Rudolf istrajava u svojoj staklenoj kugli
zima je ukorenjena i pahulje se lepe za staklo
nemirni palčevi su krila pahulja
(lepet ponekad
podseća na mrvice
stiropora)
mrak je drob džepa
zvezde su razbarušen sneg
magla je dašak ružičastih zveri
nebo poprima obris reljefa pustinje
smrt topla poput vunenog šala
besmisao je tako obiman i raskošan
u malom staklenom svetu iza prstiju
i sav kosmos je ružan i promenjiv
jer cveće i mraz i pustinje
bivaju od plastike i nestašluka
ništavila

dugačak
beše to dug put Rudolfa ni u šta

U

Mirišeš u ovom beskonačnom prostoru. Prostranstvo okeana je naličje neba i ptice se grupišu u jato skuša. Misli su rascvetani cvetovi jorgovana. Ljubičaste su šupljine kostiju kroz koje zuji samo zov čežnje: za ukrštanjem kostiju, prstiju, vere. Mrak se ušuškao iza uha i poput grabljivice na grani vreba svetleći fluorescentni mesec od plastike. Sene i tople oči posmatraju i sva sazvežđa gube svoju istinsku veličinu. Ispod kože nazire se impuls. Telo je kolevka ispreplitana plavičastim venama.




<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se