Beskraj

27 srpanj 2017

I


Završetak promenada. Beličasti obrisi izranjali su iz tmine čineći nebo prazno bez zvezda. Magla je potapala šarena brda i glancala brdovite šupljine svojim tupim fijukom. Na tamnom pokrivaču videli su se tragovi srebra kao i fragmenti, debeli komadi zlata, zatim tek rođeno nebesko plavetnilo prvim sunčevim zraka. Doba zrelih jabuka kad same otpadaju sa rascvetanih krošnji, i vode imaju ukus listova i starih komada drveta. Došla je jesen i obrisi vode su nežni i nevini poput suze na čijoj površini lebdi samo jedan bordo - žuti list čineći ogledalo kovrdžavo putem ondulacije... a, potom pokvašeni narandžati čamac ode svojim putem u hladnu izmaglicu.

Snatrenja su strmenita, a dani protkani jednolikošću. Mnogi naratori započinju svoje velike priče deskripcijom vremena. Odsjaj sunca ili snega biva poput starog kaputa predosećanja ili sudbine. Beše i ovaj dan jedan od onih ispunjenih atmosferskim talogom, načetim razočarenjima, jednom vrstom konstantnog otvorenog jauka koji tek dobije na zvučnosti uz otkucaje padavina o lim.

Plah lahor je obgrlio svojim rukama grimizno lišće sa zemlje oslobodivši beli mermer koji je na čas zadelovao kao plutajući stiropor. Siva plahta je lelujala na sitnom vetru. Padalo je nešto što ima zvuka. Sparno beše leto, blještavo crveno s malim primesama dubokog plavog a ipak kiša se sliva niz listove mešajući zemlju i latice cvetova u nešto gorko, penušavo mirisa borovog meda i vina. Oduvek su me privlačile šarene stvari i bića; stakleni debeli klikeri, obgrljena lizalica vestom duge, rascvetan rep pauna ili ipak bezgranična mirišljava polja raznobojnih tulipana koja svojim lepezama odvraćaju pažnju sa monotonog ponora, s ruba besmisla. Sivi su horizonti ali daleko od depresivne tmine više nalikuju na topao čelik ili srebro.
Nebo je ispunjeno malim lepršavim bićima i najšarenija ptičica izvodi najveličanstveniju koloraturu, simfoniju tik iznad oblaka.

<< Arhiva >>