Već skoro četiri godine blogam o raznim stvarima, ali ne i o onoj koja me najviše preokupira - pisanju. Iako često čujem da imam talenta za pisanje, ne slažem se s idejom da je za dobar tekst bilo koje vrste talent presudna stvar. Po mom iskustvu on pomaže na početku i na kraju.
Kad počnete pisati zbog talenta će vas ljudi potapšati po ramenu i reći da vaša prva žbrljotina ima potencijala. Na kraju pak talent će vam pomoći da u društvu odličnih pisaca-tehničara i dalje budete barem za mrvu bolji. No, vjerujem da su ljudi koji tvrde da bez talenta ne možete dobro pisati - neznalice sa skrivenim motivima.
Mislim da je kao i u svemu drugome, dobro pisanje produkt 1 posto talenta i 99 posto rada. Taj rad uključuje mnogo čitanja kako bi dobili osjećaj za jezik, naučili gramatiku, strukturu rečenice, osjetili rečenični ritam, proširili svoje mogućnosti opisivanja stvari oko sebe i tome slično.
Niti jedna beba nije u stanju napisati Hamleta. No, za razliku od toga kako je bilo nekad, danas čak i mala djeca o mnogim stvarima znaju više nego većina odraslih. Razlog je prozaičan - mala djeca uče, a odrasli smatraju kako već ionako sve znaju. Možda je ovo ključan razlog zbog kojega kao pisac nikada ne biste trebali odrasti.
|