Sesshomaru

E,pre nastavka sam odlucila nesto da objavim-svoj identitet!
Nisam htela da se zna ko sam zbog odredjenih ljudi i njihovih komentara ako bi videli moj rad,ali sam odlucila da me za njih boli uvo!
I tako,ja sam-tamarichak!Neki su mozda citali moj drugi blog
tamarichak....
I tako,posto sam s ovim zavrsila,nastvljam pricu,ali prvo jedna slatka slika!!!

“Uglavnom”nastavila je Akiko,”ja mu nisam verovala, do pre nekog vremena.Odjadnom sam pocela da osecam razne aure moci kako se krecu po gradu,ali mislila sam ad umisljam.Ubedila sam sebe da je to izmisljotina I nastavila dalje kao da se nista nije dogodilo.Tada se dogodila nesreca I to mi je privremeno izbacilo sve ostalo iz glave.”Akiko je nakratko zastala,I Kagome ju je saosecajno pogledala.Odjednom joj je Akiko postala mnogo draza.Izgubila je sve na svetu,to niko ne zasluzuje.Akiko je ubrzo nastavila”A onda se desilo nesto cudno.Jednog dana sam ponovo osetila energiju, I to ogromnu.Njeno prisustvo me je mucilo celog tog dana,a zbog njega uvece nisam mogla ni da zaspim.I tako sam sedela I gledala kroz prozor svoje sobe,kad sam te ugledala na gradilistu tacno preko puta moje zgrade.” Kagome je zacudjeno zastala I zagledala se upitno u Akiko.”To je bila ona noc kada ste se borili protiv Noh-maske.” Kagome su potonule sve ladje.Ponadala se da ce moci da ubedi Akiko da je stvarno sve umislila,ali ako ih je videla…. “Tada sam shvatila da ti I onaj srebrnokosi demon pokusavate da skupite parcice dragulja jer sam sve videla,I tada sam odlucila da ti se obratim. Ali ni onda nisam bila 100% sigurna ad sam u pravu.To sam shvatila tek kad sam ti videla izraz lica dole u kuhinji.”zavrsila je Akiko sa blagim osmehom.
“Pa,vidim da sve znas,I da nema svrhe da poricem,pogotovo ako si videla Inuyashu.Inace,on je poludemon…Samo se nadam da ces odrzati rec I da se neces okrenuti protiv nas.Ali,pomenula si neku uslugu…?”
“Da….Kagome,ja na ovom svetu vise nemam nikoga,ni porodicu ni prijatelje!Molim te,povedi me u proslost!Zelim da ostanem tamo I da tamo pocnem zivot iz pocetka.Ovde nikome necu nedostajati!” Akiko ju je gledala molecivo I uplaseno.Bilo je ocigledno da najvise na svetu zeli da pobegne iz ovog sveta koji za nju nije imao nista osim tuge I razocarenja.Ali,Kagome je oklevala.
“Ali…ne znam da li ces moci da prodjes kroz bunar…”
“Ako mi je to sudbina,uverena sam da nece biti prepreka.”odgovorila je Akiko,sada odlucna I ozbijna.
“Mhm” Kagome je klimnula.Shvatila je da je Akiko potpuno ozbiljna I da zna u sta se upusta.
“Ja idem tamo sutra popodne, posle skole.~sutra je petak^^~Mozes da dodjes ponovo ovamo oko 3,hoces li imati dovoljno vremena da se spremis?” Akiko je potvrdno klimnula.
“Super!Onda se vidimo sutra!”odjednom je Kagome shvatila da je veoma raduje sto ce povesti Akiko sa sobom-konacno neko s kim ce moci normalno da razgovara,a da ne mora da objasnjava sta su to kompjuteri,supa u kesi I kontrolni iz matematike…Dve nove drugarice su se uputile niz stepenice I Kago je krenula da isprati Akiko do vrata,a onda joj je nesto palo na pamet.
“Hej,stani malo!Odakle tvom dedi legenda o Madoriko?! Ona se prenosila samo u Sangoinom selu!”
“Deda je rekao da se prenosila u porodici,s kolena na koleno.Ko je Sango?”
“Sango je moja prijateljica iz one ere, ona je lovac na demone.Da li je moguce da poticete iz istog sela?*Da li je stvarno neko iz tog sela preziveo onaj masakr???*
Pa sve se uklapa, tvoja porodica je porodica boraca,zar ne?!Wow, mozda ste cak I u rodu!”Ova pomisao je odusevila Kagome,a Akiko jos I vise.
“To….to znaci da tamo vise necu biti sama…”tiho je rekla.Kagome joj je stavila ruku na rame I rekla:”Bilo da ste u rodu ili ne, o samoci vise ne moras ad brines.U srednjevekovnom Japanu imam puno super prijatelja,i obozavace i tebe,sigurno!”
I tako su se dve devojke rastale osecajuci se puno lepse nego pre razgovora. *Pa ovo je proslo fenomenalno!Ovome nisam smela ni da se nadam!A Kagome je stvarno super;jedva cekam da upoznam Sango,a i ostale.Konacno pozitivan obrt u mom zivotu!*Ovakve i slicne misli motale su se oko Akiko dok je sa osmehom setala ka kuci i divila se zalasku sunca~znam,znam,klise,ali obozavam zalaske!~
A za to vreme ni Kagome, kod svoje kuce, nije bila nista manje vesela.Osecala se odlicno-pomogla je Akiko,a usrecice i Sango.*Jedva cekam sutra!*mislila je……..
Eto,toje prva glava....znam da je malo smorena,ali morala sam na pocetku sve da objasnim....ali zato mi se drugo poglavlje mnoooooooogo vise svidja i jako sam zadovoljna kako sam ga uradila!nadam se da cete svratiti da ga procitate,javicu kad ga objavim!
e,da-jos jedan razlog za otkrivanje identiteta je to sto mi je glupi blog.hr izgleda zeznuo drugi blog,koji ne radi,pa moram sa vama da komuniciram preko ovog
ubuduce cu se verovatno ipak svugde potpisvati kao tamarichak,jedino kao sesshomaru kad najavljujem novi post!
sayonara!

Hi!Odmah cu reci da mi je ovo prva ovakva prica,I zato zelim sto vise komentara!Ispravljajte I kritikujte me koliko god hocete,jedino tako cu moci da se popravim!:)
I jos nesto da naglasim:ovo pisem jer sam nezadovoljna sredinom u kojoj zivim I ovo je jedan od mnogobrojnih pokusaja da iz nje pobegnem…Sa novom junakonjom sam se prakticno izjednacila,a mozda ce se I neki od vas prepoznati u njoj.Znam ad ovo zvuci glupavo I pomalo mracno,valjda je to samo faza…^^A ako do sada niste potpuno smoreni,cestitam vam^^ I zapocinjem pricu…
-objasnjenje:
“………………….”-govor
*…………………*-misli
~…………………~-moji komentari
Enjoy!:)))
1.poglavlje “Pozitivan obrt”
Kagome se po ko zna koji put vratila u svoju eru,I upravo se vraca iz skole.*Sta li rade bez mene?Pitam se da li im nedostajem…Pa, bar znam da nedostajem Shippu…*Kagome se nasmesila na tu pomisao,nakratko zaboravljajuci svoje brige,ali one su se uskoro ponovo svalile na nju.Ovi poslednji dogadjaji sa Inuyashom I Kikyo ne prestaju da je muce.~ovo moje fantaziranje nije vezano za neko posebno razdoblje u originalnoj seriji.Inu je prosto ponovo nesto zabrljao,pricao je sa Kikyo,I Kagome ih je videla…~ *Zasto stalno mislim o tome?!Nije mi nikad bio decko!Cak se nikad nismo ni poljubili!*Zestoko se zacrvenela na ovu pomisao.*On I dalje voli Kikyo,I to je to…* tuzno je pomislila penjuci se uz stepenice prema kuci.
“Stigla sam!”
“Kagome!”javlja se njena mama iz kuhinje”vecera je na stolu,pozuri!”
“Dolazim!”Kagome je bacila skolsku torbu na krevet u svojoj sobi I strcala u kuhinju na veceru.Dok je bila zauzeta jelom,zvono na ulaznim vratima se oglasilo I njena mama je otisla da otvori.Uskoro su se zaculi glasovi:”Dobar dan!Da li ovde stanuje porodica Higurashi?”
“Da,to smo mi.”odgovorila je njena mama.
“Je li Kagome kod kuce?”
Ovo je iznenadilo Kagome jer joj je glas,iako je zvucao kao glas njene vrsnjakinje,bio nepoznat.
“Da,unutra je,vecera.”
“Stvarno mi je zao da prekidam,ali moram hitno da razgovaram s njom!”
“Pa,udji ako zelis.Jesi joj ti drugarica iz skole?”
“Ne,mi se u stvari ne poznajemo,ali meni je potrebna njena pomoc.”I sa tim recima, nepoznata devojka je usla u sobu, pracena gdjom Higurashi.Bila je Kagomeinih godina,cak I njene visine,sa kestenjasto-crvenom kosom do pola ledja I lepim zelenim ocima.~otprilike moj licni opis,samo mi kosa nije bas toliko crvena,to sam dodala da bude interesantnije^^~
“Zdravo,ja sam Akiko.Stvarno mi je zao sto te prekidam u jelu,ali moramo hitno da razgovaramo.Znam za Shiko-no-tamu.”Rekla je to potpuno mirnim tonom,kao da razgovara o sutrasnjem vremenu,ali Kagome su ove poslednje reci zaprepastile,toliko da je ispustila svoje stapice za jelo.”Sta ?!Ali kako….?”*ne mogu da verujem!!! Kako ?!?*hiljadu ovakvih pitanja joj je prolazilo kroz glavu,ali uspela je da zgranuto promrmlja samo tih nekoliko reci.
“Ne boj se, necu ovo sto znam upotrebiti da ti naskodim, zelim da pomognem, ali trazim malu uslugu za uzvrat.”
Kagome je duboko udahnula, zatim ustala od stola I ozbiljno rekla”U redu.Hajdemo u moju sobu.Tamo cemo moci da razgovaramo.”

Popele su se do Kagomeine sobe I tamo je Akiko zapocela svoju pricu”Zovem se Akiko Nagaya.Na pocetku moram da ti kazem da sam pre nekoliko meseci izgubila sve zive rodjake,mamu,tatu I dedu,u saobracajnoj nesreci.Zbog toga sam I dosla da od tebe trazim pomoc.”~ovde se moj I Akikoin opis razilaze,hvala nebesima!Ipak bilo je neophodno za pricu da ubacim ovi tuznu cinjenicu~”Tata mi je bio clan specijalne jedinice u policiji Tokija,a deda bivsi vojnik.Pre nesrece sam od dede saznala da su u stvari svi nasi preci bili ratnici I borci.Deda je imao obicaj da mi prica price,a jedna je bila I o Shikon dragulju.O tome kako se pre mnogo vekova svestenica Madoriko borila sa mnogim demonima I kako je imala moc da procisti njihove duse I da je tako pobedjivala.Ali u jednoj borbi su je zamalo savladali,I ona je trenutak pre smrti,da bi oslabila demone,iz svog tela izbacila svoju dusu,I izasao je dragulj.Deda je rekao da je dragulj kasnije razbijen u hiljadu delova I da nije siguran da li su ikada svi pronadjeni”Na te reci se Kagome zacrvenela kao zreo paradajz.
E sad sam se I ja umorila od silnog kucanja, a to znaci da ste I vi smoreni do koske, hocu reci,oni koji su izdrzali dovde…
Elem, nastavak sledi u novom postu! Videcemo kraj Akikoine price I sta ona u stvari hoce od Kagome.A sta ce Kagome da uradi? Pa, ova nepoznata devojka brblja sve Kagomeine tajne o njenim putovanjima kroz vreme!
Procitajte sledeci post, pa cete saznati! : D