Dan za danom

17 lipanj 2017

Prošlo je pola godine od prestanka pušenja. Ovo mi je drugi put. Prvi put nisam uspeo i propušio sam nakon tri meseca najviše zbog alkohola (dve čaše) ali i neznanja jer nisam znao svoje okidače na koje palim cigarete. Zapalio sam. Svesno ali gordo sam ušao u zamku misleći da se neću tako brzo ponovo navući iako jesam zapravo kasnije sam shvatio da mi je donekle bilo i svejedno. To svejedno je moj okidač. Palim cigarete na nervnoj bazi odnosno kad želim da se omamim ili što bi pušači rekli "smirim". Međutim analizirajući kasnije život shvatio sam da zapravo izbegavam paljenje cigareta ako idem na neki poslovni razgovor ili ako idem bilo gde - gde je potrebna smirenost jer su me cigarete uznemiravale: otežano bih disao, drhtale bi mi ruke, bio bih nervozniji, znojio bih se, u jednom trenuku bi verovatno počela apstitencija i onda bih bio dekocentrisan na trenutnu radnju i samo bi se javljala želja da se to nešto završi ne bi li brže-bolje zapalio cigaretu. Da li mi je žao jer sam prvi put omanuo? Nije. Taj prvi put, iskreno govoreći, iako sam možda imao želju da sebi dokažem da se može nadjačati želja za nikotinom ušao sam u sve to poprilično naivno očekivajući samo ono što sam do tog trenutka očekivao i znao, do tog trenutka nisam ni razmišljao da prekinem pa mi je i taj period bio vetar u leđa. Prvi put mi je u mnogo čemu pomogao za drugi mada to nije preporuka. Prvi put mi je takodje pomogao da uvidim šta bi se desilo da ponovo krenem da pušim; uživao bih u tome neki period a onda bih se ponovo našao u poziciji kad bih želeo da ostavim cigarete. A ostavljanje cigareta po drugi put mi je bilo mnogo teže nego prvi put. Naročito jer sam drugi put prekinuo u prosincu pred svu onu silnu prazničnu atmosferu, kad se i najtvrđi ljude opuste a uz novogodišnju čaroliju, zimu i cvrkut snega nekako najbollje ide cigareta pogotvo uz vino ili topli napitak dok čitamo omiljeni detektivski roman.

Mislim da je jako bitno ko ostavlja cigarete da zna svoje slabosti a slabosti kao slabosti su retko kad impresivne ili za pohvalu međutim bitno je sebe zateći pripremljenog u nekoj datoj situaciji. Danas sebe nazivam pušačem koji apstinira. Čini mi se da su jedini nepušači ljudi koji nikad nisu zapalili cigaretu u svom životu odnosno koji nisu vremenom postali zavisnici. S obzirom da sam zavisnik ima dana kad mi se uopšte ne pale cigarete ali ima dana kad mi se strašno puši iako su prošli meseci, nekad to ide do tih granica da sanjam kako pušim i čak u snu osetim dim cigarete, valjda je moć uma toliko jaka da čak i u snu osetim kajanje i shvatim da je to bilo glupo od mene jer ću ubrzo ponovo želeti da prekinem. Kad se prubudim odahnem. rofl

Nije mi stalo da ljudi ne puše niti da puše, ne držim propovode o zdravlju uzdajući se da su ljudi svesni koliko je štetno. Ne volim samo izokretanje činjenica jer nalazio sam se sa obe strane i nije teško biti elementarno iskren zato mnogo mi smeta arogancija ljudi koji su pušači i kad krenu da filozofiraju o svojoj situaciji, te da se predstavljaju kao da drže sve konce u svojim rukama - mislim da je to poprilično cinično a potom i nerealno, jer ako je neko nekad prestao da puši zašto bi ponovo počinjao? Zašto trenutno pušiš? Jer voliš ? To mogu da razumem. I takve priče ne čujem samo od strane ljudi koje čak ni ne znam nego i u okviru porodice - ti monolozi koji bukvalno degridiraju nečiji trud, uspeh, bilo šta je samo odbrambeni mehanizam strastvenog pušača jer se oseća ugroženo. Ako ste na samom početku ostavljanja cigareta nemojte slušati takve priče. Zbunjujuće je. zujo
Takođe mislim da je barem u najmanju ruku nekulturno čak i vulgarno ako mi pušač duva dim u lice budući da iako sam svestan da kao neko ko apstinira bode oči mislim da ne moram da bivam pasivan pušač da bi me neko prihvatio kao takvog. Ti imaš svoja prava ja imam svoja u skladu sa svojom situacijom.

Ako prestajete da pušite, moj savet iako nemam nekog vremenskog iskustva, jeste da ostavite cigarete na "cold turkey" odnosno odjednom bez ikakvog smanjivanja unosa nikotina te nikotinskih žvaka i ostalih preparata a naročito izbegavati elektronske cigarete koje ni po čemu nisu zdravije od duvana. Znam da zvuči malo teško ali mislim da je bolje mučenje okončati nakon dve nedelje nego vući takvo stanje nedeljama pa i mesecima. U tim trenucima biće vam poprilično teško ostati motivisan tako da mislim da je sasvim u redu ako beležite svoje promene, zapažanja tokom apstinencije - na taj način sami sebe podsećate na ono što svakodnevni život gura u drugi plan te onda ljudi koji ne shvataju sam proces . Kome smeta...pa verovatno ima nekog razloga ali to nije vaš problem.
Pijte mnogo tečnosti kako bi toksine što brže izbacili iz organizma. Jedite dosta voća, povrća i ribe a mislim ako dnevno imate da date po 2 i nešto evra (negde i više) za taj novac možete sebi osmisliti zdrav obrok.

S druge strane, mislim da je nezahvalno govoriti uopšteno o kilaži budući da je to stvar metobilizma ali iz svog iskustva jesam se ugojio par kilograma a sve što pojedem lepi mi se isključivo na stomak. bang Genetika. No radi se o tome da postoi crevna flora odnosno bakterije u crevima koje su jako bitne za organizam (većinu tih mikroorganizama, najvećim delom bakterija i virusa pokupimo kao deca) i kad prestanemo da pušimo mi zapravo obnavljamo crevnu floru. Takođe pušenjem smanjujemo apetit i grickamo cigarete umesto hrane tokom dana, to sve utiće na mršavost ali ruku na srce ima dosta i gojaznih pušača. No istraživanja govore da se ljudi nakon jedne godine vrate na svoju prvobitnu kilažu.

Sve u svemu nema nekih pametnih saveta. Svaki dan se treba truditi da uprkos svemu ne zapaliti cigaretu pa makar bilo to i iz banalnih razloga - ukoliko postoji želja za apsistencijom.

Po mojoj aplikaciji za šest meseci umro je 2,615,204 ljudi. Na svakih osam sekundi negde u svetu neko premine od neke bolesti koja je prouzrokovana duvanom. Ne pušim 181 dana. Uštedeo sam oko 393.38€. Neispušen broj cigareta 4,540. Neunešen otrov bi usmrtio 212 pacova, 31 majmuna i 8 konja.





<< Arhiva >>