|
Tetovaže. Svi su istetovirani. S nekim slikama ili riječima, šalju poruke o svojim životnim stavovoma.Gromovi, lubanje, pištolji, JNA pa ONA (jebiga, države traju kraće od životnih stavova), keltski ornamenti, Isus, Marija, križevi, U, gušteri, zmajevi, lavovi i tigrovi. A ja bih nešto što ne znači ništa. Onako, u smislu životnog stava ili životnog stila.
I mislim, mislim, mislim što bi to moglo biti. Pa mi padne na pamet košnica. Ona starinska, kupolasta, od pruća ili slame, ne znam. I pčele kako lete oko nje. Jes, to bi mogao tetovirat na rame. Pa kad me pitaju zašto košnica, ja kažem: zato što volim med. Ili pčele. Ili vosak. Whatever. I to me drži neko vrijeme, hi hi hi u glavi, i baš mi je lijepo.
E, onda mi padne na pamet kako bi to moglo izgledat k'o kravlja balega i muhe kako se vrte oko nje. A to je već životni stav. Ili stil. Sranje. Dobro, mijenjam taktiku. Idem na apsurd, idem na parole. Što bih mogao napisati preko cijelih leđa, a da ne znači ništa. Svašta, u biti, ne bi imalo efekta. Moram razdvojiti parolu od sebe. Moram razdvojiti označitelja od referenta. Ili još bolje, ne moram. Mogu označitelja (parolu) razjebat sa dodatnom konotacijom. To! Kategorički imperativ na njemačkom (Handle so, das die Maxime deines Willens jederzeit zugleuich als Prinzip einer allgemeinen Gesetzgebund gelten konnte!), ali naherenom, NSDAP- stiliziranom goticom, tako da izgleda zlokobno i otrovno, k'o neki Goebelsov citat, a ne nešto neupotrebljivo za zloupotrbu. A što ne bi malo razjeb'o i referenta, tj. sebe. Na se nabildam ko životinja sa onim tabletama za bildere, obrijem glavu, slomijem si nos i malo zuba. A jebiga, treba mi i kontekst. Drugi bolesnici. Ko? Ko bi to mogao biti? Pa da! Vlasnici pitt bullova, isto nabildani, nedjeljom, kad odmjeravaju snage svojih kompleksa na plaži. Odakle mi pitt bull, jebo mu pas mater. Hmmm...ma kakav jebeni pitt bull, idemo do kraja. Pojavit ću se ja među njima sa jednom minobacačkom od 120 mm, bez osigurača, ispaljenom ali neeksplodiranom, dakle armiranom, tako da može ruknuti kad god joj padne na pamet. Na lancu, vezanom za rep. Tako da lombra i poskakuje dok je vučem i trzam i vičem svašta na nju. I takav se, gol do pasa, pojavim između njih. A oni svi znaju što mi je to na lancu, jer su svi bili ili u Vojnoj policiji ili u specijalcima. A oni pitt bullovi im neko vrijeme urlaju na mene, dok ja moju dragu od 120 vučem tamo-vamo. A onda umuknu jer ukopčaju da su im se gazde usrale od straha.
A opet mogao bih tetovirati i nešto na kineskom. Pa da mi se Kinezi smiju kad me sretnu. Jer na meni piše: Pekinška patka – jeftino!
|