Sesshomaru

E,pre nastavka sam odlucila nesto da objavim-svoj identitet!
Nisam htela da se zna ko sam zbog odredjenih ljudi i njihovih komentara ako bi videli moj rad,ali sam odlucila da me za njih boli uvo!
I tako,ja sam-tamarichak!Neki su mozda citali moj drugi blog
tamarichak....
I tako,posto sam s ovim zavrsila,nastvljam pricu,ali prvo jedna slatka slika!!!

“Uglavnom”nastavila je Akiko,”ja mu nisam verovala, do pre nekog vremena.Odjadnom sam pocela da osecam razne aure moci kako se krecu po gradu,ali mislila sam ad umisljam.Ubedila sam sebe da je to izmisljotina I nastavila dalje kao da se nista nije dogodilo.Tada se dogodila nesreca I to mi je privremeno izbacilo sve ostalo iz glave.”Akiko je nakratko zastala,I Kagome ju je saosecajno pogledala.Odjednom joj je Akiko postala mnogo draza.Izgubila je sve na svetu,to niko ne zasluzuje.Akiko je ubrzo nastavila”A onda se desilo nesto cudno.Jednog dana sam ponovo osetila energiju, I to ogromnu.Njeno prisustvo me je mucilo celog tog dana,a zbog njega uvece nisam mogla ni da zaspim.I tako sam sedela I gledala kroz prozor svoje sobe,kad sam te ugledala na gradilistu tacno preko puta moje zgrade.” Kagome je zacudjeno zastala I zagledala se upitno u Akiko.”To je bila ona noc kada ste se borili protiv Noh-maske.” Kagome su potonule sve ladje.Ponadala se da ce moci da ubedi Akiko da je stvarno sve umislila,ali ako ih je videla…. “Tada sam shvatila da ti I onaj srebrnokosi demon pokusavate da skupite parcice dragulja jer sam sve videla,I tada sam odlucila da ti se obratim. Ali ni onda nisam bila 100% sigurna ad sam u pravu.To sam shvatila tek kad sam ti videla izraz lica dole u kuhinji.”zavrsila je Akiko sa blagim osmehom.
“Pa,vidim da sve znas,I da nema svrhe da poricem,pogotovo ako si videla Inuyashu.Inace,on je poludemon…Samo se nadam da ces odrzati rec I da se neces okrenuti protiv nas.Ali,pomenula si neku uslugu…?”
“Da….Kagome,ja na ovom svetu vise nemam nikoga,ni porodicu ni prijatelje!Molim te,povedi me u proslost!Zelim da ostanem tamo I da tamo pocnem zivot iz pocetka.Ovde nikome necu nedostajati!” Akiko ju je gledala molecivo I uplaseno.Bilo je ocigledno da najvise na svetu zeli da pobegne iz ovog sveta koji za nju nije imao nista osim tuge I razocarenja.Ali,Kagome je oklevala.
“Ali…ne znam da li ces moci da prodjes kroz bunar…”
“Ako mi je to sudbina,uverena sam da nece biti prepreka.”odgovorila je Akiko,sada odlucna I ozbijna.
“Mhm” Kagome je klimnula.Shvatila je da je Akiko potpuno ozbiljna I da zna u sta se upusta.
“Ja idem tamo sutra popodne, posle skole.~sutra je petak^^~Mozes da dodjes ponovo ovamo oko 3,hoces li imati dovoljno vremena da se spremis?” Akiko je potvrdno klimnula.
“Super!Onda se vidimo sutra!”odjednom je Kagome shvatila da je veoma raduje sto ce povesti Akiko sa sobom-konacno neko s kim ce moci normalno da razgovara,a da ne mora da objasnjava sta su to kompjuteri,supa u kesi I kontrolni iz matematike…Dve nove drugarice su se uputile niz stepenice I Kago je krenula da isprati Akiko do vrata,a onda joj je nesto palo na pamet.
“Hej,stani malo!Odakle tvom dedi legenda o Madoriko?! Ona se prenosila samo u Sangoinom selu!”
“Deda je rekao da se prenosila u porodici,s kolena na koleno.Ko je Sango?”
“Sango je moja prijateljica iz one ere, ona je lovac na demone.Da li je moguce da poticete iz istog sela?*Da li je stvarno neko iz tog sela preziveo onaj masakr???*
Pa sve se uklapa, tvoja porodica je porodica boraca,zar ne?!Wow, mozda ste cak I u rodu!”Ova pomisao je odusevila Kagome,a Akiko jos I vise.
“To….to znaci da tamo vise necu biti sama…”tiho je rekla.Kagome joj je stavila ruku na rame I rekla:”Bilo da ste u rodu ili ne, o samoci vise ne moras ad brines.U srednjevekovnom Japanu imam puno super prijatelja,i obozavace i tebe,sigurno!”
I tako su se dve devojke rastale osecajuci se puno lepse nego pre razgovora. *Pa ovo je proslo fenomenalno!Ovome nisam smela ni da se nadam!A Kagome je stvarno super;jedva cekam da upoznam Sango,a i ostale.Konacno pozitivan obrt u mom zivotu!*Ovakve i slicne misli motale su se oko Akiko dok je sa osmehom setala ka kuci i divila se zalasku sunca~znam,znam,klise,ali obozavam zalaske!~
A za to vreme ni Kagome, kod svoje kuce, nije bila nista manje vesela.Osecala se odlicno-pomogla je Akiko,a usrecice i Sango.*Jedva cekam sutra!*mislila je……..
Eto,toje prva glava....znam da je malo smorena,ali morala sam na pocetku sve da objasnim....ali zato mi se drugo poglavlje mnoooooooogo vise svidja i jako sam zadovoljna kako sam ga uradila!nadam se da cete svratiti da ga procitate,javicu kad ga objavim!
e,da-jos jedan razlog za otkrivanje identiteta je to sto mi je glupi blog.hr izgleda zeznuo drugi blog,koji ne radi,pa moram sa vama da komuniciram preko ovog
ubuduce cu se verovatno ipak svugde potpisvati kao tamarichak,jedino kao sesshomaru kad najavljujem novi post!
sayonara!