Vidim upitnike u komentraima dolje ispod posta.
Što se dogodilo??
Ma, dogodio se jedan Jutarnji.
pa sam si pomislila - o moj B(l)ože, sad kad dođu ovamo, na ovaj blog, pa pročitaju ono što sam napisala...uuu, pomislit će, vidi, neka poremećena. A tamo, kao nešto piše, i baš im je super.
Nisam ni ja bez ega i nesklona uljepšavanju, što da radim.
No, oni koji me poznaju, koji dolaze ovamo već dugo, znaju da je to samo trenutni izraz mojih nekih previranja. To sam ja, u trenutcima ljutnje, jada, gluposti. Ostatak vremena sam sretna, znate to, jel da. Volim se smijati, dobru zafrkanciju, onak, trosmislenu, ako treba. Ali, nije moja snaga u tome, već u onome što otkrijem tu i tamo, onome lošem, na čemu onda pokušavam raditi i poboljšati.

Bar ja tako mislim.