I demoni mogu voljeti

I tako sam se ja jednog dana dosjetila kako bi umjesto da tražim svoje mjesto pod suncem, mogla zauzeti nečije pa se malo osunčati. Jer stvarno me više nije briga.
Dosta mi je konstantnog straha da neću biti dovoljno dobra. Pa nisam najbolja, kvragu, niti ne želim biti najbolja. Ne želim neki savršeni posao, jer pa, ne želim se fokusirati na karijeru. Ne želim najbolje fakseve u državi, samo jebeno hoću da me svi ostave na miru da radim ono što JA hoću kad JA to želim.
Ne pada mi napamet postati neka visoko obrazovana žena, nikad doma, nikad vremena za bilo što osim za posao. Neda mi se.
Shvatila sam što želim jednoga dana, ne želim biti bogata, samo želim normalan život... znate, ono, obitelj, poneki hobi, maca ili pas. Samo želim.. mir.
Naravno, zašto bi oni mene pustili na miru, jer ne, 3 ili 4 nikako nije dovoljno. 5 je gotovo premalo za mene. Ali imam novosti. Više me uopće nije briga. Zašto da tjeram nešto takvo kad se mogu jednostavno opustiti i uživati. Previše su mi toga ukrali, okrenuli su moj vlastiti um protiv mene, ali ne. Ne više.
Nisam glupa, i možda ne znam kakvo je stanje u svijetu odraslih, ali i sigurno znam da nisu svi oni s 4 bili na dnu. O ne, nikako. Nisam više dijete, ne u tolikoj mjeri da se za neke stvari ne mogu sama pobrinuti.
Vrijeme je više da me pustite da odletim iz gnjezda..