Ivva

"Traži se izgubljeno leto. Poslednji put je vidjeno u jednom dalekom gradu. Molim poštenog nalazača da ga vrati..."
Zalepila je oglas i pobegla od vetra. Lišće je tužno zašaptalo i dva uvela lista su joj pala na nos.
Po ko zna koji put je vadila kofere gledajući šta je sve sakupila. Dok su drugi ljudi uzimali hotelske sapunčiće ona je krala lepe trenutke leta i pakovala ih u sećanja. Očajnički ih je dozivala a ona su već bledela.
Šarena marama je gubila miris mora. Na šešir je neki nezgrapni putnik seo i promenio mu oblik. Tragovi su gubili pesak pod prstima. Kiša je nemilosrdno skidala so sa usana. Pred očima je nestajala čarolija meseca a haljina je postala predugačka.
Probala je rečima da naslika leto dok su prsti trnuli od hladnoće i stajali u mestu. Okrenula je dlanove ka nebu tražeći sunce i bezvoljno ih spuštala.
Zatvorila je oči i pokušala snovima da vrati tople dane.
Jesen je se bezobrazno obrušila na njih.
Sakupila je snagu i okrenula se ka njemu. "Hladno je..."
"Znam, dodji.."
Kako u bajkama i u stvarnosti, hrabro je raširila ruke i vrele zagrljaje više nije morala da traži u letnjim uspomenama. Zatvorila je kofere i počela da krade lepe jesenje trenutke pakujući ih u sećanja.
Kiša je odjednom mamila na šetnju. Požuteli listovi su dobili zlatnu boju.
Kada bi joj prsti promrzli stavila bi ih u njegove dlanove. A on je možda baš zbog toga i voleo jesen.