Teretana iliti samoinkvizicija

Mame me mame... sve fine stvari oko mene. Ma one se samo čine tako finima. Možda i nisu. Nisam probala. A ako probam i razočaram se? I još si naštetim zdravlju? Neću. Nek ostane tako kako je - bez okusa.

Da ne padnem u zamku moram se okupirat svim i svačim. Krenula sam s posla sva nabrijana i napravila popis stvari, došla doma, pojela svoju "večeru" (gljive s jajima i veeelika salata od kineskog kupusa - ) i sjela na kauč samo malo... još gladna... i nisam se digla dok H. nije došao doma. Da otvorim vrata... još gladna... I opet smo skupa sjeli popričali, upalili tv i počeli štekati po programima, a hrpa veša za peglanje me gleda. Gledam ja nju. I gledamo se mi tako, ali niš koristi... Na tv naravno ništa - kaj ćemo večeras? Trebalo bi to, to , to i to... ali! ne da nam se.
Oćemo s ekipom na pivu? - Nećemo. Ja ne pijem pivu do Božića!
Oćemo na sladoled? Ak ekipa hoće može, ja ću po vodi, nije frka... iako ne da mi se...Ekipa se javlja na mob i ne može... Kaj sad?
Kino? Ne... ne da mi se...
- Pa dobro koliko sam puta rekla to glupo NE DA MI SE!!!!????-
Skužio H. da se neću ni na što se odlučiti i rekao je da idemo u teretanu. Odlučno, ne upitno. Sva sreća!

Inače, on već mjesecima namjerava u teretanu, ali nikako da ode. Jednom smo išli skupa da vidimo prostor i uvjete, plaćanje isl. I to je bilo to. Poslije toga je samo zaključio kako uopće nije skupo i da ide sigurno. Kad sam u srijedu otišla na trening on je obečao da će u teretanu - i ... zaspao je kao i svaki trening dosad! Bilo mi je za zaključiti da neće niti otići ako ne idem ja s njim.

Prihvatila sam prijedlog i to ne zato što mi se da već zato da on konačno krene. I tako sam ja, deklarirana mrzireljica teretane krenula u teretanu. Meni uglavnom te sve sprave toliko pobuđuju maštu da odmah vidim scenu iz srednjeg vijeka i inkvizicijsku komisiju! Ali dobro, da probam mjesec dana kak će sve to klapat. Trener nas je proveo kroz kakvih 4-5 sprava. Skužila sam da nemaju Orbitrek koji mi frendica uporno komentira kao najbolju spravu u njenoj teretani... a mislila sam probat! Nema veze.



Bilo je zanimljivo... Sve mi je bilo novo, ali s obzirom da sam naučena "brojati" prema tempu muzike na koju plešem, bilo mi je ubitačno brojanje do 8/10 u tri serije. Kako dosadno! Ali H se prilično dobro snalazio i komentirao kak je čist ok. To se i trebalo postići. Na kraju trener nam je predložio još malo bicikla i da nam je sat vremena dosta za prvi put. Naravno nakon trbušnjaka. Koji smjeh trbušnjaci (ali oni kad se držiš na rukama)! Nisam mogla 3X10kom!!! Kako glupavo!



I onda sam ugledala strunjaču - okice se ozarile srećom! Dok smo čekali da se bicikli oslobode malo sam se rastezala i protezala. Malo je mom čovjeku zastao dah kad je vidio koliko se mogu savinuti, što - istina- nisam ni ja znala. Zar je moguće da samo svakojutarnji pozdrav suncu tako "razvuče" mišiće? Ali ljudi nemate pojima koji je gušt kad ne lupaš u lampu, stolić, kauč i regal!!!

Našla sam svoju omiljenu spravu - strunjaču! Sljedeći put ću malo dulje na njoj vježbati yogu. I ponijeti mp3!:wink:

I da, kad sam došla doma samo sam se otuširala, popila 0,5l vode i 0,5 l čaja i zaspala ko truba! Nisam trebala grickati, niti sam bila gladna! Ujutro... malo me zatežu ramena. Malo ruke. Malo noge. - Sviđa mi se! Inkvizicija me pridobila na svoju stranu!