Za početak
|
Prije svega ispricavam se svima na mom pisanju, jer eto ipak zivim i radim vec 37 godina u Nizozemskoj. No dobro da krenem ispocetka. Zovem se Marijo Herman. Roden sam 20 04 49 u Sibeniku, ali na sramotu neznam uopste kako Sibenik izgleda, jer sam vec kao mali otisao sa roditeljima u Pulu. U Nizozemsku dosao sam 1- 07- 71 preko Pulske firme Tehnomontom kao brodomonter. Sa Tehnomontom bio sam pre zadovoljan jer plate u ta davna vremena bile su fenomenalne.Nije proslo mnogo vremena da tacno kazem posle pet mijeseci upoznao sam moju suprugu koja mi sve do danas nije dosadila!!Sa njom sam se na pocetku moga boravka sporazumijevao sam se na engleskom jeziku.Nizozemski jezik jako brzo sam savladao jer imam dobar kliker za jezike.Nisam ostao samo na tom jeziku vec dobro baratam sa pet jezika a koji, mozda cete imati priliku kada me upoznate! Nisam pusio nisam pio pa sam odlucio da se pocmem baviti sportom.Odabrao sam karate jer sam znao da sam dosao u ludi grad a taj grad zove se Amsterdam! Posle dugotrajnog intezivnog karate treniga poceo sam I trcati.Bio sam lud za sportom ali to ne znaci da nisam bio jos ludi za lijepim zivotom I to sam redovito cinio.Kao sto mnogi imaju neki cilj da ga u zivotu postigni imao sam ga i ja tada.Crni pojas i da postajem majstor.Posle svakodnevnog intezivnog dvadeset godisnjeg treniga ta mi se zelja ispunila a ispunila se sa mojom cvrstom voljom. Ali svemu dode kraj pa je kraj i mom sportu posle smrti moga brata koji je skupa sa menom dosao u Nizozemskoj a preminio u svojoj trideset i petoj godini zivota. Posle smrti moga brata moj zivot drasticno promijenio a o tome Vam ne zelim pisati. Sve je palo u duboku vodu ali zahvaljujuci mojoj dobroj predobroj supruzi koja me je toku svih mojih losih vremena uvijek podrzavala uspijo sam sve prebroditi. Sa humanitarnim radom poceo sam vec od davna davna jer sam vidijeo da mnogima treba pomoci a ja sam im mogao pomoci.Kako je to sve pocelo : "jednog suncanog dana prije trideset dodina moja supruga i ja izlazimo siti iz restorana kada se nesto u kontenjeru za smece mice.Normalno promislim macka ,ali nazalost nije macka vec starica koja kopa i jede iz kontenjera.Ja gledam zenu ona mene i neznamo sta da kazemo.Neznam kako ali znam da sam samo ovo reko Majko vi jedete iz kontenjera.Starica ni rijeci vec krene svojim putem.Ja je brzo uhvattim za njenu prljavu masnu ruku i dajem je sto maraka.Sa suzama u ocima starica ne zeli marke primiti i odlazi svojim putem vijerovatno do slijedeceg kontenjera.E tada se u meni nesto prelomilo, odnosno znao sam da moram na bilo koji nacin ljudima pomoci.I tako je tu pocelo a tu tuznu sliku nosim vec godinama u mome srcu ali nazalost ta tuzna slika i danas je stvarnost!!Moja humanitarna pomoc a bilo ih je stvarno mnogo uvijek su isle ciljano stvarno onome kome treba,a to radim jos uvijek! U sljedecem postu citajte kako je doslo do osnivanja humanitarne udruge "Hulp en Liefde"!  |
