PONOĆNO VRELO

28.06.2018.



slika: digital art

Ti si moja reč u moru,
moja očarana misao
i moja obala beskrajnog kopna,
obala bez granica i bez gladi.

Tvoj pokret u meni trepti
kao ljubičaste šume
i kao krupno sunce
očekujući zoru.

Tvoj glas u meni traži ponoćno vrelo
i uzglavlje bezimene bludnje,
a tvoje ruke su moj početak
na kraju svakog dana.

I moje bezbrižno oko
na vratima žudnje
i moja mirna pesma
što kune sate i sekunde.

U tebi ja živim
pobožno i nadomak Bogu
i znam da si ponovno rođen
u poslednjem jutru,
dok sam se spremala na put
u bezbojno nebo.

U tebi nema polutame,
a ni uzdah u tebi
ne drema sa tugom,
u tebi sam samo ja
i tvoja ljubav,
ljubav što u dnu tvojih grudi
svakog dana zapeva i docveta.


Milica.V

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.