02.02.2012., četvrtak

Moć ohrabrenja Dante Gabriel Rossetti-u, slavnom poeti i umetniku iz 19 veka jednom prilikom je prišao starac. On je imao sa sobom neke nacrte za koje je želeo da ih Rossetti pogleda i kaže da li misli da su dobri ili loši, i da li bar iole ukazuju na njegov potencijalni talenat. Rossetti je počeo detaljno da ih proučava. Posle samo nekoliko crteža shvatio je da su bezvredni i da ne pokazuju nikakav umetnički talenat njihovog tvorca. Ali, kako je bio ljubazan čovek, Rossetti je na što bezbolniji način pokušao da objasni starcu da su crteži bezvredni i da on jednostavno nema talenta za umetnost. Bilo mu je izuzetno krivo zbog toga, ali jednostavno nije želeo da ga dovodi u zabludu. Starac se razočarao, ali je izgledalo kao da je i očekivao takvu reakciju od slavnog umetnika. Starac se potom izvinio zato što je oduzeo vreme slavnom umetniku, ali ga i zamolio da pogleda još par crteža koje je uradio jedan mladi student umetnosti. Rossetti je prihvatio i na samom početku razgledanja ove druge gomile crteža bio je oduševljen talentom umetnika koji ih je načinio. “Ovi, ovi su fenomenalni. Mladić koji ih je uradio je izuzetno talentovan. Treba ga ohrabriti i pomoći mu na svaki način da još više razvije svoj talenat i postane sjajan umetnik. Ispred sebe ima blistavu budućnost bude li nastavio da vredno radi na svom talentu..” Kada mu je Rossetti rekao šta misli o crtežima, primetio je da je čovek bio izuzetno dirnut tim rečima. “Ko je ovaj mladi umetnik? Vaš sin?”. “Ne”, odgovorio je starac, “to su moji crteži koje sam napravio pre 40 godina. Da sam samo tada čuo vaše reči! Vidite, tada sam jednostavno bio obesrhrabren i odustao sam – očigledno prerano…”

- 16:17 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.