Iza zastora tajanstvenosti...

Malo je cura koje me redovito čitaju. Ima ih par koje se dugo nisu pojavljivale, ali eto sada su ponovno tu. I to mi je drago. Lijepo mi je ovo naše virtualno (ili ne) prijateljstvo i cure, hvala vam na tome! Budući da vjerujem u naše prijateljstvo odlučila sam sve pojasniti, izići iza zastora tajanstvenosti. Kao što su već stranAlice i dipl.kucanica primijetile nešto se zanimljivo samnom događa, u nekom sam drugom stanju... da drugom... Saznala sam još pred skoro tri tjedna ali nisam htjela ništa pisati dok srce ne prokuca... da budem sigurna da je plod živ i zdrav. Nadam se da se ne ljutite na mene što sam tajila ali, malo prznovjerja...

Eto tako sada jedem milijon puta na dan jer normalan obrok nije moguće sastaviti. Ima dana kada mi se sve gadi i sve je bljak, ali ipak se potaknem da barem malo pojedem... onako kao kad se vara malu djecu: Jednu za mamu, jednu za tatu... Sreća ne povračam, ali mi je redovito mučno.

Nažalost već nakon prvog pregleda kod ginića dobila sam strogo mirovanje.Možete si zamisliti situaciju:
-O, čestitam, trudni ste! Željena trudnoća zar ne? –
- Da, da...-odgovaram ozarena srećom.
-Da vidimo ultrazvuk ... Hmmm... ovo nije dobro... –
- Molim?-
- Ma nije ništa strašno (???), sada se vidi da imate sedlastu maternicu i to predstavlja rizičnu trudnoću. Morat ćete mirovati. –
- Aha... O.K. Ako treba budem, ali kako mislite rizičnu? Kako mislite mirovati,? Usporiti, prestati s treningom i to?
- Mirovati, mislim strogo mirovati, ležati ili sjediti u naslonjaču a noge na povišenom, dnevno šetati ne više od 10 min ukupno i puuuno spavati. Dobit ćete hormone i tablete i....
Više ga nisam slušala. Nisam znala da li da se veselim ili da plačem. Da li da budem ili ne budem zabrinuta... jao koliko informacija, a moj mozak odbija i odbija... Zamolila sam ga da mi opet i opet sve objasni... Nije dopiralo.... Ugl. zaključno sam shvatila da ležim dva tjedna počevši od te večeri i čekam da srce prokuca...

Bila su to duga dva tjedna iščekivanja i brige. Da ne pričam da sam se tukla u glavu zbog one teretane i «dijete» na koju sam se bacila taman kako sam zatrudnila, (a da nisam znala). Bila su to dva tjedna mijenjanja.... sve se promijenilo. Sad sam shvatila zašto vrištim na dragog, plačem tek tako, a apetit mi varirao od bljak (za sve što volim) do nevjerojatne neutažive gladi. I sve me umaralo. Zapravo me još umara, tak da prospavam 2/3 dana. Svi mišići se otromboljili, a lagano mi je bilo dosadno i tjeskobno.

Prošla su ta duga dva tjedna... Srce kuca. Plod je zdrav. Ja sam zdrava. (Malo mi opet fali laktobacilusa, ali lactogyn će to opet riješiti. I neka me bakterija zeza, u pon saznam koja.) Preporučeno mi je da ostanem na bolovanju. S obzirom da ova država krasno podupire tudnice odmah sam pitala kad ću nazad na posao. Dogovorili smo se da 08.01.09. mogu probati kako će ići, no ako bude prenaporno, morat ću i dalje na bolovanje... Vidjet ću...

Eto, sada, prijateljice moje, znate što je samnom i da sam jedostavno... u drugom stanju.

Sve Vas voli Vaša Arjenda!