Ivva

Napokon i u Beogradu. Nažalost, sudeći po vašim postovima iz Sarajeva i Zagreba ovog puta u najlošijoj organizaciji. Sve ulice u blizini hipodroma, gde se i održavao koncert, su bile zatvorene, tako da je autom bilo nemoguće stići. Taksisti nisu hteli da voze u tom pravcu.
Nakon dugog pešačenja i velikih očekivanja dočekalo nas je očajno ozvučenje i video bim koji je kasnio. U jednom momentu deo publike je udarao rukama prateći ritam a deo prateći Bebeka (sa zakašnjenjem).
Povratak sa koncerta je bio prava katastrofa, kao ovčice u toru gurali smo se ka samo jednom izlazu. Prevoz neorganizovan, pešačenje nazad kilometrima kroz gužvu, niz prugu, taksisti i dalje ne voze....
Organizatori danas odbijaju da daju izjavu povodom lošeg ozvučenja i još gore celokupne organizacije... Jedini koji se nisu žalili su konji na hipodromu, oni su mirno prespavali koncert. Možda ipak „ima neka tajna veza“.
Što se tiče nastupa, mogu samo da ponovim ono što ste već pisali, posebno o Alenu i Tifi. Bebek je pozdravio publiku sa „Selma...“ i izazvao pozor. Žmarci su imali posla sa skoro 200 000 ljudi. Kao da smo svi čekali njega, tek tada je nastala prava atmosfera. Bebek je jedan od onih srećkovića (muškaraca) koji s godinama samo dobijaju i na dobrom izgledu.
Divan osećaj je biti u tom moru gde je razlika u godinama nestajala u pesmi. Pravi trans izazvao je pesmom „Sanjao sam noćas da te nemam“ ...
Gomila jugonostalgičara je tražila pesmu „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“, dugmići su se pravili da ni oni ne čuju najbolje :). Zanima me ko će uspeti opet da okupi toliko ljudi. Ako i uspe, želim mu da ni konji ne spavaju muzika dok svira.