Ne znam kako kod vas stvari stoje, ali u mojoj maloj egzistenciji ima divnih ljudi.
Toliko divnih da sam i dalje u debelom uverenju da je ovaj svet jedno divno mesto za šta hoćeš.
(Skeptici i pesimisti, čak ni argumentima mi ne možete dokazati suprotno.
Uverenja su uverenja.)
I nose različita imena, imaju različita politička opredeljenja, oblače različite krpice, slušaju različitu muziku, letuju na različitim mestima...
Jedno im je zajedničko.
Ljudi su.
(Bez prideva dobri, jer ne-dobre ni ne svrstavam u humane predstavnike planete.
Oni su prosto nešto drugo.)

I teško mi je što nemam vremena toliko koliko bih volela, da im se posvetim onoliko koliko zaslužuju.
Iz pethih žila.

Kad se namrčilo ovih dana u ovom mom malom bivstvovanju svi su Tu.
Ne sa rečima cici-mici, ljubim te u dupe i sličnim izjavama koje inače nešto ne podnosim.
Oni su Tu glavom i bradom, bez reči čineći dela za koje ću im biti dužnik ostatak mog života.

Oni hodaju u mojim cipelama.
I ja u njihovim.
Različitim.