25 travanj 2017

ptice svojim lepetom
glancaju nebesa
gase i pale oblake
plivaju oblaci
i zvezde su zaleđeni treptaj
iz daleka tela su sljokičasta
sjaje kao cirkon, kao sjaj iz oka
daleko od zemlje
nebo s pastelnim oblacima
naziru se iza zelenog drveta
lepota, lepota odsjaja
i rđa stopala
trag je
u suncu iza zelenog
iza belog hladnog dlana


Zašto zvezde trepere?


Same zvezde, u stvari, ne trepere. Čini nam se da trepere kad su veoma daleko i kad njihova svetlost na putu do naših očiju mora da prođe kroz vazduh. Kad bismo, kojim slučajem, bili negde gde nema atmosfere, čak ni najudaljenije zvezde ne bi treperile. Na primer, astronauti su na Mesecu, koji nema atmosferu, videli nebo ispunjeno zvezdama nepromenljivog sjaja. Ali ovde na Zemlji, pokrivenoj debelim vazdušnim omotačem, zvezdana svetlost se na putu do tla povija tamo-amo. Iznad i oko nas, vazdušne mase su uvek u pokretu; topao vazduh se podiže, a hladan spušta. Vazduh povija svetlost u manjoj ili većoj meri, zavisno od svoje gustine. Zato zvezdana svetlost naizgled treperi kad prolazi najpre kroz ređi, a zatim kroz gušći vazduh. Zbog treperenja, zvezde vidimo manje oštro i čini nam se da su veće. Jačina njihove svetlosti se takođe brzo menja: zablistaju, pa potamne, pa ponovo zablistaju, kao da zvezda varniči. Ova promena jačine svetlosti zove se scintilacija, od latinskog scintilla što znači iskra. Mi celu pojavu nazivamo treperenje.

Međutim, ne trepere sva nebeska tela. Planete odbijaju Sunčevu svetlost i izgleda nam da im je sjaj nepromenljiv. Na primer, Venera i Mars izgledaju kao velike sjajne zvezde – koje ne trepere. Pošto su ove planete bliže Zemlji, vidimo ih kao sitne diskove, a ne kao tačkasta svetla. Svetlost koja dolazi sa svih delova diska ipak se povija pod uticajem vazduha. Ali disk se sastoji od toliko tačkastih svetala, od kojih neka tamne, a nekima se u isto vreme sjaj pojačava, da se ukupna prosečna jačina svetlosti ne menja. Zato nam se čini da je sjaj planeta nepromenljiv. U stvari, tako se mogu razlikovati planete i zvezde – planete ne trepere. Samo kad njena svetlost prolazi kroz veoma uzburkan gust vazduh, činiće nam se da planeta treperi.

Sunce je zvezda, ali pošto nam je mnogo bliže nego zvezde na noćnom nebu, vidimo ga kao veliki disk nepromenljivog sjaja. Kad bi Sunce bilo udaljeno bilionima kilometara od nas, izgubilo bi se među drugim zvezdama koje vidimo noću i treperilo bi baš kao i sve ostale.


who really killed jesus

17 travanj 2017

na svu sreću uskrs je uskoro gotov jer oni naglasniji su obično najmanji vernici. međutim, problem nije u veri problem je kad neko, a uglavnom svi, treba tvoju potvrdu da veruješ kao i kolike je jačine tvoje vere. i što je najgore vera je postala u trendu, isti taj isus okičen zlatnim šljokicama, ružama i nebeskim platnom. njegova krv miriše i bol je prolazna. licemerni ljudi koji ne bi pomogli ni najbližima kunu se u isusa i drže ga za ruke naivno poput jagnjeta. propisi nalažu da postiš danima i danima iako su većini prljave lobanje prepune ružnih misli te onda onda mešavina posne hrane dobra za organizam, i čovek se često pronađe u onim situacijama kad je sebi u očima veći jado nego što je bio do tog trenutka - za dobrobit nečega, pretvaraš se da ne razumeš, uzdahneš i ćutiš. čim ne ispunjavaš te kriterijume s tobom nešto golemo nije u redu i bilo bi najbolje da veruješ u ono u šta oni veruju a obično je odraz te vere odraz u razbijenom staklu. ima nečeg poražavajućeg pozivajući se na boga i religiju i veru samo zato što imaš novca ili zdravlja ili prosto sreće igrom slučaja jer ipak mislim da ima mnogo ljudi koji poseduju i veću veru pa nemaju komforan život baš naprotiv neizvestan, a onda verujem da uslede oni ismevajući komentari zamotani u neku trulu demagogiju.

03 travanj 2017

m r t a v
m o z a k



p e r i o d


shvatio sam da poezija ipak nije niz lepih reči. nisam ni praktikovao.
poezija je nešto drugo. kaže moja puna detalja, jock, biće ni o čemu.
uskoro mi je četvrti mesec bez pušenja ali zanimljivo je što osećam
dim u plućima kad se zadišem. ugojio sam se ne znam koliko valjda
par tih nekoliko kilograma, i sad se nekad oznojim ispod sisa možda
kao i žene što se nekad oznoje i bude baš zanimljivo kad povučem
prstom tamo ispod sise moje, haha. još samo fali grudnjak. a to mi
je zanimljivo jer obično se oznojim tamo najviše kad čitam elektronske
novine ili blejim na tamblru. a, nema veze. izabrali su juče predsednika,
divno, naravno to nije bio moj izbor ali ko me pita. bilo nas je baš malo.
jesam li srećan zbog svega toga? ne znam. jesam li srećan što ne
mogu da pronađem dobar džins, ne znam. stomak čini moju masu i ske-
let kao da imam neku telesnu krucijalnu fimozu. znam samo da je aljaska
jako lepa a i nema previše ljudi što meni uopšte ne bi teško palo. nešto
me ljudi ne privlače, zanimljivo je.


odabrali su predsednika i sad su srećni kao što su uvek bezrazložno srećni,
imaju usijane osmehe i stalno kradu od naroda a pošto je narod strašno glup
razmišljam kako možda i nije toliko strašno jer trebalo bi mnogo više krasti.
razmišljam takođe da se kandidujem i da mi ovaj narod ljubi milostive ruke.
razmišljam kako bi bilo lepo smršati do leta i skinuti se u toples na nekom
užarenom mestu. kažu da je došlo neko vreme ogromne depresije i da ljudi
stalno plaću neki od radosti ovi drugi od tuge i sad tu treba naći neki balans:
malo plačeš, malo se smeješ, pa blago onom ko rano poludi. najviše to uoča-
vam kad čitam novine. e, pa one kockice su prepune nekih ljudi koji obično
rade ono ili ovo a prepuno je suza.
ulazim danas u prodavnicu neku malu lokalnu i sad pored je ono ogroman
super market reko učiniću uslugu otići ću u ovaj mali i onda će to biti
nešto veliko za sav ovaj organizam, ignorisaću onaj veliki market
brate uđem unutra ona se davi tamo iza negde u dimu... rekoh, nema ve-
ze ne moram da kupim i odem u onaj veliki prelep market i kao eto,
danas sam strašno loše volje i strožiji sam nego da je neki drugi dan.
i tako... sve super, odličan 5.
kad je evrovizija da vidimo ko je u kakvim odnosima i ko će na koga
da baca nuklearno oružje.

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>