utorak, 28.02.2017.

OD ISTINE UMORAN




slika: Realengo, digital artist

Odu vozovi nade,
zarastu sve staze,
prestanu sva svitanja i verovanja,
nestanu osmesi sreće
sve se tako lako izbriše,
zaboravlja,
a život traje, teče, prolazi
i nekuda odlazi.

Nema pravca ni cilja,
od umora umoran,
osećam, ali uzalud,
nemam kome,
toplim dušu nekim bezsmislom
tražeći da neko, bar neko,
čak i lažno poveruje,
u oči da me pogleda
i shvati da slomljen sam od istine
koju u sebi nosim zakačenu,
čuvajući je kao starinu
da se ne izliže,
da se ne podere,
da je ne povredim
kao ona mene.

Slušam je, čak i kada ćuti,
umorna.......milica.v



14:49 | Komentari (5) | Print | ^ |

ponedjeljak, 27.02.2017.

NOĆAS




Noćas ću zaspati. Ponovo ću biti deo sveta kojem pripadam. Možda mu ja i ne pripadam, ali to je moje jedino vlasništvo.

Sklopiću oči i preda mnom će se otvoriti mnogo više svetova nego što oči mogu videti. U oko stane tek toliko koliko rđavi deo duše može sagledati. Jedino u snove stanu sva prostranstva nade i želja.

Noćas ću zaspati snom anđela. Tada ću verovati da su ljudi zaista dobri i da vredi živeti. Tamo gde je jedino pravilo ljubav. U svetu slobode. Slobode ljubavi, sreće, reči i tišine.

Tamo se vreme ne meri satima i ništa nije konačno. Svačiji pogled na svet je onakav kakva je i njegova duša. Tamo nema sukoba sa drugim svetovima, jer je svakome svoj najdraži i nezamenljiv. Jedina veza među svetovima je ljubav, koja spaja nespojivo i koja čini razumljivo i najnerazumljivije. Tamo ocene života nisu do 5 ili do 10, već do potpunog zadovoljstva ljudske duše.

Noćas ću zaspati samo da bih čula ljubav i osetila slobodu. Prestaću da govorim, a počeću da živim.

Noćas ću zaspati, a ujutro ću se ponovo vratiti u sivilo života koji se neizbežno nameće.I neću pamtiti to što je ružno rečeno....sivilo će da proguta sve....................milica


20:44 | Komentari (5) | Print | ^ |

DA LI?



slika: digital artist



Da li ti je danas
već neko rekao,
da reči svoje izgovaraš
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidaš grobnicu
od ljudske ljubavi,
a zarobljenu
podivljalu misao
ukroćuješ
tišinom moje duše?

Da li ti je danas
neko rekao,
da iz nečijih očiju
kiša pada
tako jako,
dok sunce prži
ostatke porušenih želja?

Da li si danas shvatila
zašto sam kopao
po sumnjama,
po rečima
i ostao smrtno nesrećan,
jer voleo sam svaki udah
svog života
iskrenim rečima
koje sam delio?



11:19 | Komentari (2) | Print | ^ |

nedjelja, 26.02.2017.

POVRATAK...




slika: digital artist

Možda se vratim putevima već utabanim,
do ispucalih istina koje sam ostavio,
onog dana kada sam odlazio sam i povređen
u borbi sa tuđim tugama umoran i postiđen
od jedne izdaje posramljen.

Možda se pojavim u senci prošlosti,
u ritama jedne stvarnosti
koja je umirala na dlanovima svih vremena
tragajući za osmehom,
na jednom pragu vedrine.

Možda, možda se izvinim sam sebi,
zbog reči prećutanih
i glasova zamrlih u tišini
i pustim suzu zaleđenu,
da ispriča svojim tragom,
koliko bola ćuti putujući kroz vreme.

Možda me ponovo shvate,
možda me ponovo razumeju,
onako kao nekada...milica.v



18:31 | Komentari (3) | Print | ^ |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.





Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se