četvrtak, 02.03.2017.

TRAGOVI




slika: digital artist

Navukao sam rešetke
oko svog sećanja
ukrašenog tvojim likom
sazidao hladne zidove
oko svoje tuge,
posadio najlepše cveće
oko jezera svojih suza.

Da li je i to malo,
da se osvrneš,
pokupiš ostatke ničega?

Ostao sam u vremenu
gde više niko ne prepoznaje
svoj, a ni tuđi trag.

Besmisleno hodam
golim pločnikom sećanja,
nalazim samo istu liniju
svoje slabosti.

Lik zbog kog mi sećanje
sve više upija
sadašnjost i budućnost,
lik neumornog oka,
postojanog vremena, čuvar,
stražar svakog uzdaha,
pesmu besmrtne tišine.

Na kraju hoda opet
dolazio na početak
onoga što sam ostavio,
pravio isti hod mislima,
a stizao nikuda
ili tamo gde sam ostao davno
ležeći u svojim molbama
ranjen i ispijen,
potreban nikome
gledajući u trag
koji si ostavljala
kroz prolaznost vremena,
previše žalio za onim
što sam izgubio
i onim što mi je ostalo....

Milica.v



14:57 | Komentari (2) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.





Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se