petak, 29.06.2018.

POSLEDNJA PESMA


Image and video hosting by TinyPic
slika: digital art

Pišem ti poslednju pesmu
tišu od noći i od samoće,
a preglasnu za početak
u kojoj nas vreme zarobilo.

Pišem ti najtiše reči
tiše od bola i od ćutnje nemirne,
reči o zaboravu
i nekom trajanju besmisla
gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.

Pišem ti jaukom srca
bez srama i stida
što suza se okova na licu slabosti
u tišini nečujne pesme,
u bolu stiha koji te vetrom doziva,
u nekoj istini zaspaloj
sudbinom nedosanjanog sna.

Pišem ti tihu pesmu
tišu od jutra
u kojem je zakletva ostala
samo reč na drhtavim usnama.

Pišem ti poslednju pesmu
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja
umornog pogleda kroz daljine.


...Milica.V

Image and video hosting by TinyPic


10:47 | Komentari (4) | Print | ^ |

četvrtak, 28.06.2018.

PONOĆNO VRELO



slika: digital art

Ti si moja reč u moru,
moja očarana misao
i moja obala beskrajnog kopna,
obala bez granica i bez gladi.

Tvoj pokret u meni trepti
kao ljubičaste šume
i kao krupno sunce
očekujući zoru.

Tvoj glas u meni traži ponoćno vrelo
i uzglavlje bezimene bludnje,
a tvoje ruke su moj početak
na kraju svakog dana.

I moje bezbrižno oko
na vratima žudnje
i moja mirna pesma
što kune sate i sekunde.

U tebi ja živim
pobožno i nadomak Bogu
i znam da si ponovno rođen
u poslednjem jutru,
dok sam se spremala na put
u bezbojno nebo.

U tebi nema polutame,
a ni uzdah u tebi
ne drema sa tugom,
u tebi sam samo ja
i tvoja ljubav,
ljubav što u dnu tvojih grudi
svakog dana zapeva i docveta.


Milica.V


10:37 | Komentari (2) | Print | ^ |

subota, 23.06.2018.

odlomak iz romana "ŽIVOT JEDNE MAJKE"


slika: digital art

Kada svoju dušu zatvoriš i držiš učahurenu i mračnu pomisliš, da je to sve od života najbolje što može da ti pruži i to prihvatiš tako.

U svojoj spoljašnjoj lepoti blistaš, a unutra iza lika, ruglo i bol nesnosan, neki krijući bljesak anđeoskih očiju zablista na tren i ogreje ti u duši svu tu teskobu i bol popusti, ošine ga trenutni zaborav, oči progovore nekim novim treptajem, utonu u trenutke otkrivene lepote koja je nekada spavala, bila ubijena od teške i zlobne ruke života.

Tek tada shvatiš, da tvoju lepotu ne žele svi da otmu i unište, jer neko je bljeskom shvatio da lepota ima ljubav i toplinu u sebi.

Drhtavim osećanjem toneš u nešto nedodirljivo, traješ u svojoj tišini osude okovan ćutanjem večnim, nemanjem onoga za čime uzdišeš i opet razviješ bol u još jednom nizu, drugog sadržaja jednog poglavlja života shvatajući, da život krije pitanja i reči bez jasnog odgovora,uputstva.

To je suština našeg vremena, tišina i kraj pre kraja, izgubljena bitka na poljani života.


..Milica.v


09:09 | Komentari (2) | Print | ^ |

petak, 22.06.2018.

PRAZNI DODIRI


slika: digital art

Uplela si zaborav u svoje uzdahe,
htela si nečujno da ubiješ vetar
što ti oči suzom darivao,
misleći, da prolaznost traje kao tren.

Pokušavala si da usvojiš tišinu,
svoju nemost da joj predaš
i sebe pokloniš crnim noćima
bez srama.

Mesečev sjaj si prigušila
zagrljajem svoga bola
utonuvši u izrešetan san
teškom istinom,
da si dlanove opustošila
praznim dodirom.


Milica.V


11:23 | Komentari (4) | Print | ^ |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.