Rađniš Ošo

Poklonih luksuznih limuzina

Nakon što je guru i filosof Bhagavan Šri Rađniš, poznatiji kao Rađniš Ošo, osnivač kultova Neo-sanyas international i 'Lotos ljubavi' (Prem Pankaj), pao u nenaklonost svojih zemljaka – Indijaca, u maju 1981. g. napušta svoj ašram u Puni (osnovan 1974. g. na dan njegovog “prosvetljenja” u 21. godini života), nedaleko od Bombaja, koji tek posle njegove smrti doživljava hodočasnički “procvat”, i preseljuje se u Sjedinjene Američke Države. U leto 1981. g. njegovi sledbenici kupuju ranč površine 26.000 hektara, kraj gradića Antelope u Oregonu, s namerom da osnuju novi grad – Rađnešpuram, što je izazvalo popriličnu uzbunu kod lokalnog življa. Da bi pokazao svoju moć i neustrašivost, u julu 1982. na Ošovom ranču Big Muddy okuplja se nekih 6.000 njegovih sledbenika, pri čemu je svaki za tu priliku i za viđenje svoga “božanskog učitelja” morao izdvojiti po 350 dolara. U prvoj polovini 1986. g. pokušava svetskom turnejom da proširi svoj kult, ali mu mnoge zemlje otkazuju gostoprimstvo, i on se vraća u svoj ašram u Puni. Bolesti ga sve više obuzimaju (što je naravno odraz karmičkog opterećenja), i njegova duša 19. januara 1990. g., u njegovoj 58 godini zemaljskog života, napušta telo. Bolovao je od asme i dijabetesa, ali je umro zbog zaraženosti virusom HIV-a.

U svojoj knjizi ‘Buntovnik’ Ošo, koji je poreklom iz đainističke porodice, osuđuje duhovnu bedu Zapada i materijalnu bedu Istoka, ne priznajući da je materijalna beda Istoka (Indije pre svega) posledica duhovne bede, zabludne pobožnosti: »Zapad je odabrao da sluša telo i postao je potpuno gluv kada je u pitanju stvarnost svesti. Krajnji rezultat je velika nauka, moćna tehnologija, društveno bogastvo, bogastvo svetovnih stvari; a usred svega toga bogastva je siromah bez duše, osećajući se kao nakaza koja je slučajno na zemlji. /.../ Zapad je izgubio svoju dušu, svoju unutarnjost. Predavši se bezumlju, dosadi i mrzovolji, ni sebe nije mogao naći. stoga je svako naučno otkriće bilo beskorisno jer je kuća bila puna svega samo domačina nije bilo u njoj. Na Istoku je drugačije: domaćin je prisutan ali je kuća prazna. Teško je uživati u životu praznog stomaka, bolesnog tela, sa umiranjem koje ih okružuje; nemoguće je biti meditativan. Zato smo mi na Istoku bili nepotrebni gubitnici. Svi naši sveti ljudi, filosofi – i spiritualisti i materijalisti, odgovorni su za ovaj kriminal prema čoveku.« - Da je istinsko Evanđelje pronešeno i ukorenjeno i na Istok, među istočne narode, i da su duhovničari Zapada bili istinski Hristovi sledbenici, istočni “bogovi” nebi na Zadadu imali plodno tlo za razbacivanje svoga semenja laži niti bi im ono bilo tako privlačno.



Ošo – novi “Frojd”

Ošo je inače bio poznat kao veliki obožavalac i vlasnik većeg broja luksuznih i skupocenih “Rols rojseva”; gotovo stotinu njih je posedovao. Ošoa nisu od mesta do mesta “nosile” životinje, kao što je ptica Garuda nosila Višnua ili bik Nandin Šivu, već luksuzne i elitne limuzine. Kada “učitelj” daje najgori primer neduhovnog ponašanja, a učenici to previđaju kao “nebitno” i podržavaju čak, onda to najbolje pokazuje da svi oni iz srca vole i čine laž. Takve i Bog prepušta njihovoj “usrećujućoj istini”, i njih samo patnja može privesti Razumevanju: »I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu – da čine što ne priliči, ...« (‘Rimljanima’, 1:28)


Orgazam kao “Bog”

Ošo, poput Ničea učitelj putenog veselja i uživanja, tvorac je koncepta “novog čoveka”, “probuđenog hedoniste” zvanog Zorba the Buddha, koji treba da nađe svoju komociju i emancipovanost, pogotovo seksualnu. A to znači da izgubi strah od orgazma i da nesputano uživa u njemu. To pogotovo važi za žene; u svom intervju terapeutu Anandu Virešu od 5. septembra 1985. g. Ošo mudruje: »Čovek koji nije spoznao orgazam izgleda prazno, frustrirano, ljutito. To je zbog toga jer nije bio u stanje gde se priroda kreće slobodno, gde može biti sasvim relaksiran i osećati jedno sa egzistencijom na par trenutaka. S obzirom na njegovu žurbu on nikada nije mogao spoznati orgazam. Seks je postao poistovećivanje sa ejakulacijom. /.../ Orgazam je neverovatan dar prirode. Muškarac je toga lišen, a pošto vodi ljubav na brzinu, tako je i žena lišena toga. /.../ Stoga su žene milionima godina odbijale svoje pravo na porod, stoga su postajale neljubazne, uvek spremne za svađu, gunđanje. /.../ Ona je bila lišena čitave njene mogućnosti da bude blažena. Stoga je ona postala negativna, a to je dalo pravu priliku popovima. Sve crkve i hramovi su se punili ženama jer su one više gubile nego muškarci ...« (Prevod: Rada Vučković) – Cilj duhovnog čoveka nije da uživa u trenutnim orgazmima, već da dostigne trajno i večno blaženstvo, da ga dostigne zakonitim putem. Orgazam koji dolazi posle nezasitog “trljanja” i ejakuliranja pljačka mnoštvo duhovne energije i skraćuje život čoveku. Jer energija data čoveku za zemaljski život nije bezgranična. Svi koji su se ekonomično odnosili prema svojim reproduktivnim snagama, mogli su da dožive duboku starost, bez da od drugog vampirski pljačkaju životne energije. Što čovek više živi u seksualno-ejakulacionom uzdržanju, to mu i više svete snage nadolaze, to i on postaje srećniji i blaženiji, njegov ljudski ego se više gubi; takav čovek i drugom biću može isceliteljski da pomogne. Trenutna, ejakulaciono-orgazmička “blaženstva” (kojima se hrane i nezakonite onostrane snage) čoveku donose samo mrzovolju, utučenost, depresiju, ... Orgazmičke snage čovek treba da pokreće zakonitim životom i ispravnom meditacijom. Čovek ne treba da žudi za orgazmom koji dolazi posle nezakonitih nadraživanja čula niti da očekuje od njega “usrećenje”. Bog je čoveku dao semenu snagu samo za ostvarivanje reprodukcije, ne i za besomučno čulno iživljavanje. Svi umetnici i učenjaci osećaju i znaju da posle seksualnih pražnjenja njihova kreativnost, radni elan i radna moć umnogeme opadaju.


“Hu-hu” meditacija

Ošo je tvorac meditativne terapije koja čoveka treba da vrati u blaženo detinjstvo, da ga oslobodi nasleđenih i izmišljenih ljudskih strahova, pojača njegovu telesnu svesnost i vrati mu njegovu individualnost, da omogući polaganje semena za “više” meditativne tehnike. Stožer te tehnike je dovođenje meditativnog kolektiva u delirijum i trans: polugoli izmešani muški i ženski učesnici terapije skaču u transu i izvikuju mantru “hu-hu”. Kada više potpuno neznaju za sebe počinju da urlaju, ispuštaju razne krike, i valjaju se po podu. (Slična stvar se dešava i među pentekostalnim “duhovnjacima” Potom, kad dostignu “prosvetljenje” sledi faza mirovanja tela. Da li je to put preobraženja negativne energije u pozitivnu, agresivnosti u kreativnost?! Da li je to samo potiskivanje energetskih čvorova, čime se ništa bitno ne rešava. Čoveka od blaženstva deli ponajprije greh, greh koji mora spoznati i razrešiti, žrtveno ga predati Hristovoj Vatri na preobraženje.



Branilac ego ekspanzije

U svome spisu “Moj put, put belih oblaka” Ošo uči da nezreo, neojačan ego ne može biti odbačen i razoren, te se sa takvim egom i ne treba boriti. Ego se po njemu, navodno, može odbaciti samo kad postane vrhunski jak, “zreo”. Izlišno je podrobno se osvrtati na takve dijaboličke nebuloze. Ukorenjen i uhranjen ego se dakako teže prepoznaje kao zlo i teže odbacuje nego kad čovek svakodnevno živi u samoposmatranju i anuliranju svojih ograničenih ljudskih predstava. Dakako da iz velikih nevolja, u koje čoveka uvuče sebičnost i masivne žudnje, budan čovek može mnogo toga naučiti i mnogo egoizma iz sebe eliminisati.


I Isus mu je “poznat”

U svojim delima, ponajprije u “Vrhovnoj alhemiji” Ošo se osvrće i na Isusa Hrista, i u stilu većine istočnih “bogova” iznosi brojne besmislice o Njemu. Po uzoru na muhamedance Ošo odbacuje Isusovu patničko-žrtvenu smrt na krstu i Njegovo vaskrsenje. Sve su to po njemu hrišćanske “zablude”. Ošo o Isusu “zna” mnoge stvari kojih uopšte nema u ‘Novome Zavetu’. Tako je Isusovo telo bilo položeno u pećinu gde je moralo da počiva tri dana po “jevrejskom običaju” pre nego što bi bilo predano rodbini. Tela raspetih obično su ostajala na krstu sve dok ih lešinari i divlje životinje ne bi pojele. U Isusovom slučaju zbog nastupa jevrejske Pashe Pilat, rimski namesnik, načinio je izuzetak, i dopustio je Josipu iz Arimateje da istog dana preuzme Isusovo telo (‘Matej’, 27:57-58) – Ošou je “poznato” da dok je Isusovo telo nošeno do pećinske grobnice »neko se spotakao i iz Isusovog tela, koje je udarilo u kamen, potekla je krv. Da je stvarno bio mrtav, to se ne bi moglo dogoditi.« Ljudske maštarije i nagađanja!

U ‘Vrhovnoj alhemiji’ Ošo potvrđuje ahmedijansku fikciju da je Isus posle raspinjanja živeo u indijskom Kašmiru i umro u Svojoj 112 godini života. Inače Isus je po Ošou potpuni spiritualni rast, stanje svesti “punog meseca” ostvario tek na Golgoti: »U vreme raspeća Isus je upravo ulazio u fazu svesti poznata kao faza “punog meseca”. Baš tog dana, upravo onoga dana kada je razapet, Isus je došao i do tog stupnja.« - Potpuno jedinstvo sa Očevom Svešću Čovek Isus je ostvario mnogo ranije, i ono je potvrđeno prilikom Njegovom Krštenja na Jordanu, kada je pomazan Duhom Svetim, potvrđen kao ovlašćeni i realizovani Mesija Božiji.

Po Ošou Isus je »bio prvi komunista, i zbog toga je hrišćanstvo i moglo da iznedri komunizam.« Komunizam je jevrejski izum i izum subverzivnog Vajshautovog iluminizma.

Ošo tvrdi da je Isus u Solomonov Hramu na judejsku svetkovinu isterao lihvare, zelenašima isprevrtao stolove. Tadašnji judaizam zabranjivao je lihvarstvo, a Isus je se u Hramu okomio na one koji su prodavali životinje za žrtvovanje i menjali novac kupcima žrtvenih životinja, jer On nije želeo da se Dom Njegovog Oca pretvara u klanicu i razbojničku pećinu.




Li Hon Dži

U kineskoj provinciji Đi Lin, 1992. g., nekadašnji vojni muzičar i učitelj slobodnog rvanja, Li Hon Dži, "reinkarnacija Bude", osnovao je apokaliptičku sektu 'Falug Gong', ("Kolo Zakona') koja je se zbog svoje brojne ekspanzije brzo našla na meti progona kineske komunističke vlasti. Li Hon Dži, koji od 1997. g. živi u Americi, za sebe govori da ima brojne natprirodne moći. Doktrina 'Falug Gonga' je miks budizma, daoizma i Ći kunga: sistema laganih meditativno-fizičkih vežbi u kojima prilagođen način disanja posebno dolazi do izražaja, navodno deluju pozitivno na zdravlje čoveka, dok u stvari mogu čoveku da donesu brojne energetske poremećaje u telu. Li Hon Dži praktikantima njegove metode "usavršavanja", kojih najviše ima među dokonim starijim osobama, obećava čak i moć levitiranja. Kod zanesenih sledbenika ove sekte zabeleženi su brojni slučajevi samopovređivanja i samoubistva.


Li Hon Dži – osnivač Falug Gonga

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se