No Control

Amo...Vrime je...5 ujutro je....Pa ćete valjda razumit ovakav post...
Jednostavno amo malo o svemu...
O meni....O nama....O svima....
Odma da udren u glavu, pitam se sada, a i maloprije sam se svađa sa samim sobom....
Koliko stvari sam učinio pogrešno, koliko sam "krivih" koraka napravio, koliko sam
krugova istrča a nisam doša do cilja....Sad me pitajte kojeg cilja, nemam blage veze...
Pa ljudi 5 je ujutro, a ja očito nisam pre trizan kad ovakav post pišem....
Znate sve, ništa mi ne fali, iman život bolji nego većina, ali...Opet ostaje ono "ALI"...
Maloprije sam razmišlja o nekim stvarima, o nekim stvarima koje sam učinio pogrešno...
Nitko ne zna za te stvari, i nitko nikad neće saznat....Ali ima ih...
Svi imamo svoj "ormar prljavog rublja" koji, koliko god ga pokušavamo zaboraviti
ostaje u nama zauvijek...I jedan dan se jednostavno otvori, bez ključa bez ičega...
Samo se odškripnu vrata...I taj dan je danas....
Kako poželim da vratim neke stvari unazad i da drukčije odlučim i drukčije
napravim, iako sam sebe uvjeravam da za ničim ne žalim...
Žalim, kao i svi mi...Ali žalim za onim stvarima za koje nitko ne zna...
A to je najteže...Jer kad te neke stvari isplivaju na površinu, ostaješ sam sa
njima, a volio bi da je netko kraj tebe...Da ti pomogne...Nemojte me krivo shvatit....
Nije ovo poziv za upomoć, samo moja reakcija nenormalne večeri kad se otvorio moj
ormar prljavog rublja....
Meni u glavi se je otvorija...
I kad se kaže, pijan čovjek govori stvari koje nikad ne bi reka trizan, a zamislite sada ovo....
Kakve stvari pijan čovjek ne kaže, a pijan je, kakve stvari čovjek misli...
Puno puta sam falia, u vezi nekih ljudi, pa i povrijedia ih iako oni to ne znaju...
Nema smisla ih nabrajat, niti ću...Niti ću reć šta sam krivo napravija...
Blog je tu, kao neka vrsta ispovijedi...Kad se ide u Crkvu ispovijedaš se fratru, amo reć, nekom
čovjeku kojega ne poznaješ...Pa tako i blog...Ispovijedaš se ljudima, samo te ti ljudi znaju...
To je malo teže...Ali eto...Ja moram večeras izbacit ovo iz sebe...Očito ne mogu bez bloga
pa mi se sve ovo nakupilo....
Nisam ja loše, niti se osjećam loše, jednostavno je ovako bolje...Za mene....
Nećemo o sentimentalnim sranjima...Ja mislim da sam večeras dovoljno sentimantalnih stvari
reka..(Napisa)....(Ko je primia zna o čemu pričam....)
I zašto, ali zašto...Kad je sve u redu čovjek nađe nešto da ne bude u redu...Nađe nešto
da bude u kurcu...Da ne bude sve bajno...Ali pijan, pijan to nađe...Trizan gleda doma filmove, šeta, čita knjige
i ne misli o tim sranjima....
Svi imamo sranja, ja čak možda i manje od drugih, ali eto...
Ovaj blog je moja ispovijedaonica, moje utočište, moj put za bolje vrijeme....
Ne brinite se ništa, jer ja se ne brinem, večeras sam ovakav...Prispavat ćemo noć i sutra
nas čeka bolji dan...Iako nije ovaj bia loš-dapače, bija je genijalan, ali neće sve bit genijalno...
Nešto mora poć krivo...Pa makar naše razmišljanje....
Evo sad vidite koliko mi je falia blog, iako neki mogu reć da se ovakve stvari ne bi smile
pisat po blogovima, ali ja nisam ništa direktno napisa ovde...
Ne morate me shvatit, i ne očekujem to od vas, pa niti to da pročitate ovaj post, jer je vjerojatno dug...
Glavno da sam ja izbacia koliko-toliko svoje misli dok vanka čujem buru kako dere obližnja lišća
s drveća...Drveća koja me podsjećaju na moje greške i krive poteze...
Ma kakva drveća, večeras me sve podsjeća na to....
Eto ga...Meni je lakše, bar malo...Lipo mi spavajte ljudi....
Već ste u dubokom snu, znam...Možda nekim slučajem ima još neka duša koja je budna...
Iako....Vrlo teško....
Sweet Dreams.............................................