No Control

Ponukan nekim novim sranjima izlazim iz mraka i sjene, ko vas jebe ja odsad gledam samo sebe...Mislim, što je život ako sebi ne udovoljavam??
Ja želim uživati u zalascima sunca, u boci vina, u muzici...muzici koja mi odzvanja u glavi...riječima koje mi naviru u mislima...Riječi su tako snažne..tako moćne...najmoćnije oružje kojim ja baratam...polako ubijaju ali i brzo oživljavaju...
S njima nikada nisam sam...Želim nešto napravit u budućnosti, nešto...da ni vi uz njih ne budete sami...nikad više...

(Evo mala pisma,priča...ma nešto...bezze napisano...)

Vidio sam je, daleko od mog grada
Bila je stvarno sretna ali ne i sama
S dubokim pogledom, pogledom koji prodire
Pogled koji mene sada cijelog razdire

Željela je nešto, ne zna ni sama
Dok misli, mene grabi duboka tama
Kaže, idem u novi i veliki grad
Ti mi budi dobar i zauvijek ostani mlad

To je nova osoba koju sam upoznao
Viđao sam ja nju i prije ali nisam znao
Nisam znao što taj duboki pogled kaže
Da li govori istinu ili kao ostali, samo grubo laže

Sada je već daleko, ići će ona još i dalje
Kad se tamo popne na vrh sve joj se čini nekako manje
Željela je sve što ovaj mali život daje
Hvala joj jer mi je dala bar malo snage

Došla je u život moj tako brzo, kao u trku
Već je otišla i ostavila u glavi mojoj, naravno, ogromnu zbrku
Idi sad u taj novi grad, tamo stvarno svega ima
Nadam se da ćeš me se ipak sjetiti u svojim dubokim snovima

Veliki oproštaj je sada, ljubim te više nego itko
Zato i pišem ovu pjesmu kao što vidiš, vrlo, vrlo čitko
Na nekom drugom mjestu, u neko drugo vrijeme
Možda ipak sretneš…..onog istog starog mene….

Shot at 2007-07-27


Evo, neznam šta me puca ali da malo napišem o mom, našem, vašem bendu No Control-u…
Bend je osnovan početkom 2007. godine,taman negdi oko Nove Godine….Zelić (bas) je mene negdi 20-tak dana prije službenog osnivanja benda pita bi li ja piva u bendu, i ja san valjda reka da bi, ali sam to zaboravio jer sam tu večer bia mrtav pijan…
Uglavnom nakon 15-tak dana su mi počeli upadat ljudi ka «čujem da pivaš u bendu», a ja neman pojma o čemu pričaju…I to je trajalo neko vrime dok mi Zelić opet nije upa i objasnio mi da me je već pita da pivan…Ovaj put san bia trizan i naravno, reka san da…Prva proba je bila u gradskom kinu u Podgori, a to je ujedno bilo i prvo zajedničko okupljanje jer ja nisam zna ni Tea (bubnjar) ni Jelu (gitara)…
Naravno naša draga Jelena je odma pomislila da san ja neki teški narkoman, a ja namjerno svojim ponašanjem je nisam tio razuvjerit u tome…
Ali nakon nekog vrimena je ona shvatila da sam ja ipak dobar lik i da nisan na nikakvim drogama pa se je još i zaljubila u mene (šala mala)…
Bend se je prvotno trebao zvat PP-Aparat radi scene kad smo ja i Zelić u kinu ispraznili PP-Aparat jer smo bili iznervirani stalnim bubnjanjem našeg nenormalnog bubnjara koji je bubnja istu pismu uru vrimena…
Tu smo svirali neko vrime, sve dok nas nisu izbacili, navodno radi toga jer smo provalili u neku prostoriju, što nije istina…Provalili smo u skroz drugu prostoriju ali samo da uključimo struju koja je bila isključena skroz :-)
Nije puno prošlo i skompali smo se s mladim makarskim bendom «Kolaps Prirode» koji su nam izašli u susret i ponudili da sviramo zajedno s njima u Makarskoj u zgradi bivšeg Primorja iz koje smo isto izbačeni mi i svi drugi bendovi radi navodnog renoviranja i bend je sad u potrazi za novim prostorom…
U međuvremenu bend je napravio 3 koncerta i jednu zajedničku svirku u prostoru sa Makadamom i Kolapsom Prirode…

Prvi koncert je bio Moto 2007. koji je ispa pun pogodak, a obilježilo ga je to što san ja bia pijan ko maca, publika koja je bila više na stage-u nego doli i naravno «Jele Fun Club» :-)


Shot with Canon PowerShot G5 at 2007-07-27
Shot with C200Z,D510Z at 2007-07-27

Drugi je bio u Arta koji smo mi ujedno i organizirali, i tad se je naš dragi bubnjar opio toliko da nije moga ništa normalno izbubnjat ali naša srića je što je upala pandurija i prikinila sve…


Shot at 2007-07-27
Shot at 2007-07-27

Treći je bio u Vrgorcu koji i nije dobro počeo jer smo propustili tonsku probu…Mi ošli na čevape :-)
I tog koncerta ću se sićat po starome čiji je razglas bio jer nam je svima jeba Boga i umalo nam zabranio da opće zasviramo…(Stari ima loše uspomene na nas s Moto 2007)…

U planu su naravno novi koncerti i nadamo se stalnoj zajebanciji…Zajedno s vama ljudi što dolazite na koncerte…

Želim se samo zahvalit Jeli, Teu i Zeliću (usput Zeliću mrdni se na bini malo) :-) i sad Siniši (novi član,ritam gitara) što su mi ulipšali život i što sam s njima zasad proživio puno lipih trenutaka, i nadam se da će No Control još dugo vrimena razveseljavat nas i vas…
Usput No Control nikad ništa nije napravia, niti jednu svoju pismu i kakvih linčina ima u nas nikad i neće :-)
Aj uživajte mi ljudi, i do skorog koncerta…

P.S.-Jedna slika je preuzeta s Čepinog bloga...

Neman pojma šta mi je,ali pišen pisme punom parom...U ova 3-4 dana san ih nekoliko napisa,a ovo je jedna od njih pa nek stoji tu...Ima da bude materijala za No Control iza lita,da imamo šta radit :-)
Eto ga...uživajte ljudi....


One night in my little bed
Tomorrow she's gone again
Feeling always fucking sad
Come back and take away this pain

Come here baby I need you bad
Give me one kiss and say goodnight
Please come or I'll go completely mad
I need your hug to feel the light

Princess of the night
She makes me feel alright
Every night, every night
She brings me always light

You help me in my misery
All in one dark cold night
Never questioned my honesty
Tonight I'll be your white knight

Give me little of your attention
Take away this painfull feelings
You are really my fucking salvation
We are only pathetic human beings

Princess of the night
She makes me feel alright
Every night, every night
She brings me always light

If you come I'll forget
At least for one cold night
We will never regret
Come and bring me eternal light

Princess of the night
She makes me feel alright
Every night, every night
She brings me always light

Evo malo me inspiracija puca,pa san napisa još jednu stvar...Neću puno pisat,to je to ljudi...Nadam se da vam se sviđa....uživajte...


You always come and go
One day every fucking week
I can't say to you no
Felling so fucking weak

One day you will get
My dark cold stare
Remember the day we met
One day I won't be there

Cold stare, cold stare
Fucking cold stare
Cold stare, cold stare
My fucking cold stare

Fuck you and this fucking pain
You're my worst weakness
I want to be strong again
Don't need any fucking sickness

Love and hate emotions
Why do we still pretend
Real fuck't up situation
Is this really the end

Cold stare, cold stare
Fucking cold stare
Cold stare, cold stare
My fucking cold stare

I see the end is near
Have to stop falling
Hate this fucking fear
Love and hate you my darling

Cold stare, cold stare
Fucking cold stare
Cold stare, cold stare (you deserve it)
My fucking cold stare

Evo me nazad,nisam ono ja :-)
Vjerojatno neću baš često pisat ali ipak neću pristat,jebiga kad mi je gušt srat...
Vraćam se u život,kako god znam...nekako ću uspit...
Evo ovo je napisano u 2 minute pa nemojte srat što je loše :-)
I ova stvar je posvećena za dragoga mi Nakića koji,siguran sam,isto jedva čeka zimu koja donosi koncerte i spomenik....


By cagalj at 2007-07-11

Spomenik je ono šta mi fali
Mrtva zima i pijani ljudi
Radio,naravno,do daske radi
Alkoholno stanje se u nama budi

Pije se boca crnog vina
Mate pijan skida gaće
Žuti je,ko uvik,stoka lina
Na Nakićevim gaćama prve mače

Jadni susjedi jedva sve trpe
Pleše se,baca,riga i pije
Radu se bolne i legendarne hrpe
Šeki viče,samo nek se lije

Konobaru pada na oči mrak
Pogađate,tu smo u rocky-a
Ja i Nakić mu nismo par drag
Naručuje se poznata rakija

Bačina višnjevača udara u glavu
Pogled se muti,sve se okreće
Gost je,naravno,uvijek u pravu :-)
Vrime je da se ide putem kuće

Eto ljudi da nešto napišem i ja...ovaj post će možda bit zadnji...Ili ću bar uzet malu stanku s blogom i sa svim ostalim...Želim da vrijeme stane..da zamrzne mene i cijeli ovaj svijet...

Ljubavi nemoj se osjećat loše radi svega,nisi ništa krivo napravila...
Dala si mi 2-3 miseca savršenstva i to će zauvijek ostati u mom srcu...
Volim te 'mala' i čuvaj mi se...



"Ovde je kraj", reče ona "Ja odlazim.
Mislim, čemu zavaravanje
kad ti više nisi ti.
Sad ceš imati vremena pa razmisli
da li si dobio ili gubiš."
A tog je dana bila je lepša od same sebe
tako ozbiljna i stroga po prvi put,
a ja sam stajao i blenuo kao kroz nju,
iznutra razoren, spolja hladan i krut
Ali sam znao da stvari nikad više
neće biti iste kao pre,
sa sobom odnela je vagon sreće,
tone smeha, punu sobu ljubavi...
Bilo je jasno kao dan
da je samnom gotovo.
"Ovde je kraj, ja odlazim"-
reči koje nikad neću moći da zaboravim
često sebe uhvatim da maštarim,
gledam svoj omiljeni film.
A tog je dana bila lepša od same sebe
tako ozbiljna i stroga po prvi put,
a ja sam stajao i blenuo, kao kroz nju
iznutra razoren, spolja hladan i krut
Ali sam znao da stvari nikad više
neće biti iste kao pre,
Bilo je jasno kao dan
da je samnom gotovo
"Ovde je kraj"...





"Početi ponovo, sad sam na dnu
bio sam srećan, ne tako davno
imati sve što želiš, možda
Suviše lepo da bude stvarno.
Sumorne misli, olovno teške
preduga ulica u predugoj noći
strah od novog jutra
neznam dali ću uspeti
dali ću moći
Suviše lepo da bude stvarno"





Ljubav je kučka koja laje na ceo svet
prvo te dobro išamara pa ti pokloni cvet
i, prećen pogledom braće - svojih drugova
ti se smeješ...
Ljubav je tobogan sa koga nema silaska
moj stari kaže: "To je reka bez povratka."
kao, sedneš na splav... i provališ
kako te guta okean
Koliko puta poželim da sam kamena hrid
i priče zalutalih brodova
samo pustim da prođu kraj mene
a eho ugasim, kao zid
Daj mi snage
ovo ludo srce vodi me u pakao
drži me čvrsto dok noću grebem zidove,
stavi na grudi ako budem plakao
Daj mi snage da pobedim sebe
stavi na grudi ako budem plakao
budi kraj mene, samo, jedno mi obećaj
da nećeš plakati i ti
...ne tražim puno ?
Moćni su lanci kojim' sam sebe vezao u čvor
svake noći tvojih uzdaha me doziva hor
da se vratim i shvatim
da sam samo tvoj
ja više nikad neću biti svoj.

Evo 'hipik' se ponovo javlja :-)
Što da vam pišem ne znam ni ja, znam samo da zadnjih dana imam svakakvih osjećaja i razmišljanja u sebi…A sve to stavljam u zadnje vrijeme na blog, a prije to nisam nikad volio ali što se može, sve se mijenja…Danas razmišljam o prijateljstvu i izdaji istog prijateljstva…Ma o svemu u vezi prijatelja…
Sjećam se da sam jednom napravio najgoru stvar koju možeš napravit prijatelju, neću sad u detalje, ali eto…Uglavnom taj prijatelj mi je to nakon nekog vremena oprostio, ali tih mjesec dana su bili jednostavno užasni..I meni su neki ljudi u životu zabili 'nož u leđa' i svi mi znamo da to nije lijep osjećaj ali opet to radimo, a zašto? Ali imamo potrebu povrijediti nekoga? Zar je to nešto bez čega ne možemo? A kad bi nas netko upita bi li to ikada napravili svi bi bez razmišljanja rekli «nema šanse» ali onda opet to napravimo, zajebemo osobu do koje nam je stalo, svjesno ili nesvjesno…I tad kad se takve stvari dogode, kad nas netko povrijedi često se zatvorimo u sebe i ne damo da itko više vidi ono što osjećamo…Bilo je dana kad sam i ja bio takav…Zato se često pitam zar nam to treba? Zar je potreba da nekog povrijedimo? Ne znam, niti ću ikada znati na to odgovor, mogu se samo nadati da ja neću odsad pa nadalje nikog povrijediti više nikada i naravno da mene neće više nikada netko povrijediti…
Evo jedna stvar koju uvijek slušam kad me netko povrijedi, ne znam zašto ali mi paše…A i to je od benda koji mi je jednostavno pre savršen, pogotovo po riječima pjesama, a i po svemu drugome…Uglavnom ljudi to je sve od mene zasad, nekako mi se zadnjih dana piše…A vi se kupajte, pijte, zajebajite se, lito je počelo….

Six Pack

Jednom kad potrčim kroz ogledala
Ne želim da vidim nikog koga znam
ni jedan vetar neće moći da me pronadje.
Svu svoju ljubav, ponos i nadanja
daću na poklon pticama da makar one
odlete tamo gde ja ne stignem.
Stvarno je bila poslednja kap
kad ste u mene prodrli zubima!
Stajao sam više nego začaran
kad je stigao eho vaših glasova:
"Nije mu ništa, samo se folira!"
Skriven od noćnih patrola, stajao sam tako,
vi ste, umrljani krvlju, kamuflirani blatom
svi se smejali tudjem porazu.
Trulih zuba pobeda -
bitno je da neko aplaudura
ma šta je laž - samo kriva istina!
Nema ničeg što može da zaboli
kao kad pukne blam,
a ti tvrdiš sasvim sam da si nedužan
Metak u čelo? To ne bih bio ja!