Barikada

Ponekad razmišljam što bi bilo da ništa ne postoji. Zamislite jednu ogromnu crnu mrlju, kako lebdi našom galaksijom, jednostavno ide u krug, sama. Ništa ne postoji, ni zemlja, ni planeti, samo jedna velika rupa. Ljudi ne postoje, ništa ne postoji. Zamislite malo.

Ponekad zurim u prazno, zapalim cigar i ne čujem ništa. Bacim oko kroz prozor, ljudi idu, idu, samo idu.
I tako opet, sve u krug. Ništa novo. Bljesne jedan trenutak, iza njega opet sve isto.

Ponekad uzmem Jesenjina..."tko sam, što sam...ja sam samo sanjar čiji pogled gasne u magli i memli"


Ponekad tako sjednem i upitam se..." pa koji je kurac sa mnom"...