne riči o blagostanju i napretku nebi nikad izašle iz glave.
Od teg sam divana, našega Andre još uvik u laganem ošamutu i nimam nikakove želje izajt iz njega !
Tako se dela, istina je fala milem Bogu, izašla na videlo, i rekal ju je jedini i jedinstveni čovik kaj uvik govori istinu i samo istinu i ja ću u nju, virovat, kad se najim te fine makovnjače sa pekmezum od bunike, sretna i vesela dočekat Novu godinu.
Ako ne virujete u taj recept, probajte…
Sretna Nova godina !
Ajte bok!
JANJO, 30.prosinac 2010.
RFLEKTIRAJUĆI BUŠT
Kako mi je već dost pisanja o našoj Jaci, HaDeZeju, Šukeru, Gospodaru satova i drugimi na vrhu hranidbeneg lanca u Lipoj našoj, a vidim da se drugi blokeri u našemu malemu gradu više nisu u stanju sprdat s njimi, zač su pretirali u svakem smislu sa svojum megalomanijum i divanum o prestanku krize, boljem životu, teškim amputacijam u socijalne dažbine, antikorupcijskim mjerama, pohvalam iz straneg svita našoj Jaci, nagradi ku je mislela ić podignit od časopisa "Glamur" iz Merike, ali ni mogla, jerbo joj broš sa izgledum na kuglu zemaljsku ni bil još iskreiran i dovršen, a bez tega nima smisla ni pojt na tu feštu jer nebi mogla zadivit auditorij celega svita svojum porukum da je došla u pohod stavljanja kugle zemaljske pod svoje bucmaste noge…pisat ću o reflektirajućim bušim i o tem novem predlogu zakona o saobraćaju i refleksijam na celo društvo pa i moju malnkost Janju iz Ogulinskeg predgrađa ka se bavi samostalnom proizvodnjum povrća i drugih povrtlarsdkih kulturi za zdravu prehranu našg sitneg zuba, svojeg sitneg zuba i inih zubi a more i bezubih, jerbo je sve tako mehko za jist kaj putar?
Uh, ovakovu rečenicu ni ni Krleža u životu napisal, u jednem dašku kaj ja , kaj ne, mada se nekoji po bloki ponosno falu da ga nisu nikad čitali, a mislim i da neće, mada bi im to vrlo koristilo, naročito „Balade P.K i Banket u blitvi“ u kem sam ja provela cilu ovu jesen.
I sad gremo dalje…
Niki se sitil, predložit u nekojem novem zakonu o saobraćaju da bi tribali oni ki idu pišice po noći, trebali nosit reflektirajući bušt, kako bi bili uočljivi da ih kakov auto ili motor ne drmne dok blaženo šetadu sa svojum dicum i familijum po našemu i ostalim gradovim Lipe naše.
Nas ima ovega časa u kući 7, Mije, Ja, Sin i snaha i troje dice, Mije ima pemziju, a sin dela kod privatnika i tuj i tamo dobi ku kunu, snaha fala Bogu dela za državu pa ipak prima plaću, ja privređujem od zelenjave i kaj priredim pilići, zeci i prasešce kakovo, tako da gladni nismo, ne kupujemo robu nikakovu a još malo pa nećemo kupovat ni sredstva za pranje sebe i robe i kuće, jer ne dotiće za to kun, ali bušte ćemo morat zet, ako zakon stupi na snagu?
Kad se nas 7 uputi na korzo, gledat prekrasne dućane kojih ima u Ogulinu na korzu više nego pred 20 godin i srest se sa ljudimi, svitlit ćemo kaj bube mare ili svićkalice u Rašicu.
Lipo ćemo se obuć u reflektirajuće bušte i pojt od Hačka mimo Nete, pa dalje niš, niš kaj i prvlje do Starega novega grada, pa niš , niš do kina ko je još uvik fala bogu u dogradnji, zakrenit ćemo kod Frankopan hotela do Pekare Mivit i krenit mimo pustopoljine sa Fiorentinskim lipam i osvetljeneg bivšeg parka , konda je Luna park do kioska od Tiska, pa projt mimo kioska od Lutrije, pa niš, niš do Varteksa,onda, Turist-biro sa pomadami, pa gledat topal kruh u trgovini Mivit, pa ondak gledat dućanić kaj piše Gavrilović i tabla o prodaji kiseleg zelja, pa ondak dolazimo do novo-uređeneg dućana Mivit kadi će i opet bit kruh za gledanje. Nakon tega prelazimo na Gvranović, dućan sa puno šarih krp, a ima i nekakovih šlap po novem nutri. Onda ču dojt do jedneg zgodneg dućana sa cipela, pa dolazi Urarska radnja sa nakitum i satovim, ondak dolazi, Ninina bertija, opet kruh od Mivita, pa ništo lipeg veša i krasnih izazovnih spavačić, cicindrži , šalovi i čarap, pa opet Tisak, pa onda slastičarna , kadi ćemo se malo odmorit od silneg razgledanja lipih stvari u izlogi, a ja ću imat na misli pri temu „Djevojčicu sa žigicama“ HC Andersena, koja neće palit žigice i zamišljat pećenu puricu nego topal kruh i svi ćemo bit sretni jerbo se neće dogodit ni jedan sudar sa onimi kaj nam u reflektirajući bušti dolazu sa suprotne strane. Ako to bude još prije Božića, ušparat će se moć na kićenju grada, jer se moru organizarit dežurne ekipe ke će šetat po ulicam i svitlit. Moglo bi se još puno tega skombinirat, ali predugo bi morala pisat a i bilo bi morda dosadno?
Bušti će bit prepuni svitlosti od unutrašnje lipote i zadovoljstva našim lipim malim gradum, kaj ne ?
I ti će dućani iselit skoro, ako se u njimi slučajno nebu prodaval kruh zać ćemo morat opremit familiju sa reflektirajućim buštim, ke će delat za sve milione Hrvati nekakov privatnik kojemu se sad izlazi u susret za ideju da bi se bavil proizvodnjum reflektirajućih bušti za Hrvate ki mislu po noći slučajno izajt van iz kuće. Čini mi se da se zakon zato i dela. Četri i pol miliona Hrvati kima treba bušt, nek bude svaki samo 200 kuni, računajte kuliko je to PDVeja , plus još kuliko će se dogovorit za kasu HDZ-eja, i sad recte molim ja vas svi skupa, dal će nam išta više od dućani u gradu tribat osim kruha, i dal ćemo moć opće ikaj kupit dok ne opremimo sa svitlošću za noćne ili maglovite izlaske naša tila?
Ma tako se dolazi do svitlosti, neka vidi cili svit kako Hrvatski sitni zub svitli i blišći.
Ni ludi Merikanci kaj imaju svakove luđačke zakone za svoje građane nisu u sred New Jorka predlagali takov svitlosni zakon kakov predlažu naše lučonoše.
Ova moja država, pod ovum vlasti, nalik mi je jedan pokus kadi se mora donest zaključak, da li narod more živet u reflektirajućem buštu samo od kruha i vode u svitlosti.
Još je gluplji zakon po kemu nesmi bit sniga na autu…? Dok dojdeš od Oštarij do Ogulina, kad počne padat snig na krovu ga je pol metra . Pa ki je tuj lud?
I ni to jedini zakon kaj nima veze s mozgum a ni sa životum, kaj nima nikakovu logiku osim hira i nećije sulude zamisli kako će pobrat šta više od sitneg zuba koji će morat poštivat odredbe zakona, kaj i do sad. Još si usput probajte zamislet Šukera i Čorbankovića u reflektirajućim buštim na sebi u punoj svitlosti?
E moj narode, dotirali smo stvarno do neslućenih dubina, i zasigurno, svakako, naravno, neizostavno, na putu da najdemo put do puta kaj traje već 20 godin, kaj bi rekla naša Jaca-vladarica !
Sigurneg puta do duboke bezdane jame, pred kojum će nas spasit jedino reflektirajući bušti koji će nam morda konačno prosvitlit mozak i pamet prije izbori?.. ali i to je veliko pitanje jeli nam to dost da konačno postavimo pitanje – ki nas to vodi, kamo i zač?
Pa sad mi je jasno, reflektirajući bušt, zadnja je etapa na putu do svitlosti u Hrvata, to smo tili to se konačno ostvarilo! Ispeljani smo iz tame koja je tako dugo,dugo bila oko nas i u nami.
A sad idem slušat kaj će divanit o proračunu za leto Gospodnje 2011, ima li tuj svitlosti, bar koji tračak ili zračak?
Ajte bok!
JANJO, 16.studeni 2010.
ISTINA I SAMO ISTINA
Jutros mi se zamaglilo red očimi od tuge, kad sam pročitala po svim portalim istinu o jadnem Polančecu i sad mi je jasno zač je bil cilo vrime Rumenko, rumenil se siromak od silnega srama pred narudum, jerbo su ga tirali da laže i krade, da jeftino prodaje i skupo kupuje, da plaća studije koje nisu nikem za niš rabile..o siroto dite Hrvacko.
Ali nima puščanja, dolazi žrtva nad žrtvami branit Rumenka, , časan čovik bivši premijer , čim puhne dobar vitar stiže u svoju ljubljenu domovinu, raščistit ki je kega tiral, na sva ta djela-zlodjela.
Imam nikako predosjećaj da je sve kriv Šuki, seguro je on stiral jadnega Sanadera u kakovu škulju, posudil s Kptola sprave za mučenje iz vrimena Gričke vještice, a Jaca je zela korbačinu i mahala i pucketala s njum dok su govorili Drivi i gospodaru satova kaj mora reč Rumenku da dela, a on je u silnem strahu sve to popamtil i naređival jadnem Rumenku da to sprovede u delo.
Zač bi inače palo na pamet Rumenku da da tulke novce za nekakovu studiju i zač bi Mravunac, siromak išal praznit kasu od HEP-a bez veze, pa ni on takov, zač bi išal punit kasu od HDZ-eja samo tako, bez prisile i bez koristi, da nisu delale sprave za mučenje, korbači i druga efikasna i poznata sredstva koja dovode poštene i pametne derektore i političare na pravi put.
Pa kadi ste videli da na primjer premijer dolazi divanit sa osumnjićenim u rešt i davat mu podršku da divani istinu i samo istinu, pa sramota bi bila da ni naša Jaca tako plemenita i da se ni sažalila nad Rumenkum i njegovum sudbinum.
Pa ni ona sve to zapisevala, zapisevala je samo kaj je Drivo divanil, jer tako je seguro niki naredil da mora, nego ni mi ipak jasno kadi su u ovoj prići Kaljmeta i Vukelić, dal oni i dalje farbaju tunele i delaju mostove preko njiv, treba to prostudirat, platit dobro još jednu studiju da se vidi da ti mosti i tuneli ne vodu na kakova tajna mesta, kada se skrivadu još nekoje Hrvacke tajne?
Sve mi se čini da tuj ima još ništo, duboko zakopano, nisu to naši dečki, naš Drivo, naša Jaca, Rumenko, i ki zna ki samo tako delali. Nekako me ipak Šuki jako podsića na Frnceka Tahija, Kaj nam je gore i kaj se više oko njegove bačve obruč steže on se više i glasnije smije?
Jaca je malo dezorjentirana u svemu temu, nezna sirota kaj bi, pa pita narod po cesti „Kako ste ..“ a oni odgovraju strogo narodno-hrvackim jezikum,koji ona i razumi ne razumi. Ni joj sirotoj jasno kako je to taj sav narod kaj je kliktal kad je imenovana za nasljednicu izabraneg u stranki i vladi, tako ogrubel prema njoj, kako se moglo dogoddit da se osjećaji tako brzo minjaju, kako je ona stamena i uvik voli Hrvacku i Hrvate, pa i oneg jadnika Drivu, kaj su ga poslali u Meriku a on sad, kad se voda počela bistrit, kad je jasno da niki ni niš znal osim Rumenka kaj se dela, dolazi opet mutit Hrvacku vodu i zbunjivat narod.
Pa ni to u redu, taman sam se pomirila da će Rumenko dobit 240 godin rešta, da se Gospodar satovi stacioniral u Meriki, da je konačno za našu Jacu čist zrak a on stiže nazad.
Ali ako je pročital, kaj divani Mravunac, a morada još ni, bojim se da niš od velikog dolaska na misto zločina?
E , a u Našem malem mistu, vodidu se također bitke i ratovi, naš pavednik Bokulić digal je celi Ogulin na zadnje noge oko afere „putni troškovi Športske zajednice“, ki iznosu 1.200 kun za celu prošlu godinu. Ajme, počelo je počelo, takova pljačka ni viđena u ovem gradu, to se mora rasčistiti, a tek svlačionice, kupaonice, parketi , tepihi, pa kaj je vami gospon Prravednik, kaj ni niki bil na putu osim Maria P i Koze? Ma mene zanima kuliko ste vi dobili dnevnic i drugih dobri od talasanja po plitkoj vodici i zamućivanja sa takovim glupostima , dok se milioni ziđu godinami po cestam, kanalim, ogradam, intelektualnim uslugam i pučkim učilištim u dugogodišnjoj izgradnji? Ili bi vi rajše, da nima nikakoveg sporta u nešem malem mistu, pa da nam sva dica idu u bertije i umisto da se bavu zdravim sportima, da piju po kafićimi…
Kaj ste se napopali na te ljude, zač se ne uključite u kakov sport konačno pa ćete morda bit na mistu kadi se delaju tako veliki i silni kriminali? Ali ne, tribalo bi se uznojt a morda i priznat da triba održavat dvoranu ku je narod naredil samodoprinosum, kaj ne ? I kadi bi se odigravale te proslave i manifestacije da nima tih sportskih objekti, u Pučkem učilištu valja ili morda med Fiorentinskim lipa u rožicam?
Ma zač uvik grizete tamo kadi nima mesa, na kosti?
Ja ne velim da nam je tribala teniska dvorana ne velim da je sve baš čisto ko suza naše Jace, ali da se tuliko vrimena potroši na 1.200 kuni, da se popravda pol grada radi tega kaj su tri čovika išli na put iz sportske zajednice, a drugo da sve štima? Ej Pravedniče, ništo mi tuj jako bode oči? Ili bi rado da niki iz te zajednice reče, dajemo ostavke „Ajte vi to delajte“, vi bi seguo bolje?
I tako, praćenje ovih događanji, ni mogla omest ni krvava Severina i njezin najnoviji mecena, ni Dikan, ni Lambaša, ni Vlatkica, čak ni gospa Begović u čipki i kožnim lačam preko kih se prelivaju obilni šlaufi, pa čak ni Berend kaj je smršavila i došla se pokazat kako je lipa na nekakovu modnu reviju. Svi su pali u šesti plan, jer glavni celebriti su naša vlast, i zato Šuker oduševljeno šalje puse novinarima. Konačno sam uspio biti glavni uz Jacu i naradet pravi šou, ali bez biznisa !
Sada čekamo da nam puhne malo vitra, i da preko bare dojde gospodar satovi zamutit vode ke je naša Jaca tako lipo razbistrila, i dogovorila sa Rumenkom da divani istinu i samo istinu?
Ajte bok!
JANJO, 18.rujna 2010.
SITNE MISLI, MALE DUŠE
E, opet nimam puno vrimena za pisat, ali imam dost za mislet, pogotovo dok delam u Rašiću, ili čerupam kokoši i piliće za škrinju, čistim maune i drugu zelenjavu za zimu, u nekakovoj nadi da ćemo preživet ovu zimu. Svi delamo ko ludi, to trun mirisne zemlje, u ku smo se uvik uzdali i od koje nam je sve dobro došlo. Misleli smo ništo grunta pretvarat u građevinsko, ali nećemo trošit, zač tuj niki neće dojt delat velebna zdanja, ni to obala našega plavega mora, ku ovu godinu neće Janjo moć videt i pljusnit sa nučicum u slano more Jadransko, spasiteljicu Mijeće pemzije, sad će dojt ništo novac od tega, pa morda bude za naštukat pemzije do Božića i Noveg leta, a potlje ćemo videt, kaj ćemo i kako ćemo?
Jutros sam s Marum popila kafu, divanila mi je kako je izgleda naš bivši uzdanik i spasitelj, velesvetski političar, na brzinu spakoval fine kofer i odletel u Meriku sa cilom svojom familijum i ni me briga kaj je on prošal, neg me briga dal oni kaj ga čuvadu za naše novce još primaju plaću, kako je mogal projt bez njih i od njih, i zač su ga puščili bez zaštite u daleki i nepoznati svit?
A ni me briga zato, kaj ja znam i nikako sam segura da će njega njegova Jaca dobit nazad, bez puno problemi, jer takovo poverenje i takova odanost kakovu su oni gojili med sobum nemore samo tako završit.
Da ni bilo njega, naša Jaca nebi nasljedila prestolje i nebi sad krenila na ozbiljan posal sa svojim vridnim suradnikim u rezanje i rebalans proračuna. Moral bi to naredit niki drugi, a niki drugi to nemore znat samo ona i ona i ona….
Duša me boli kad vidim da smo spali samo na jedan um, da moja zemlja nima nikega drugog da ništo naredi po tem pitanju, osim oneg ke je gospdar satovi imenoval u vlast?
Dobro, ajde, Rumenko je sad na svojemu, morda obirje maune i kiseli krastavce i malo svoju vjernu ženicu ščipne ki put, ni mu lako siromaku, izgubil je puno prijatelji, a glavni šerif mu je pobigal ovaj put jako daleko, tamo daleko, a on ni to stigal naredit na vrime i sad je na raspolaganju pravnoj državi, koja sve bolje funkcionira, samo u krivem pravcu…
Sve se okreće prema nami, moramo to sve namirit, mora se to od nikud stvorit i vrnit u kasu, pa će sad lipo, nakon kaj su braniteljim ki imadu više od 3.500 kuni skinili već 10 %, nastojat da mi lagano sve to napunimo, ali još uvik ostaje vanjski dug za plaćat, bar još idućih 13 stoljeći. Kako smo 13 stoljeći tuj, računam da smo se jedno stoljeće sve skup borili za nezavisnost, još 13 stoljeći moramo otplaćivat to kaj smo stekli i na čem smo, inače mi se čini da ćemo morat pojt na Mars ili Veneru ili ku drugu planetu živit. Kad bi znala da ćemo bit bez duga za ovih drugih 13 stoljeći, ja bi valje potpisala, i onda bi onaj niki kaj bi se tad rodil i imal 1/ 83 mojega jednega gena bil konačno bez duga.
Ta me nada, da bi se to moglo dogodit, jako drži na moralnoj visi, zadnjih čedan dani, i ipak mi daje nadu da 1/83 mojega gena neće završit van ove predivne planete kaj ju mi zovemo majka Zemlja.
Kako čitam i o letećim tanjurim i drugim svakovim letilicam, o malim i velikim zelenim, nadam se da ni niki temeljem duga kega imamo, sklopil ugovor da će nas prodat njimi po kili žive vage, ali ov zadnji dug kaj je naređen, nekako mi je sumnjiv i nejasan, i tuliko veliko poverenje svetskih financi prema nami, baš mi ni jasno…?
Gledajuć sliku bunkera kega dela naš ministar za zdravlje, Tarzan, mislim da nisu u tu tonažu uključeni najveći domoljubi i rodoljubi, državotvorni Hrvati iz vlasti, i da je pošteđen i ostatak koalicije, kao što je šef seljaki, liberali, bivši Saborski zastupnik Anto Đapić i drugi neki primjerki mojega naroda, zač niki bi moral ipak ostat, da se to za 13 stoljeći obnovi, i razmnoži, nima smisla da to budu ovakovi jadniki kaj ja i Mije.
I sad, kaj morem mislet , van da je sve poludelo, a kruna mudrosti je povrat Ukradene Nede, da piva večeras u Oštarija, u programu proslave Velike Gospe, odvjetnice mojega naroda…?
Jutri u pet ur, Mije i Mare i Ive i ja, pišice idemo u Oštarije, molit ćemo da tu nesmotrenost svitovne vlasti zanemari i dene ju na dušu našu i našega naroda, neka im oprosti jerbo je lakše ako i to podnesemo svi zajedno, neka oprosti njimi, jer se dugo već vidi da „neznaju šta čine“?
Ovo su samo sitne misli, moje male priproste duše!
Ajte bok!
JANJO, 14. kolovoza 2010.
Ispitivanje terena
Večeras u dnevniku, mili domoljub Milinović, prenesal nam je poruku da će se smanjit plaće i pemzije za 10 do 15 %, to valja, po onoj preporuki kad je u Gospičkoj bolnici rekal da bi se svi tribali odreč jedneg dela svoje plaće radi domoljublja i rodoljublja?
Moj Mije, u tem času pretvoril se u Sfingu iz Doline piramidi, lukala sam u njega ozdola, ozgora, tila sam ga promršljat po kosi, ali sam se sitila da je vrime prošlo i da je ćelav, pa sam odustla. Pogled mu je bil tup, konda ga je ta vist hipnotizirala, a izgled mu je bil totalno krvoločno-lavovski sa tupim pogledum u križ, mislela sam da se oprošta od ovega svita, ali nakon tega, kad sam krenila po zadnju pivu u pivnicu, da ga zeru oporavim od šoka, čula sam promuklo pitanje…
.-Janjo, jesi čula, kaj ćemo sad?
-Mije, kaj ćemo, kaj ćemo, kaj ja znam kaj ćemo, kaj će dica, kaj sav pošten narod, kaj ja temu morem….valja ima nigdi i kemu je gorje neg nami' i projdem do pivnice po pivu, da ne ostanem bez čovika radi vesti koju je rekal mili Milinović , rodoljub i veliki ljubitelj naroda i sirotinje.
Oprila sam mu pivu, i sad sidim za svojim kompom i idem nastavit pisat u ovu svoju „knjigu žalbi“, kako je nazval moj blok onaj Beli deda, da vidim ki kaj o temu misli i dal ki misli, a još više zbog tega da bi morda naša slatka Jaca pročitala kaj mi o temu mislimo i kako nas jeobradovala ta vest, po kojoj mi moramo i dalje plaćat sve lopovluke kompanjoni na vlasti, bez izgleda da saznamo dokle će to trajat, dokle će se krast i otuđivat, dokle ćemo bajlit ove pritvorenike u Remetincu i trošit na njih, i dokle će se čekat da se opru pravi lopovluki i da se pobere nezakonski stečeno nazad u proračun ili rasproda onima ki imaju zdrav novac, ako takovih ima i sve se to vrne nazad u proračun.
Ni mi jasno, kako misli vlada, mili Milinović, nasmijana Jaca, veseli Šuker da ćemo plaćat račune, struju ka će poskupit, plaćat vreće u komunalcu po deset kun, zato kaj se niki sitil da bi prodaval logo na njimi, da ćemo vraćat kredite ki su viši zbog kamati i tečaji, a plaće i pemzije će bit manje, ili je to ovako, jedan plan liberalne ekonomije da se potamani sve kaj nemore zaradit dost za državu, vlast i lopove, pa kaj ostane da se od tega prehrani, školuje dicu, vozi se na posal ili….', kako to mislu rešit?
Meni je to već sad malo i smišno, ni mi više očaj u glavi i mislima, nego me lovi smih, vidim milion škrinj u kima nas nosu na groblja, i to samo one ki su svoju plaću i pemziju pošteno zarađivali. Ja mislim da niki nebi smil svoju pemziju koristit više od godinu dani, nima smisla da delaš 40 ili 45 godin, i da živiš još 30, to je skupo, treba to potamanit na najednostavniji mogući način, i to zet penzije onimi ki nemoru više niš delat jer su na poslu bili iskorišćeni do kraja. Kaj moj Mije sad more delat, kaj? Kaj god pipne zija i zove, Janjo, ajd podupri!
Onimi ki su ošli u pemzije sa malo staža, oni ki imaju povlaštene pemzije, ko ovi razni saborski zastupniki i ministri oni trebadu duuuugo živet, jerbo oni nisu bili iskorišćeni na poslu, oni imaju šanse doživet i 100 godin, i onda tek počet mislet o temu da će umrit. Osim tega oni neće morat platit ni troške za pogrebe, zač o njimi brine država, da to bude na visini i dostojno dužnosniki, a ki će nam platiti sprovod, košta najmanje 12 tusuć kun, tako da će uskoro komunalno poduzeće prodavat vreće za sahrane sa logom od kumunalca, ali po 100 ili po 200, kun,kako im drago, jerbo su skrinje skupe.
Eto lipo smo dotirali do tako velikih razliki, da oni ki ne delaju ili delaju štetu, imaju sve na svitu, pa i pokop o trošku poreza, a mi ki smo zaradili za te cendravce i lenčine kaj govoru o teškim vremenim, nesmimo ni umrit dok ne saberemo za sprovode!? Ma kaj Jaca prića o teškoćam i bolnim rezovim, to je prošlost, mi smo već fino faširani od tih njihovih rezovi, a ona se sve bezdušnije smije i pokazuje narodu lakirane zube, smije se bez duše, a i svi su oko nje takovi, cila ta nasljeđena garnitura gospodara satova…
Evo, moj je Mije došal sebi, idem ga trun umirit, konda se trun unormalil, i više mi ne gleda onako jako u križ, a Bože mi oprosti!
Sam Bog zna ćel moj Mije preživet još ku takovu vest, ali ipak, fala milem i milosrdnem Milinoviću, kaj ni spominil 20 % smanjenje pemzije i plaći, zač bi taj čas ostala udovica sa 70 % minus 20 % .
Malo sam s Mijetum divanila i umirivala ga, imamo dost za se , a baš nemoramo imet televiziju, nemoramo imet ni struju u kući, a pogotovo ne kompić, a kaj se more kad se nemore…konda Hrvati moraju živet kaj i drugi ljudi po ostalem svitu, ja mislim da nam sve triba ukinit, a plaće i pemzije do posljednje lipe prepisat našoj vladi , da s njimi dela kaj će, tako da Milinović bu još veći domoljub, naša Jaca da se ne prestane ni po noći smijat, da naš Šuki bude još veseliji i još bar trun okrugliji, o drugimi neću ni divanit , ali se nadam da će ipak većina njih projt u novi rešt sa 5 zvjezdic kaj se dela za cele te garniture nadobudnih domoljubi, pa kuliko koštalo da koštalo. Samo nek im zamu nazad ono kaj su oni zeli od nas, onda ćemo ih lako ranit i održavat velebni novi rešt.
Ajte bok!
JANJO, 21 srpanj 2010.
PS: E pa ovaj divan našeg ličkeg Tarzana, kaj me je inspririral za ovaj post ispal je , za sad, samo ispitivane terena, demantiral ga Kaljmeta..., ali , sve se bojim da je morda izletil prije vrimena, kaj obično!?
Fala vam kaj me sokolite!
PLAČI VOLJENA ZEMLJO
Vidim, falim vam, vas pet-šest, kaj ste tuj i tamo komentirali moja mišljenja, moji vjerni istomišljeniki, pa ću odgovorit na objede Tvoje, prijatelju neznani, ni Janjo na ničijim jaslam, od nikega ne dobiva ni kune , van od svojih 10 malih pomagači, i još dok gre Miječa pemzija, a dokle će niki nezna niti more znat…?
Janji je nestalo optimizma, nestalo je nečega kaj joj je davalo snagu da se sprda s nevoljami i svojimi i tuđimi, da se sprda s bedastoćami koje čita po novinam, šokirana dgađajim koji nas nosu kaj cunami u duboko tamno potonuće, a mi to još niti ne vidimo, mučimo, duramo, grebemo ko gladne mačke po vratim svojih gospodari, kaj nas mislu utamanit da ostanemo i bez trun ljudskosti u sebi, da budemo puži, gmizavci ki će za koru kruha stat u dugačkem redu nenadanja…?
Kadi smo to mi…, ponosni kulturni narod, kaj smo mi narod, kad nam već tulke godine ni jasno kamo gremo…!
Kuliko još treba nami zet, kaj još more zet naša postavljena vladarica, da bi namirila lopovske rabote ministri i direktori koje joj je njezin veliki prijatelj i uzdanik ostavil u nasljeđe?
O čemu će pisat Janjo , kad vladarica veli da mora u rebalans radi 70. mil.kun, kaj ima jedan srednji gazda?
Zamisli , i reci mi, kaj ni to isto kaj kad bi mene moja nučica ili nuk pitali da im kupim sladoled, a ja rečem, nema dico moja, moram prije naredit rebalans, a vi čete bit krivi kaj to išćete….
Ili kaj je gore, naši su novci pri vladi, uvik su sve vlade raspolagale s njim, a mi smo uvik, bijanko davali, bez potpisane zadudžnice…
Kaj se morem temu izrugivat, ili HEP-u, ili MOL-u ili INI, ili čemu? Oholoj, prijetvornoj i samodostatnoj vladarici, koja nigda a ni neće bit izabrana od naroda.
Virovali ste mi ?
Kako, to da sam nekega prevarila kaj više ne pišem, ni Fatamorgana ne piše, pa niki ne veli da je na jaslam. Bilo čijim i bilo kojim…?
Zač sam ja dužna pisat a drugi nisu?
Po čemu smo moja seljačka družba, Mije, Mare , Ive, Roža, moja dica i moji prijatelji preko mojega pisanja pred vami dužni iznosit svoje divane, događaje i nevolje?
Kuliko ima pismenega naroda u ovom našemu malemu gradu ki bi bili dužni kaj reć, ispist i kakovu ispriku za svoje delo i nedelo?
Kaj sam ja špegalj u kem se ogledate, ili morda povjerenstvo preko kega iznosite svoje misli?
Jel mislite da sam medij, tako retko se javite i date mi podršku, iščete vidim i sad jesam li kaj napisala ?
I kaj ja morem mislet drugo neg vi, svi, imam i ja pravo na mučanje i tihu bol u duši..?
Strah mi zamlje dostojanstvo, znojim se i drhtim od jutri kaj neuzastavljivo dolazu….?
Nuki moraju pojt u školu, dica delaju za niš, imadu kredite, kaj i sav pošten narod, treba ih plaćat…, imam i ja, trebalo je minjat stoliriju, naredit popravki u kući i oko kuće, treba živit dan za danum i trošit, plaćat, silne uplatnice kaj dolazu u kaslić svaki misec?
Sram me je, duboki sram valje potlje straha remeti moj duh, tira me da malo divanim i puno žalosnih misli rojim u svojoj jednostavnoj glavi.
Prijatelju kaj mi tako niske objede šalješ, sedi napiši na bilo kojem bloku svoju muku, svoje misli, napiši iz svoje duše strah koji te razjida, napadni sramotu u koju smo dopeljani, razbi tugu u mojemu srcu ako ikako moreš i ja ću Ti se poklonit do zemlje i reč, fala .
Nimam zasad drugeg teksta, i ni mi drago kaj si me pozval na megdan, jer sigurno gubim ovu rundu,a morda i celi meč?
Ražalostit ću i Tebe i vas, kaj klikate na „Naše posle“, a uvik se moj narod oko mene smijal i dok nisam imela blok, uvik je frcalo sve od veselja i nade, al sam znala prepoznat i nevolje i ne puščat prazne nade, van iskat i za sebe i za nas iskru kaj je vraćala u radost, smih, a sada…?
Projdi jutrum kroz naš mali grad, vidi kuliko naroda gre na posal, prati suze straha i bola kod svakega kega sretneš i pitaj sebe, dal imaš snage reć „dobar dan, kako si“ ili reć „ ćemo pojt na kafu ?“
Ovo konda više nisam ja, tila sam sav taj čemer za sebe zadržat, nisi to pomislel?
Nego da sam izdala… kega, s čim, sa svojim rizikum radi kega sam imala komedije i prigovori, da sam neumna i Bog zna kaj sve ne?
Ajde, sidi i napiši ništo, ništo, da rečeš kaj ne valja, kadi smo kaj bi tribalo naredit a da iza tega mirno spiš i ne misliš čel biti kakvih posljedic za goli, obični, prosti život!
Da nisam vaša, da nisam van politike, sa prostum dušum i čistim srcum , bez računice i ikakove podrške u svojem obračanju svimi vami, dal bi i imela blok?
Svaka čast Maksu, svimi onimi ki mogu pisat , ali Janjo ne voli sramotu, bol i prevaru…ne voli crne misli i nikega ne voli trovat s njimi, a takve su se crne fleke nadvile nad mene da se nemorem , još uvik prebacit iz sumraka u svitlost.
I nač je ovo sada nalik?
Ajte bok!
JANJO, 3.srpanj 2010.
PLES NA ŽICI
U našemu malemu Ogulinu, stanje je idilično, nima aferi, ima sumnjivih sferi, kada se pretpostavlja tuj i tamo da je niki maznil par sto tisuć kun, divani se o tem, dal je tribalo delat ovo ili ono, dal moremo uzdržavat dva derektora na Bjelolasici, ki dela ki postava, folklori, pivačko društvo i sve drugo kaj se zove «Klek» dela punum parum i vježba za nadolazeće fešte po zimi po letu i ostala godišnja doba, kadi će se narodu dozirat kvazi-kultura, a stoli će bit puni u «Frankopanu», da počastu one ki su to smislili i one ki su to platili iz našega žepa i tako već 20 punih godin. Ako ki i ostane bez posla, ako se kemu zapleni auto ili kuća, ako ki dobije kakovu gripu ili dica završu na hitnoj od alkohola i droge, to se nezna i to se taji i lipo se reće da je krivo društvo…!
Društvo je krivo kaj gleda ovaj veliki Hrvacki cirkus, i bez daha u oduševljenu, silnem, bez glasa, gleda glavnu našu balanserku Jacu kako hodi po žici ka je razapeta od Dubrovnika do Vukovara i ku je na žicu del njezin vođa i zaminik glavneg režisira «Hrvackih bespući» Ivica Sanader dr, teatrologije Bože mi prosti!
Naša plesačica na žici uredno minja brošiće kaj imadu poruku, i zanosno se smije sa visin, bez zaštitne mreže na publikum, koji pritajeno pleska, zač se boji, ako zagrmi huraaaa, more glavna vedeta i glumica tresnit na zemlju, a onda nećemo imat nikakove utjehe i nade, za idućih 50 godin da će pravo dojt u državu donest trun pravde.
Neimenovani lopovi, munili su žito, za par dani, nestalo nam je šenice, i naša balanserka naređuje policiji da izvrši istragu..kaj ima ona s tim, kaj ni policija tuj da ganja lopove?
Tako sam se počela smijat kad sam čula tu izjavu na dnevniku, da me je Mije pital, jel to mene zelo..? nis se opće mogla zaustavit kuliko gluposti čujem ne samo od balanserke, van i od drugih elitnih političari! Ma ki bi to sve opće mogal izdivanit..?
Novi cirkus, da zeru skrenu pažnju s velikeg meštra Kalmete, uzdanice palega dr. ili Dr. teatrologije uspili su izrežirat izmed dva mlada lava Hrvackeg HSLSLS, ( nikad se nemorem zaustavit od tih slov kad krenem divanit ili pisat o toj stranki ) Vojkovića i Kosora, pa su sad nakon tulko vrimena ustanovili da je ovaj šarmer Vojković rastrošan, a i dela od šajera luksuznu kuću sa podzemnim bazenim (valja za kisat zelje) po Samoborskrem gorju, konda je počel to delat prešćera…?
Kosor će ga samlet, velu, jer ima puno putra po sebi…? Balanserka Jaca, dotle još stoji na žici i pazi da ne naredi ki krivi korak, jer će joj propast i stranka i koalicija, ako se trun samo zezene i izgubi ravnotežu..? Kalmeta je stamen, jerbo ako njega premaknu u tabor njegoveg nalogodavca Sanadera, ode sve u vražju mater.
Naša je balanserka i hodačica po žici na velikim visinam, dost mudra ženska, stalno ima pričuvu lopovi za odstrel, i kad namigne Bajicu levim okum, ondak to znači da more pucat u sljedećeg rezervistu!
Kako bi sve bilo dobro izbalansirano, da Jaca ne tresne, zadržat ćemo se još niko vrime na nešem glavnem Dr. teatrologu Ivici ki će usput bit i glavni glumac u ovoj predstavi za narod, kaj pleska i održava njegovu zapisničarku Jacu na žici.
Firma FIMA, postala je isto firma za odstrel, jer je puno delala sa državnim poduzecim, ministrastvim i sa policijum, pa će se i to, da bude zanimljivije još ki misec pretraživat i istraživat.
Ja samo ne znam, dal bi sve to tako bilo da ni Dr. teatrolog, nakon postavljenja na monarhistički način svoje zapisničarke na vlast u Vladi i u stranki probal malo zaguncat žicu na koj naša Jaca pleše…?
Moj Mije, za cilo vrime, mojeg obrazlaganja cirkuskih vještin naše vladarice, pita uporno «Kadi bi mogla bit knjigica u ku je naša Jca pisala, sve te stvari kaj su se planirale, naređivale i sprovodile u delo, ko je uzrokovalo ovako napetu i ogromnu cirkusijadu na treitoriju Suverene, nezavisne, neovisne Republike Hrvacke? …kad se ona temu tako čudi i stalno je iznenađena.»
E , Mije moj, nisi Bajić pa da pitaš našu Jacu, kratko i jasno , «Jaco, kadi ona knjigica kadi si pisala sve kaj se divanilo i planiralo, nisi ti draga na žicu skočila iz zaprite paštete?»
Ali kako god je moj narod pleskal Dr.Ivici dok je režiral skupe predstave, tako plešće i sad našoj Jaci dok pleše na žici!
Istina, režiser je drugi, Ivica je sad postal samo gospodar satova kemu ističe vrime, a Jaca će plesat, sve do gromoglasnog aplauza kad će se publikum otreznit i umorit od gledanja u plesačicu na žici.
Ajte bok!
JANJO,4.veljače 2010.
I KAJ DALJE...?
Izabran je novi šef države i sad smo svi sretni, samo da se bivši iskipa sa Pantovčaka i friški napred, i uvik u zaostatku ubaci na njegovo mesto, počet će novi dan, nova era, novi život, velu bolji…?
Čekam i taj dan, morda bi se kaj pokrenilo, jerbo izgleda da smo kaj rak, dva nazad jedan napred.
Lipo je imet šefa države ovako kulturneg, fineg, oprezneg, po volji mi je zač me neće stisnit u želucu ako projde kamo van granice, od straha kaj će reć, čel nas vrnit na oranje i kopanje ili će divanit o nekojim plemenitijim potrebam Hrvati i građani Hrvacke..
Ma mi se čini, da opet nedamo sami sebi, da imamo za šefa građana, normalneg čovika ki zna
neg opet delamo i zidamo veličinu, ka će se ako budemo tako i dalje maštali, srušit kaj i sve ovo do sad!?
Dok se šef države priprema zauzet mesto na Pantovčaku, naša Jaca, dela 27 ur na dan, a rezultati jako pod upitnikum. Lipo ona prebire u toj svojoj antikorupcijskoj kampanji, kega će se rešit da joj ne smeta u daljnjoj krvavoj borbi za Hrvacku, pa tako zbraja i oduzimlje svaki dan, baca se na veliko u divan sa koalicijam i moljakanjim, da se nebi vlada raspala, da osatne taj Sabor sa dost glasovi za zna se i idemo dalje…Kega smi još Jaca poslat i organizirat potiru da ga maknu, skoro nikega ? Koalicija je u pitanju svaku uru, ma kuliko se ona smijkala nami i divanila da ima sve pod kontrolum, vaša Janjo baš ni u to preveć sigura? A tako se gubi vrime, za druge važne stvari, dobivaju i ovi na vrimenu, kaj bi im trebalo ono kaj su pokrali vrnit u proračun, a mi plaćamo za njih harač.
Ovi kaj su sad čvrsto uz nju, bili su tako i uz one puno prije nje, kadi je bila i ona sama, samo preuzimlju zastave, kaj štafete i slavu one kaj dolazu nad njih. Oni sad delaju novi poredak, nov je omir snagi, svi su friški i svi su se prominili…Nemoreš virovat da su se nekoji tako razblažili, da nisu više tako stameni u svojoj ljubavi spram bivše napuhane veličine našega Ivice Sanadera kako je njegovo pravo ime, a i njega smo mi sazidali i dali mu svu veličinu i snagu i bul je kaj i od njega imenovana vladarica Jaca samo jedna faza u tranziciji kaj duramo već 20 godin, i ova me tranzicija podsiča na čiru kaj je prije putoval po Bosni. Stane kod svake bele kuće i dugo se tamo zadrži..
Te bele kuće su pravosuđe, prosvita, kultura, gospodarstvo, komunikacije, promet, ulazak u Eu, reforme lokalne uprave i samouprave ( a Bože kaj sam se upametila) a najviše stoji na –vezam!
Veze su nam tako jake da nemoreš raskinit niš, to je u funkciji i najbolje održavano do sad u mladoj državi, koj je već stasala i bilo bi vrime da se uda…!
E tuj naša Jaca ni pokazala dost zube, pa se i dalje rado nasmijava na slikam sa našim susednim šefum Borutum, organizira rendese, dela na sve načine da nas uda u EU i da budemo u poligamnem braku ki neće imet šanse stvorit potomstvo, zač godine idu, sad nam je izgledna 2013. godina!?
Meni se preveć ni ne žuri, jerbo bi mogla doživet i rastavu, jer kad triba tako dugo molit da se oženimo, tuj ni prave ljubavi…? Dote me zanimaju, dote lipi moji kaj će naša mlada dat i morat donest u taj brak, a ja nikako ne vidim kad će bit dost ponuđeno…
Nisam o ovem razmišljanju divanila, ni Mijeti ni Mareti, samo mi mali Miječe sestre čeri sin, svaki put kad dojde doma iz Talijanske EU kadi peče pice, napuni mozak sa divinim, da mi se kosa podigne na glavi..
Reć ćete, Janjo, kaj si to nadivanila, vidi kako je lipo, počelo se klupko srama odmatat, ili ćete reć, Janjo zač ne pišeš o Ogulinu?
Nimam kaj, Ogulin je zarasal i podsića me na ništo totalno zapušćeno, zaboravljeno od svoje matice zemlje, kaj ono, kad smo Mije i ja zaboravili na jedan lip komad Rašića pa je u njem sve podivljalo..!
A klupko srama, preveć će se odmatat, tako da će ako se ne počne s oneg završetka sve smršljat, ili će se namotat novo…I tako sam u brigi da ćemo uvik, sa svakim novim šefum države, sa svakum novom vladom samo odmatat i zamatat, tako sritni kaj je počelo.. ma ne vidim ja temu kraja, a već polako zaboravljamo i početak!
Plaćamo to zamatanje i odmatanje, radnim mestim, poplavam, životim, mesto da ih natiramo da nam konačno spletu kakov takov šal u ki ćemo se zagrnit.
Ajte, lipi i dobri moji, ovo kaj sam napisala, podsića me na delo moje vlade, na delo kaj delamo već tulko godin a sve manje od njega imamo, Janjo se vaša bacila u apstrakcije, u nebuloze i fantaziranje, i sad ni sama više nemore bit kako se veli konkretna, a kaj sam svašta naučila otkad sam odlučila da ću više pročitat neg kaj sam napisala u životu, ova mi zima jako paše, do proleća, sve mislim, smijkat ću se kaj Jaca, postat ću mudra Janjo, stalno ću delat, a niš naredit…
Ajte bok!
Ogulin, 28.siječnja 2010.
JA SE KONJA BOJIM...
Već sam vam divanila, kako se konja bojim još od kad sam bila mlada nevesta u Mijećoj kući, i kad je ono na izbornu paradu Komes dopeljal 4 konja debela, da i blago čuje kaj naš Drivo divani i obećava…
Danas ću vam divanit da se otkad je jedan kandidat kaj sebe zove Konj krenil u galop po Hrvackoj, opće ne idem van iz svojega dvora, zač me je stra, jer mi se vidi da taj konj jezdi bez ikakove kontrole, da ga niki ne zauzdava nit mu meće ormu oko vrata, Još je gore kaj vuče za sobum i plug i orje po celem teritoriju Hrvacke države bez komande i orača…
Naredil je totalnu pomutnju med narodum, ne more se ni malo smirit uz jasle, pase naokolo po svim njivam i livadam, a bojim se da je bil takovega apetita da su jasle ostale potpuno prazne.
On vam spominje da je čovikoljub, bogoljub i domoljub, a do sad je iskreno zagrabograbljivoljub, i kad je videl da mu je tamo još samo trun ostalo do kraja ispaše, krenil je dalje…
Skroz se raspojasal kad je videl da Hrvatski građani nakon trke u prvem krugu, nisu baš preveliki ljubitelji konjskih utrki, i da bi bilo morda bolje da ode u Englesku na ki hipodrom, odlučil je popularizirat u svojoj drugoj domovini konjske trke..?
No vrag je zel šalu, i počeli su se Hrvati jako zanimat za to, pa se trka jako popularizirala, ni baš imal puno publikuma, ali kako naš narod nemore nikako primit mirne navike, kako se nemore pomirit da više u našoj državi nima agresije i bljuvanja, pljuvanja i drugih nakaradnih radnji, postaje sve popularniji.
Fini gospodin, kaj ni naučil s konjmi, teško se more snajt u temu svemu? Proba ga malo primirit, ali ne da se i gotovo, a kaj je najgorje priklanjaju mu se i nekoje svitovne i duhovne vertikale.
Ja sam u opasnem strahu od tega Bandića, otel se iz SDP-eja, prvi krug je otrčal, iako na 4 noge za duplo lošije neg njegov kako velu superiorni konkurent gospodin Josipović, a sad slušam kako mu dijljem lipe moje daju podršku sa svih strani.
Pred tri dana bil je u posjeti i na divanu pri našemu Kardinalu i donesal mu darove kaj je spravil kao zagraboljub, ni bog zna kaj, 5 milioni brat bratu se računa od kad je zagraboljubitelj, poljubil je lipo kardinalu prsten, pa za tu čast ni puno ni platil ?
Svi presidnici domovinskih udrugi iz rata, osim par njih, tuto-kompleto izlistali su svoju podršku našemu srećonoši, spasitelju i prosvititelju..
U pomoć kod utrke ubacil se i naš gospodar satova, bivši premijer, kega je Jaca zapisničarka njegova bivša, ispisala iz stranke «za ponosnu i Evropsku Hrvacku» bez ikakovih problemi.
Posli 15 on će bit saborski zastupnik, izbačen iz stranke ku će zastupat i kadi je bil dizatelj, spasitelj i spuštatelj, a ostat će mu na kraju samo jedna važna titula a to je «gospodar satova»!
Ja već vidim Gospona Bandića kako se lipo ophodi po Evropam, vidim kako prima Jacu na konzultacije, organiziral je inaguraciju i pozval sve da budedu nazočni i priredil za svakega po ništo, da pokaže svoju široku kulturu i znanje a i poštovanje.
Zna taj, ne boj se, seguro će Vrhbosanskem poglavaru ponudit fino pečeno praseće rebarce, Pravoslavnem patrijarhu batak fino pečene purice, a Kardinalu koljivo žličicum iz ke će on prvo probat, zlu ne trebalo.
Duhovna će vertikala zadovoljno odzdravljat svitovnoj vertikali, klimat će glavam jedini drugimi, Jaca će neutješno gledat jel se pojavil «gospodar satova» da na vrime skrene glavu od njega.
Tad će vaša Janjo, sabrat svu svoju dicu i reć će im ovako:
Dico moja, spašavajte svoje glave, ako ste na me, konja se bojite i bižite po belemu svitu, šta dalje, jer ovaj je zaoral duboku brazdu kako je obećal, preduboku da bi moglo iz nje niknit ništo plemenitega, ono kaj će niknit iz te brazde bit će korov. Ajte dico moja, blagoslovljeni bili kad pameti nimate da na svojemu delat znate, morda ćete kod tuđina imat sreće!
Ajte bok!
JANJO, 7, siječnja 2010.
