ProŠŁo jE dugo vremena...
Upalila sam komp i uključila internet...pogledam malo andrein blog, malo sarin i padne mi na pamet da napišem post...Bilo bi stvarno glupo da vam prepričavam sve događaje koji su se dogodili od kad sam napisala zadnji post pa ću vam samo reći da baš i neam puno vremena za nešto što želim radit jer sam većinom na praxi... uz to sam pala fakin eng. tako da mi je ovo ljeto jedno od najgorih... Uglavnom, u 8. mj idem s ekipom u gardaland, onda je bissiju i meni roćkas, i ti događaji podrazumijevaju da ipak neće bit toliko dosadno kao što sam mislila. Ok, ae sad ću malo o dubokoumnim temama... pitanje koje si postavljam već nekoliko dana je ovo: "Postoji li neka osoba (nije bitno kojeg je spola) kojoj možeš potpuno vjerovati i za koju znaš da će uvijek biti uz tebe?" Ja sam se, osobno puno puta razočarala u svoje tzv. frendove... nakon nekog vremena ipak svatko pokaže svoje lice. Recimo to ovako... upoznaš neku osobu koja ti je full draga i sve je ok, sve je super a onda čuješ neke priče o sebi koje ti se uopće ne sviđaju. Shvatiš da ta osoba nije toliko sposobna u facu ti reć sve što misli o tebi nego ti pljuje iza leđa. Ne znam za vas ali meni je to JADNO. Ako već nešto loše misliš o nekome onda mu to reci u facu. i koliko god to boljelo, sigurno boli manje nego da to saznaš od nekog desetog. Ja uvijek kažem u facu osobi ono što o njoj mislim, bez obzira sviđalo se to njoj ili ne. Možda je to malo grubo i preiskreno ali takva sam. Ako sam vam ok- super! a ako niste boli me kurac. Najbitnije je da imaš par frendova s kojima izlaziš, zaebavaš se, povjeraš tajne, plačeš, jadaš se... Tako lakše kročiš kroz život. jednom sam pitala profesora vjeronauka: "U čemu je smisao života?" Čak ni tada nisam dobila direktan odgovor, već je počeo govorit nešto u stilu: " tako razmišljaju pesimizmi..." ali kad malo bolje razmislim, nisam pesimizam, dapače... optimist sam, ali mislim da je to pitanje samo realno iako već dugo čekam odgovor. Uživajte u životu, jer samo on nema reprizu. AE BAJ
P0§t za m0Je naJdRaŽe
Ovako...
Sara-sretan rođendan. Živjela još toliko i toliko i toliko i toliko i toliko i toliko...i to ti je dosta.
Andrea- fališ mi ful i jedva čekam subotu :)))))))...
Nina- daj javi mi se koji put. Jebote, 100 godina se nismo vidjele.
Daniel- stvarno sorry zbog onog...Voljam te smoto jedan smotani ;)
Romana- volim te.
Sandra- volim te.
Lelach- volim te.
Mariuana- volim te srecho.
Eo, kod mene ima svašta ali neću o tome jer ono...ovo je ipak samo blog.
Pozdravljam puno: Bissija, Aljošu, Goga, Bojana, Elis, Karmen, Ninu, D Bič, tatu Vanju, tatu Sergeja, tatu Harija,
onog huligana Marka...i cijeli razred i blogere. Uživajte i budite dobri... peglajte, kuhajte i perite podove...zatim se
nagradite sladoledom iz mekdonalsa. Imaju neki novi. Od jagode. Ae baj
NeMa na§Ł0Fa
Ne događa se nating spešl...sve po starom osim ša počinje škola...Dea...dobrodošla in pula ;) Pozz svima a pogotovo najdražima...
Kiselo ili slatko?
Eo, pišem ovaj post samo zato jer me Šijanac i Deaf gnjave. Neam pojma ša da vam pišem. Ah,da...sretna nova (bolje je "nova" napisat i malim slovima jer se podrazumijeva na cijelu godinu, tako da će vam onda biti sretna cijela godina a ne samo blagdani) Pa...svi pričaju o tome pa ću vam ja samo reći da je bilo super s obzirom na to da nisam planirala slavit (non fa bitno)...Prvo smo Dea i ja išle na Valdebek i tamo smo bile s nekom ekipicom koja se sastojala od 10-ak osoba (ja,Dea,Sara,Amir,Ranko,Hary,Niđo...) i onda smo se Sara i ja nešto zakačile...glavni krivac je, ni manje ni više nego SMOKI. Dea i ja smo se pokupile ća. Završile smo u nekoj prostoriji, pitaj Boga di. I tamo smo bile s još 50-ak osoba do 5.30. To je bilo sve. Mislim, to nije bilo sve, ali to bi bilo sve za vas. Jer ipak... nije sve za čitat 
Ae pozdrafljam Andreu, Romanu, Saru, Lelich, Mariuanu 1 i 2, Aljošu, Goga, Danfiela, Vanju... i narafno, vas blogere. i baj d vej zašto mi nitko nije komentirao pjesmicu? I onda vi sebe nazivate komentatorima...pih. Kako je dug ovaj post. Ae bok.
DAJ MI MINUTU
Slomljenih krila u tamnom kutu,
Sama sa svojom tugom stojim
Pruži mi ruku i daj mi minutu,
Zar ne vidiš da se bojim?
Nisam anđeo da poletim putu,
Što prema zvijezdama vodi,
Pruži mi ruku i daj mi minutu,
Možda se anđeo u meni rodi.
I opet sama u tamnom kutu,
Čekam tišinu da me ponese,
Pruži mi ruku i daj mi minutu,
Da me tišina od tebe ne odnese.
by: ja
I dajem zeleno svijetlo...
Prvi post. Sjetila sam se da imam blog :) Naime, dosadno mi je pa sam se odlučila dati zeleno svijetlo i napisati vam nešto zanimljivo iz ovog dosadnog života, dosadnog dana, dosadnog grada, dosadnih ljudi... Neću vam opisivati blog. Pa imate oči. U boxevima vam sve piše. Ovaj je blog otvoren iz nekog glupog razloga. Čisto da imam šta radit kad ništa ne radim. O školi vam ne želim pisat. Nezanimljivo. Uglavnom, živim za subote :))) I jedva čekam sljedeću. Šaljem veliki pozz Dei, Romanjfi, Sandri, Lelich, Danfielu, Marijuani...itd. Ae ae i vama koji ste pročitali ovaj pis of šit od posta. hah... Uživajte, neam više volje za tipkanjem. Kizz
