prvi tjedan skole je sve islo po planu. s mamom je sve bilo super, ali frendice... to je bio uzas! cetiri smo, jos iz osnovne, skupa idemo u skolu, u istom smo razredu i super smo si... i tako smo si inace isle prije nastave kupiti nesto za jesti i pod velikim odmorom u skoli u kantini. i to je dva puta, ali ja od ove godine nisam si nikad nista kupila i to je jos nekako par dana funkcioniralo, a onda su pocele biti cudne. npr. one bi isle u kantinu pod velikim odmorom jesti i ja bi isla s njima, ali ne bi jela i kao nakon par dana su me pocele izolirati... jedan dan su si isle kupiti sladoled i ja sam isla, al si ga nisam kupila i jos je bilo takvih situacija, al su onda pocele nesto srati i odjednom si vise nismo bile tako dobre. a te frendice, kolko one zderu, to je nevjerojatno, a jos je nevjerojatnije koliko su mrsave! stalno jedu, a nista im se ne prima! a inace sam ja taj tjedan dosla na 57 i bas sam bila happy!
i onda sam se ja zapitala ''je li vrijedno izgubiti prijateljice zbog neceg takvog'' i zakljucila sam da nije, pa sam se drugi tjedan ponasala po starom - 2 puta jelo i cokoladice i sve! i sad nakon tjedan dana takvog jela sam na 59! uzas!
i bas me briga! izgubit cu frendice jer necu ici na pizzu s njima ni nis takvog, al cu bar smrsaviti! ovo je zadnji put da pocinjem ispocetka. nema vise. bilo je dosta. ostat cu sama i svjesna sam toga i bas se grozno osjecam ovih zadnjih dana. samo placem i grozno mi je... al znam da ce se to isplatiti! od sad cu pokusat pisati post svaki dan da napisem jesam li radila kakve greske. znam, to sto sam odlucila nije dobro, ali nemam izbora.
drzite mi se, cure!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.