Isil

ponedjeljak, 05.06.2006.

Jedan srednje dugi ;)

suton

Šta da kažem sad nakon toliko dugo vremena. Više ni sama ne
znam. PinkEye je napisala dobar komentar tipa - sad kad se vrati
će post biti dugačak sto kilometara. Pa pokušat ću što kraće, bar
ovaj dnevnički dio :)
Ja sam u principu dobro. Drago mi je što sam prešla na novi posao.
Za starim ne žalim ali lagala bi kada bi rekla da mi je dobro. Nisam
se dugo osječala tako potišteno i tužno dok idem na posao. Već
sam zaboravila taj osjećaj. Moja radna kolegica je totalno
antipatična osoba. Kriva riječ. Nepristupačna, hladna, odbija bilo
kakvu normalnu komunikaciju. Ako je nešto pitam odgovorit će ali
to je to. Upala sam joj neočekivano u njene planove. Prekonkurentna
je a da ne shvača da samo sebi radi konkurenciju. Ja se ne
natječem, ne moram. Sreća u svemu je što mi je guzda stvarno
fantastičan. Ne moram ništa reči, sve kuži sam. Smeta mu jako što
se ona postavlja tako prema meni a ne samo prema meni. Glumi
šeficu a nije ni blizu toga. Jednostavno ne želi biti od pomoći, ne
meni. Misli da je ugrožava sve što će mi pokazati i reći tako da
odmjerava svaki svoj potez. Mislim sjebala se. Kao prvo što se tiče
mene. Ja sam takve jela za doručak sa 18 godina - kad sam počela
raditi a kamoli sada. Ništa što napravi ne može me prevariti, čitam
je i predobro a isto tako i moj šef. Tako da se jadna sama plete u
svoju mrežu a nije toga ni svjesna. A bez potrebe. To je ono što je
tužno. Moglo je i može biti dobro i meni i joj a ovako će meni biti
sada ko zna koliko još strašno raditi u takvoj atmosferi a poslije će
njoj biti još teže. Ali nažalost ja pustim da me to dira i smeta i to
previše. Upala sam u već uhodanu ekipu i sada me se ignorira.
Popravljam njene greške od početka poslovanja do danas i još nisam
gotova a radim čak i doma. To je nešto prestrašno. Ja sam inače
majstor za organizaciju i mrzim neorganizirane osobe a ona je
neopisiva. Papiri od firme se nalaze na 200 različitih mjesta.
Svaki registrator izgleda ko glavica kupusa. Nikad ne zna gdje što
stoji a kada nešto fali ili nije u redu obavezno prebacuje krivnju i
odgovornost na nekog drugog. Već sad sam napravila posao koji
neki ljudi ne bi napravili u godinu dana. Stari guzda mi još nije uplatio
plaću tako da sam bankrot. Nemam kako doć ni do posla, opet bez
cigareta. Tako sam već dva tjedna. Ali nova plaća će za kojih 5 dana
pa samo još to trebam izdržati. Toliko ukratko ;) o poslu. Ja i dragi
smo super. To traje od onog dana kada smo se pomirili, poslije
prekida. Nismo bili u ovakvim odnosima od početka veze. Fali tu još
puno stvari zbog trenutne situacije sa starim ali nemam se šta žaliti.
On je prije dva tjedna napokon dobio posao. Zbog tog sam bila
sretnija nego zbog svog posla. Njemu doma je situacija jako loša.
Stari je puno gore, jedva da ga se može i nahraniti.
Ne može se to prepričat. Tko nije kroz to prošao ne može shvatiti
težinu svega toga. To je preteško za gledati sa strane a kamoli kad
si u tome. Meni se srce raspukne sto puta na dan kada samo čujem
ili na par minuta vidim šta se dešava a gdje njemu. On se još junački
i drži iako me strah jako da je to samo zatišje pred buru i strah me
kako će to biti ako tj. kad eksplodira. Kao što sam već i rekla, jako
me strah da nisam i neću biti tu uz njega onoliko kopliko treba i kada
treba. Stvarno dajem sve od sebe ali ne vidim da išta pomaže.
Eto toliko. Pokušala sam što kraće ali ovo je za sve što se dešava
vjerujte mi prekratko i ne opisuje sve onako kakvo je ustvari ali eto
da bar napišem nešto o sebi, a pravi postovi će doći na red, dajte mi
malo vremena. Pozdravljam puno sve i šaljem vam veliku pusetinu :))

- 21:47 - Komentari (23) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se