ponedjeljak, 17.03.2008.

Korak po korak

Mislim da je vrijeme da nešto napišem…
Nije me bilo sto godina na blogu, ali isto tako sto stvari se promijenilo.
Krenimo redom, proslavila sam rođendan bolje nego ikad. Izašla sam u saloonu na podravsko-međimursku feštu i stvarno je bilo odlično, pjevalo se, plesalo i zezalo..
Doma sam lagano počastila svoje cure i malo smo izašle van, ništa konkretno, ali opet slatko je bilo J
Promijenila sam stan u Zagrebu, iselila se jučer zbog nekoliko nesuglasica. Nije mi ni najmanje žao što sam otišla.
Stan je bio odličan i jeftin, ali nisam se baš slagala s cimericama, što svojom krivicom, što njihovom.. Osobu tek upoznaš kad živiš s njome. Ali ok i to je sad iza mene i idem dalje, ne obazirem se na ogovaranja i provociranja. Naravno da one imaju svoju priču, ali imam i ja svoju. Ne krivim nikog posebno, ali sama sa sobom se bogme nisam mogla svađati. Isto kao i za ljubav, tako je i za svađu potrebo dvoje J
Danas sam dan provela na telefonu i ispred plavog oglasnika, na svašta sam naišla, ali našla sam nešto savršeno, 3 minute od faksa, 45 kvadrata, za mene i previše, za dvije savršeno, dosta povoljno.. Ovu akademsku godinu ču biti sama, a sljedeću ču naći cimericu..
Što se tiče ljubavi… ne znam…ne znam ni sama što da tu napišem… totalno sam zbunjena, ali nekako se ne zamaram previše s tim, puštam da sve ide kako ide…
Tokom zadnjih nekoliko mjeseci shvatila sam da iz dana u dan naletimo na razne ljude. Za neke za koje smo uvjereni da su dobre i osobe od povjerenja povrijede nas. Sve što sam znala pričati u povjerenju, jadati se za njega, the njega , sve je došlo do njegove životne odabranice preko nje. Takve osobe za mene više ne postoje. U svom životu stvarno mogu reći da imam samo nekoliko ljudi koje su mi jako drage i koje stvarno volim. Možda to i ne pokazujem toliko, ali s tim osobama ako sam i imala konflikte oni su bili nula za sve ono što se dogodilo…
Jednom mi je jedna osoba rekla da je prvi izbor najbolji izbor, tako je trebao biti i sada, trebala sam živjeti s jednom osobom kojoj sam prvoj obećala, ali eto na kraju se svašta izdogađalo…
Rubby, žao mi je što na kraju nismo bile cimerice jer sigurna sam da bi se super slagale…

Faks guram, lagano i sigurno J
Uskoro me čeka 4. Godina, uff .. ali nije to ništa strašno, završit ču ja taj fakultet…
Sad vas sve lijepo pozdravljam i idem malo do vas.. šaljem vam poljubac

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.