Nebeski igrač

U dnu zoga dvi balote
u pržini suvoj leže,
balote su od mog ćaće,
ne kreći ih, neka leže!

Otiša je, brzo će se vratit….

Međ anđelin trešet igra
karte miša, svoje skriva
akužava, punte konta
gemišt pije – i dobiva!

Malo zatin, šakon tuče
po nebeskom tvrdom banku
anđeli se razbižali, koja strava:
“šija-šete” na uranku!

Na dvi branke slika ista:
finta jedna, druga, treća…
anđeli se zaliću “u ništa”,
jedan maći pade i na leđa!

Oko njizi skupilo se svita:
Lušo, Keko, Ljubin Ante…
svi gledaju kako muti Mile,
navijaju, lupaju u kante!

Sve je dobro, na nebu je lipo:
balun, šije, briškula i trešet
sveg je tute, al balota nigdi…
pa se za svog ćaću bojin,

oće l` podnit tolki teret?!

A na zogu u Potravlju:
dvi balote u pržini leže,
mog su ćaće, već san reka,
-ne kreći ih, neka leže!

Brzo će se on povratit!