Šri Činmoj

Profinjen univerzalni zavodnik

Hinduistički guru, slikar, poeta, muzičar i atleta Šri Činmoj (Chinmoy Kumar Ghose) rođen je u Indiji (sada Bengal) 1931. g. Sa dvanaest godina života, pošto je izgubio oba roditelja, nastavio je život u ašramu Šri Aurobinda u Pondišeriju. Od 1964. g. živi u Njujorku, gde u početku radi kao sekretar indijske Ambasade. U Njujork Sitiju osniva i svoj (prvi) ‘Centar Mira’ koji ljudima nudi meditativne, umetničke i sportske ugođaje i doživljaje. Zbog svojih raznovrsnih ljudskih angažmana, prozvan je prvim univerzalnim čovekom XX stoleća i svetskim ambasadorom mira. Od 1970. g. dva puta sedmično održava meditacije za mir za zainteresovane ambasadore i službenike OUN u njihovom Predstavništvu, za predstavnike različitih religija koji mu dolaze, a isto to sprovodi i za predstavnike u američkom Kongresu i britanskom Parlamentu.



Chinmoy Kumar Ghose

U periodu od kraja novembra 1993. g. do 5. januara 1994. g. ovaj grafoman i “Ambasador mira” nacrtao je oko 900.000 ptica: »Kad nacrtam pticu ja mislim na dušu – novu tvorevinu, novu nadu, novi mir, novo blaženstvo i novo savršenstvo na zemlji.« Da li su u Činmojevom kvaziumetničkom izražavanju ptice simbol uzdižućih duša, ili zarobljenih duša, one koje su preko njega upale i ulovljene u mrežu Mraka: »Duša je naša poput ptice umakla iz zamke lovaca; raskinula se zamka a mi umakosmo.« ('Psalmi', 124:7) – Zadubljivanje u Činmojeve slike, kao i svaka kontemplacija na umetnička dela nesavršenih bića može biti opasna za duhovno napredovanje, jer se preko slike povezujemo sa negativnim energetskem koncetratima ulivenim u nju.

Činmoj je i kompozotor: komponuje i izvodi magijski zavodljivu 'akaša muziku' koja uglavnom ide na nekoliko note.

Činmoj, kao i mnogi drugi hinduistički bogovi u telu veruje da je meditacija dovoljna snaga da se izmeni lice i sudbina sveta: »Trajni mir, božanski mir, možemo da dobijemo samo meditacijom.« - Njegova slika, sa izveštačenim “osmehom blaženstva” je nezaobilazni rekvizit pri meditaciji njegovih učenika. Tipičan crnomagijski ambijent za zavodnički telepatski upliv stranih snaga. Činmoj mudrački mnogo toga piše, pogotovo o miru, ali jasno je da njegovo srce nije uz Boga, Duha Mira.

Činmoj govori o protežiranju univerzalnih vrednosti dok se fotografiše sa majicom koja prikazuje indijsku zastavu.


“Prorok”

Činmoj je i 'prorok': 1993. g. u božićnoj poruci najavio je ulazak u doba svetskog mira, dok su tada svet potresli veliki ratni sukobi na prostorima nekadašnje Jugoslavije: »... Naredna decenija će biti decenija pesme i plesa božanskih sila. Nebožanske sile su na kraju snaga i već su počele da se predaju božanskim silama, spremne da se pokore njihovoj volji.« - Demonske snage se neće predati sve dok među ljudima imaju pomagače i žrtve, i njihovo najveće propinjanje i protivljenje Bogu tek će se desiti.


Imitacija duhovne trke

U cilju izgradnje svetskog mira Činmoj je izmislio i preko OUN i svoga Maratonskog tima počeo realizovati, počevši od 1987. g. 'Svetsku trku mira' ('Atletske milje mira'), koja je godinama tutnjala, i koja se svodi na teatralno prenošenje baklje, koje navodno treba da zbliži ljude i države. Ali od podizanja prašine nema nikakve istinske koristi. Božiji čoveku istinu treba da vodi trku, Božiju trku, da se kao atleta duhovno-asketskim podvižavanjem probija napred, sve bliže Bogu, kako bi dobio venac Slave; apostol Pavle ukazuje: »Ne znate li da na trkalištu trče svi trkači, ali samo jedan dobiva nagradu; tako i vi trčite – da je osvojite. A svaki borac uzdržava se od svega; oni – da bi dobili propadljiv venac, a mi – nepropadljiv. Stoga ja trčim tako, kao trkač koji ne trči u neizvesnost, tako se borim pesnicom, kao borac koji ne bije vetar, nego mučim svoje telo i potčinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam postao nevaljao.« ('Korinćanima', I, 9:24-27)

Činmojeve “trke mira” nisu ništa drugo nego moderno preslikavanje starih helenskih trka sa upaljenim bakljama. Još Diogen Laertije (II-III st. ne.) u svome delu 'Život i mišljenja istaknutih filosofa' prenosi da su gimnazijum u Elidi ukrašavale Pironove slike poznatih trkača sa bakljama (IX, 11, prgi. 62-63) podnožju Kipa Slobode 21. aprila 1989. g. zapaljena je prva baklja mira na Drugoj svetskoj trci mira koju su trkači proneli u oko 50 zemalja.



Masonski Kip Slobode na ulazu u Njujoršku luku

To nije bez razloga učinjeno u Njujorku. ‘Svetlonosnu’ baklju naglašeno nalazimo na iluminatsko-masonskom ‘Kipu Slobode’ (visokom 46 metara) postavljenom na ulazu u njujoršku luku, na ostrvu Beldon (danas Liberi Ajlend), koju su francuski masoni poklonili američkom "narodu" 1885. g. (1886. g. je monument otkriven.) povodom obeležene stogodišnjice proklamovane nezavisnosti USA. U njenom podnožju je podignut Muzej američkih doseljenika. – U svome romanu ‘Metamorfoze’ Lukije Apulej (rođen 125. g. ne.) opisuje jedan čin svoga ‘pobedničkog’ posvećenja u Isidine misterije: »U desnoj ruci držao sam goruću baklju, a na bejaše venac od zrakasto raspoređenih palminih listova. Tako sam predstavljao sliku sunca i stajao kao kip.« (XI, 24 )

Božiji čovek uistinu treba da prenosi vatru, ali Božiju Vatru, Duha Svetog. Isus Hrist, Svetlost Života, ukazuje i poziva Svoje sledbenike: »... Idite i načinite sve narode Mojim učenicima ...« ('Matej', 28:19) A Božiji Oganj možemo imati samo ako smo svoju 'baklju' zapalili na Velikom Ognjištu – Bogu, i tu Vatru možemo održavati i prenositi, i njome zapaliti mnoga srca koja čeznu za Istinom samo ako čestito i zakonito živimo.



Je li guru jednak Bogu?

Činmoj u svojim poukama često pominje Boga; nekad citira i Isusa koga naziva “ Sin Božiji”. No začudo, značaj gurua (za učenika) izjednačuje sa značajem Boga: »Učitelj, ako je pravi, za one tragaoce koji istinski teže i veruju u njega, predstavlja Boga na Zemlji. On je ovlašćen ili poslat od Boga da im pomogne. Pravi Učitelj, pravi Guru, jeste Bog lično. Na Zemlji će, međutim, Bog vrlo često delovati u duhovnom učitelju i pomoću njega.« (The Master and the Disciple, pogl. “Uloga Gurua”, prevod: Nada Matasić) – Duhovni učitelj uistinu je Božiji predstavnik na Zemlji, ukoliko u duši nosi nalog od Boga da Mu služi na Zemlji i ukoliko je duhovno realizovan, jedno sa Bogom, savršeno prožet i ispunjen Božanskom Silom. Činmoj se ne pita da li on nosi takav sveti nalog u svome srcu, i ako ga nema, zašto nastoji da ga nadomesti tehničkim goropadnim buđenjem eteričnih, božanskih snaga (kundalinija) u sebi, što ne vodi funkcionalnom jedinstvu sa Bogom već gordoj težnji da budemo jednaki sa Bogom.?!


Može li guru da preuzme grehe i slabosti učenika?

Poput mnogih drugih istočnjačkih gurua i Činmoj uči da (realizovani) učitelj može od učenika da u svoje telo preuzme tamu, nečistotu, neiskrenost, sumnju, nesigurnost, i mnoge druge mane; pa se on tako poziva na "produhovljenog" Ramakrišnu, koji je na svaki miris hrane koji bi dolazio iz kuhinje napuštao predavanje učenicima da bi video šta njegova ženo to sprema: »Čitao si kako je Ramakrišna preuzeo nečistotu, nesavršenost i neznanje svojih učenika i kako je tako mnogo patio. Mnogi, mnogi duhovni Učitelji su govorili kako su i oni to isto učinili.« (The Master and the Disciple, pogl. “Dva učenika”, prevod: Nada Matasić) – Nijedan čovek ne može da preuzme i razreši naše grehe i slabosti, osim Boga koji je Lux et Lex (Svetlost i Zakon). Hristov Oganj preuzima i preobražava naše grehe koje smo Mu predali, i to one koje smo u svetlu Zakona spoznali kao negativne i pogubne, priznali ih, okajali ih, molili da nam se oprosti zbog njih. Hrist se zato zove i Spasitelj i Otkupitelj zato što Njegova Svetlost čisti naše duhovne haljine u Svojoj Krvi, Svome Duhu, zato što nam daje Svoju Snagu da se njome borimo protiv Tame i pobedimo. Ako neko preuzme moje slabosti bez da ih ja nisam postao svestan, bez da se nisam borio sa njima, bez da ih se nisam u srcu odrekao, on mi nije nikakvu istinsku uslugu učinio; ja sam ostao stari neosposobljeni slabić. Svaki greh čini vezanu energiju. Hrist, Duh Preobraženja je “razvezuje” i vibraciono podiže, tako da se ona može uključiti u božanski tok. Tako i mi postajemo slobodni. A učitelji koji umišljavaju da pate zato što su “preuzeli tuđu karmu”, pate zapravo zbog vlastitih izbijanja nespoznatih i neokajanih negativnih uzroka, čemu doprinosi i njihovo nakaradno poistovećivanje sa Bogom.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se